Izvor: Vesti-online.com, 23.Okt.2012, 13:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko zaboravi svoj jezik, nema budućnosti

Đaci subotnje škole srpskog jezika iz melburnskog Kizboroa, svojom godišnjom priredbom, podsetili su na delo Vuka Stefanovića Karadžića, po kome njihova škola nosi ime. Vukov sabor održan u sali crkvene opštine Sveti arhiđakon Stefan bio je prilika da se šira zajednica još jednom podseti na potrebu očuvanja maternjeg jezika u dijaspori.

Hor Kornelije Stanković

Sveštenik Čedomir Videkanić

Profesor Miroslav Nakić

Najmlađi đaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << srpske škole

Oduševili: Gosti mala grupa Avala

Pored đaka srpskog jezika, njihovih učitelja i crkvnog hora Kornelije Stanković, u programu Sabora učestvovale su i folklorne grupe Šumadija iz matične crkvene opštine, kao i gosti folklorna grupa Avala crkvene opštine Sveti Sava iz Grinzboroa.

 

Pozdravljajući goste ovogodišnjeg Vukovog sabora, koji se održao pod motom "Zaigraj, zapevaj i za pojas zadeni", sveštenik protojerej stavrofor Čedomir Videkanić ukazao je na važnost očuvanja srpskog jezika i identiteta našeg naroda u Australiji.

 

Nezamenljiva uloga Crkve

 

- Postoji mnogo društava u dijaspori, koja dolaze i odlaze, ali samo jedna ustanova je delila sudbinu srpskog naroda vekovima, a i sada. To je Srpska pravoslavna crkva. Sve greške deo su rada ljudi, a svako ko zna bolje može da se uključi i pomogne, ali Crkva je nezamenljiva u sudbini i istoriji svog naroda - poručio je sveštenik Videkanić.

- Vukov sabor je veče posvećeno i našoj školi 'Vuk Stefanović Karadžić'. Narod koji nema škole, nema podmlatka, narod koji ne priprema i ne podmlađuje svoje ustanove, nema budućnosti. Ako želimo da imamo budućnost, ona je u dugotrajnom pametnom radu, u obrazovanju naše dece. Ovde smo desetine godina trošili da bismo raspravljali ko je bio u kojoj eparhiji, ovoj ili onoj borbenoj grupi, umesto da smo ulazili u političke forume ove države, da smo zauzimali svoje pozicije, sa kojih bismo mogli da branimo interese našeg naroda, države i nacije u Australiji - poručio je između ostalog sveštenik Videkanić.

 

U zanimljivom programu učenici škole poveli su prisutne u prošlost i svojim recitacijama i narodnim poslovicama pokazali znanje našeg jezika, ali i predstavili deo narodnog kulturnog blaga koje je od zaborava sačuvao Vuk.  Đaci su pokazali i kako savremena tehnologija, kojom su oni okruženi, kao što su internet i TV, često odvraćaju mlade od knjiga, koje često leže na policama biblioteka sakupljajući prašinu, iako je u njima sačuvana velika mudrost iz koje i današnje generacije mladih imaju šta da nauče o životu i ljudima.

 

- Ovom priredbom deca su u okviru svojih mogućnosti, a radi se o učenicima nižih razreda, pokazala kako oni neguju maternji jezik. Ne treba im zameriti ako je promakla neka greška. Ipak, iznad svega je važnije i divno da oni u dalekoj Australiji mogu da uče i govore na srpskom jeziku. Uz to, deca se druže i međusobno mogu da govore na srpskom jeziku. Ove godine primetan je i veći odziv naše zajednice, što nam je drago u školi i nadamo se da će se tako nastaviti i u budućnosti - rekao nam je profesor srpskog jezika gospodin Miroslav Nakić.

 

Sve manje dece u školi

 

Kao i većina etničkih škola u Australiji i u Kizborou je primetno sve manje interesovanje roditelja da svoju decu uče maternjem jeziku. To potvrđuje i broj đaka u klupama u srpskoj školi, koji je daleko manji u odnosu na veličinu zajednice.

- Jezik je ključ svega, ako nemamo jezika ostaćemo bez dijaspore u pravom smislu. Eto u Americi, primera radi, druga ili treća generacija gotovo da više ne znaju srpski jezik. Ostali su im samo tragovi o njihovom poreklu u njihovim prezimenima. U Australiji stojimo još relativno dobro, ljudi insistiraju da im deca dođu i uče srpski jezik, ali primetno je da sve etničke škole imaju sve manje i manje đaka - kaže Miroslav Nakić.

Magistar srpskog jezika i književnosti, koji radi sa decom starijih razreda škole "Vuk Stefanović Karadžić", podseća kako je broj đaka u Kizborou nedovoljan.

- Bilo je dana kada smo imali 70-ak učenika, tokom školske godine njihov broj je pao na samo 30-ak, ali sada se ponovo povećao. Nadamo se da ćemo sledeće godine imati makar tri odeljenja đaka.

 

 

Nastavni plan etničke škole srpskog jezika u Kizborou posebno insistira na učenju osnova srpskog jezika, ali tamošnji đaci uče i o srpskoj istoriji, kulturi.

 

- Veronauka je obavezni deo nastave, kojoj posvećujemo pola sata nastave a preostala tri sata su odvojena za srpski jezik. Učimo decu u srpskoj istoriji, tradiciji, običajima, svemu onome što jedno naše dece koje ima poreklo iz naših krajeva a živi u dijaspori, trebalo da zna o svemu onome što ga vezuje za domovinu i ljude iz njegovog okruženja - ističe Nakić.

 

Trenutno, nastava srpskog jezika u crkvenoj opštini Sveti arhiđakon Stefan u Kizborou, organizovana je od prvog do 10 razreda. Učenici dva poslednja razreda za polaganje prijamnog ispita nastavu mogu da prate školi jezika u Dandenongu.

 

- Međutim, ukoliko bismo imali dovoljno interesovanje učenika tog uzrasta, ne bi bio nikakav problem da dobijemo državnu akreditaciju za tako nešto. Nažalost, trenutno imamo đake do 10 razreda. Oni tada ili odustaju ili odlaze u državnu školu - kaže magistar Nakić.

 

Crkveni hor Kornelije Stanković izveo je zanimljiv program ispunjen patriotskim i starim srpskim pesama. Mladi folkloraši Šumadije i Avale izveli su lepe i raskošne spletove folklornih igara, čime su i oni podsetili na negovanje narodnih običaja i tradicije u Australiji.

 

U nastavku večeri prisutne je zabavljao i orkestar M2.

Nastavak na Vesti-online.com...