Izvor: Vesti-online.com, 15.Avg.2012, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Knjiga unuku na dar

Pažnja, ateriramo. Kasnimo 20 minuta. Za sve usluge obratite se stjuardesama Dragani Pajović i Svetlani Manojlović, tako je Nikola Šuica, kao voditelj, počeo književno veče na kojem je predstavio svoj roman "Dragi, moj, Aleksa". A u salu Kulturnog centra Srbije, znajući da će program biti protkan šarmom i šaljivošću, Parižani su došli u velikom broju. Kako je mesje "de Vic" (što je pseudonim autora) odmah obelodanio temu večeri, ljubav i rat, publika se naprečac namagnetisala.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << />
U svom elementu: Nikola Šuica  

I, Šuica se uživeo, u licu zarumenio, ruke širi, sipa bujicu reči, ni vazduh ne udiše. Objašnjava da su stub porodice otac i majka, da se to grana...

Putnici, odnosno publika, ne trepćući prate zbivanja, Šuica proziva "pilota" pisca Vlastu Stanisavljevića i "kopilote" poetese Danu Dodić i Ranku Grubešić, pa informiše da nema goriva, dakle, "hvataćemo sunčevu energiju". I dodaje:

- Ova knjiga je kao i druge, samo je bolja!

Potom seda za klavir i u ulozi amater-kompozitora peva: "Ovde smo došli zbog jedne knjige, da vam se sviđa ili vas gnjavi."

  Publika je uživala  

 

Ironija

Šuica unuku ostavlja poruku: "Učeni smo da branimo svoju zemlju i da za nju damo život, ako treba. Danas u tome ne mogu da vidim besmislenost, a ipak, ako budeš u ratu, tvoja dužnost pred Bogom je da ostaneš živ."

Ili: "Deco, moja, vi ćete se celog života kretati između dobra i zla, a jednom carstvu ćete se opredeliti."

- Šuica piše jakim sarkastičnim izrazom i njegova ironija nas nagoni da razmišljamo - govoreći o romanu "Dragi, moj, Aleksa" istakla je Ranka Grubešić.

  Velika slova i žuti papir

- Knjiga je štampana velikim slovima, pa čitalac ima utisak da napreduje, a štampana je i na starom žutom izbledelom papiru, da izgleda da je čitana mnogo puta - šeretski je objasnio Nikola Šuica.

Posle uvertire, otvara se zavesa, odnosno, poklopac od klavira... Okupljeni na licu razvukli osmeh.

- Knjiga je blagovesna, obelodanjuje prošlost kroz glasove predaka, autor ih opisuje po bračnim parovima, a ciljna grupa sadržana je u naslovu "Dragi, moj, Aleksa", dakle, posvećena je prvom Šuicinom unuku i ostalima koji su rođeni posle njega, za sada ih ima šest - opisuje Vlasta Stanisavljević.

Ranka Grubešić, naglašavajući specifičnu živost knjige, dala je izvanredan presek ove porodične zbirke priča i eseja u vremenskom trajanju od 143 godine, kroz šta su prošli ustanci, ratovi, promene sistema. Ona ističe duhovitost i ironični začin kad autor govori o svom narodu gubitniku i izdvaja pitanje: "Da li je moglo da se igra malo drugačije?"

Sa klavira prešlo se na gitaru, u čemu se majstorski snašao nekadašnji rok-muzičar, a danas u Francuskoj priznati i nagrađivani skulptor Rasko.

A let još traje. "Stjuardese" čitaju odlomke iz romana, reč uzima se "kopilot" Dana, a Šuica strasno krenu na papir i crta kako nastaje slojevitost slike. Naravno, sve u vezi sa svojim romanom.

- Hej, Šuica što je stariji, sve je produktivniji. Piše, priča, svira, peva, slika, još samo nije zaplesao - komentariše slikarka Vesna Milunović.

Sonja Jovović nastavlja:

- Sve u "de Vic" stilu, svega pomalo, a ukupan doživljaj praćem grohotnim smehom. Čestitam arhitekti u penziji!

Nastavak na Vesti-online.com...