Izvor: Vesti-online.com, 26.Okt.2012, 13:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kordun će preživeti u Ontariju

Izvorne kordunaške pesme, ojkače, više ne mogu da se čuju na Kordunu, jer tamo nema ko da ih peva niti je onima što su ostali do pesme, ali se zato pevaju u Misisagi.

Okupljaju zemljake: Predsednik društva Kordun Milutin Oreščanin  

Bolje je da nestane selo, nego običaji. Tu prilično surovu narodnu mudrost Kordunaši su potvrdili vlastitim iskustvom. Njihova sela i zavičaj odavno su mrtvi, ognjišta su se ugasila, rodne kuće oronule i prazne, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ostale su tek ruševine od škola u kojima su učili prva slova i od crkava u kojima su kršteni, ali svu tu kalvariju preživeli su običaji.

 

Nastavak

Kordunaši Ontarija pozvali su u goste dopisnika "Vesti" iz Hrvatske, upravo motivisani napisima sa Korduna u kojima dominiraju teme o tragičnoj svakodnevici njihovog zavičaja. Hteli su da toj tužnoj storiji dodaju tek za njih važan nastavak koji govori da će Kordun preživeti u Kanadi, da će uspomena na njega, kordunaški običaji i tradicija opstati, usprkos tome što je njihov stari zavičaj ostao tek kao geografski pojam.

Hiljadama kilometara daleko od Korduna, u dalekoj Kanadi, Torontu, Hamiltonu, Vindzoru, Nijagari, našli su novi dom, ali običaje nisu zaboravili. Izvorne kordunaške pesme, ojkače, više ne mogu da se čuju na Kordunu, jer tamo i nema ko da ih peva, niti je onima što su ostali do pesme, ali se zato pevaju u Misisagi. Baš kao prošle subote u sali Srpskog centra u tom gradu, koja je bila pretesna da primi sve one što su hteli da prisustvuju promociji novog CD-a Sinova Korduna, grupe koja već tridesetak godina neguje tradicionalnu kordunašku pesmu.

Došli su da ih čuju članovi i gosti Srpskog društva Kordun, koje okuplja sve one koji su u Torontu, Hamiltonu, Kičineru, Nijagari, Vindzoru i drugim kanadskim gradovima našli novi dom, daleko od rodnog Korduna, ali ga nisu zaboravili i negujući običaje i kulturu zavičaja pokazuju da ga uvek nose u srcu.

U Srpskom centru se igralo i pevalo, kao nekada u Vojniću, Vrginmostu, Topuskom, a nije izostala ni bogata trpeza. Baš sve je podsećalo na Kordun, i pesma i igra, doskočice, šale i razgovori, dugi i setni, uspomene koje su, što vreme više odmiče, nekako sve lepše i življe. Pevači i plesači su oživeli sećanja na kordunaška prela, slave i zborove, na običaje koji zahvaljujući i kanadskim Kordunašima nisu umrli sa zavičajem. Nisu i zbog toga što je Srpsko društvo Kordun posvećeno negovanju starih običaja i izvornih pesama, a zato se brinu dve pevačke grupe, Sinovi Korduna i Čemer, baš kao i folkloraši sa dva ansambla.

U pozdravnoj reči, predsednik društva Milutin Oreščanin je i rekao da je osnovni zadatak Srpskog društva Kordun da neguje običaje, kulturu i tradiciju zavičaja. U društvu se ponose uspesima svih sekcija, pa Oreščanin ne zaboravlja da pomene i svoje prethodnike, baš kao i desetine entuzijasta koji su ugradili svoje vreme i znanje u rezultate o kojima danas s puno uvažavanja govore.

Zato su i česta druženja, piknici, lovačke zabave, a planira se da Srpsko društvo Kordun postane stožerno i oko sebe okupi sve sekcije i društva Kordunaša, od Vindzora do Nijagare i Hamiltona.

U brojnim sekcijama deluju i mladi i stariji, a društvo pomažu i podržavaju sve generacije emigranata. Nema podela, a jedini kriterijum je ljubav prema starom kraju. Naše najveće blago su deca i mladi. Oni su garancija da će ovo što radimo opstati i trajati, kaže Oreščanin.

Nastavak na Vesti-online.com...