Izvor: Vesti-online.com, 20.Jun.2014, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lepota Živernija u oko ne može da stane

Mnogo teškog obrušilo se na naš narod, od brižnosti ni osmeh da se izmami. A kako život teče naši Parižani, članovi Svesrpske zajednice Francuske, odlučili su da se malo odmore, udahnu svežeg i mirisnog vazduha i - otišli na izlet do Živernija.

Kao u raju: Na mostiću u vrtu Kloda Monea

 

Živerni je sav u cveću, a moglo bi se reći da je i omaž jednom od najboljih impresionista Klodu Moneu. Tamo je živeo, tamo radio, turisti tamo dolaze kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << u "Meku slikarstva" ili kao u ovozemaljski raj.

- Krenulo je nas 45, Dejan je dao svoj autobus i zarulali se točkovi po ritmu našeg dobrog raspoloženja - opisuje aktivista i vođa izletnika Predrag Janković.

  Ručak: Uz autobus i na livadi

Na odredište su stigli u devet sati. Odmah se ulazi u Vodeni vrt, sledi vrt ispred Moneove kuće, pa Moneov muzej. Sve lepše od lepšeg, a mora se obići i seoce Živerni.

- Bože, svaka kuća, dvorište i vrt su slika za sebe, svi u svojoj priči. Išli smo i u 26 kilometara udaljeni šato (dvorac) Gajar - nadovezuje Predrag.

Puca sve od zelenila i to daje povod Srbima da izvade sve što su poneli i što godi ukusu. Ispred "uživaoca" - celo prase. Mnogo slasno, a ispade praseća glava najslasnija.

- Dali smo je na licitaciju, pobedila u ovoj konkurenciji najstarija baba-tetka Marica (74), platila je za nju 24 evra.

Radosna Marica, pa viče:

- Ko će sada da mi razbije glavu i izvadi mozak?

  Poslastica za Maricu

Ori se od smeha.

- Prijatan, mnogo lep dan. Uživam baš - komentariše psiholog Ivanka Todorović.

Rade Milovanović je Lozničanin, govori:

- E, prirode! Klod Mone je rođen u Parizu, a siguran sam da je Živerni izabrao za uživanje. Gledam ovu prirodu, ovo cveće, toliko lepote ne može ni da mi stane u oko. Pri tome se super družimo. Ma i ove naše žene, lepe i one, a još nam lepše spremile đakonije. Evo, hvalim ih na sav glas, a da je sve to probao, hvalio bi ih i Klod Mone, još bi ih i naslikao.

 

Posle kraljevskog ručka i ptičjeg mleka, nažalost, nije bilo mesta da se prilegne, te šta će, morali izletaši noge da protegnu, stigli i do obližnje šume, gde ih malo poprska i kišica.

 

Nekome pade na pamet da se pomole Bogu. To uradiše, za srećan povratak. A kad su stigli u Pariz, smislili da nije štos ići kućama kad imaju i drugu kuću, restoran Kod Suzane. I tamo se dobro jede i pije, dobra je i kafica.

 

Uvek otvorena vrata

- Ljudi, pridružite nam se! U članstvo primamo sve generacije. Udruženje SZF uvek drži otvorena vrata. Odlični smo humanitarci, pomažemo gde stignemo, a u opisu naših delatnosti obavezno je i druženje, pri čemu obilazimo Francusku, Evropu i svet, stigli smo čak do Amerike. Svi stalno govorimo srpski i svi uživamo u srpskim običajima i trpezama. Negujemo sve ono što smo poneli iz rodne grude - poziva i nagovara Predrag Janković.

Sve se sabere i oduzme i račun je čist.

- To znači da je svakoga od nas izlet koštao samo 30 evra. A koliko uživanja! Zato, zemljaci, pridružite nam se, probajte! Jedna je Svesrpska zajednica Francuske! - ističe Predrag.

 

Nastavak na Vesti-online.com...