Izvor: Vesti-online.com, 08.Dec.2012, 13:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jaka ekonomija izlaz za Srbiju
Možda zaostajemo, ali utakmica još traje i ako smo na začelju, to ne znači da ćemo poslednji stići na cilj, kaže senior direktor strategije planiranja u Cisku.
Prilagoditi se 21. veku: Vladeta Marjanović
- Mi smo u Srbiji bili 20 godina u izolaciji, a svet je otišao dalje. Možda zaostajemo, ali utakmica još traje i ako smo na začelju, to ne znači da ćemo poslednji stići na cilj.
To samo znači da treba da trčimo malo brže - kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << za "Vesti" ugledni američki biznismen Vladeta Marjanović, senior direktor strategije i planiranja prodaje u centrali Cisko kompanije u San Hozeu u Kaliforniji.
Stipendiranje studenata
Vladeta Marjanović je predsednik Udruženja bivših studenata i diplomaca Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda. Udruženje stipendira najbolje studente tog fakulteta i služi kao veza za prebacivanje tehničke opreme (poklona i donacija) školama i institucijama u Srbiji i Republici Srpskoj.
Marjanović je bio jedan od gostiju Konferencije srpskog umrežavanja profesionalaca u Čikagu koja je okupila najuglednija imena srpske dijaspore u Americi. Tom prilikom je govorio o mogućnostima poslovanja u Srbiji i rekao da i kod nas dolaze nove, mlade generacije i da je sve lakše naći sposobne ljude koji su spremni da rade i da zarade.
- Sve će to, s vremenom, doći na svoje mesto. Jedini problem jeste to što smo mi uvek nestrpljivi i što hoćemo da sve promenimo preko noći. Stari Latini su imali izreku da Rim nije sazidan u jednom danu. Tako i mi treba da polako zidamo Srbiju. Za to će biti potrebno vreme i ljudi, taj proces će trajati, ali od kukanja i gledanja u prošlost nema mnogo koristi. Srbija sa jakom ekonomijom je jaka u svakom pogledu. I to je utakmica 21. veka.
Inženjer u svetu biznisa
Vladeta Marjanović je poreklom je iz Užica, a u Beogradu je završio Elektrotehnički fakultet. U bogatoj i uspešnoj karijeri uvek je radio za velike kompanije. Proveo je 12 godina u Belgiji, gde je radio u evropskoj Cisko kancelariji, a onda mu je ponuđen posao u centrali u San Hoseu, gde je došao sa porodicom na nekoliko godina, a ostao je deceniju. Jedan je od članova međunarodne Investiocione komisije Fonda za inovacionu delatnost pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije, Evropske unije i Svetske banke, koji podstiče mala preduzeća iz oblasti nauke i tehnologije da plasiraju proizvodnju na svetsko trzište.
Prema njegovom mišljenju, dobro je da se Srbi profesionalci u svojim poslovima povezuju.
- Mislim da je ova konferencija tek početak i videćemo da li je ovo najefikasniji način organizovanja. Dobro je da se razgovara o 21, a ne o 20. veku, da se razgovara o budućnosti jer biznis i ekonomija su budućnost. Mi se uvek vraćamo u konflikt devedesetih i pokušavamo da opravdamo da nismo krivi. Svet voli pobednike i zato treba da se bavimo temama kako da zaradimo i mi ovde u Americi i oni tamo u Srbiji.
Govoreći o (ne)efikasnosti birokratije u Srbiji, na koju se mnogi žale kada otvaraju svoja preduzeća, Vladeta Marjanović kaže da ni američka, ni birokratija neke druge zemlje nisu ništa bolje.
- Tačno je da je naša administracija neefikasna u poređenju sa administracijom u zemljama u okruženju, ali su uslovi za biznis daleko povoljnji nego što su bili pre 15 godina. Moguće je ostvariti profit i u Srbiji, kao što je moguće imati firme koje se bave razvojem, marketingom, konsaltingom, kao i u svetu.
Kao inženjer uspešan u svetu tehnologije i informatike, ali i pragmatičan poslovni čovek u svetu modernog biznisa često govori o komunikacionim veštinama neophodnim u savremenom poslovanju.
Predlog Vladi Srbije
- Bilo bi dobro kada bi svaka nova vlada naše zemlje javno rekla na kom je mestu Srbija u ekonomiji i da se obaveže da tu poziciju popravi. Na primer, mi smo sada na 88. mestu po ekonomskom razvoju, ali za četiri godine bićemo 76. i tako dalje - savetuje Vladeta Marjanović.
- Mi Srbi smo epski pripovedači i volimo da pričamo, ali smo vrlo nedisciplinovani da čujemo druge. Teško je to shvatiti, videti tu svoju slabost, a još teže je promeniti. To vidim jer sam 20 godina izvan Srbije i gledam to sa strane. Takođe, vrlo smo neefikasni u komunikaciji. Nama treba mnogo reči, puno priče, puno artikulacije da izrazimo vrlo jednostavno ono što hoćemo i što tražimo i što prodajemo. Svet se zasniva na brzoj komunikaciji, a to nije nemoguće usavršiti. Ugledajmo se samo na Anglosaksonce koji su to usavršili do perfekcionizma jer znaju da je komunikacija među ljudima sve. Kod njih je i majstor koji dođe u kuću da nešto popravi izuzetan komunikator, a u našoj kulturi, čak i u familijama, komunikacija ide teško. Mi ne komuniciramo otvoreno i to se uvek radi sa strane, iza zatvorenih vrata.
Marjanović kaže da su to najobičnije veštine komuniciranja koje se uče u školama i da to nije toliko komplikovano koliko izgleda, ali mi jednostavno ne vidimo da je to naš problem.
- Kad budemo to shvatili, mi ćemo to regulisati brzo.
On dodaje da treba raditi i na veštini slušanja sagovornika, a ne upadati mu u reč čim udahne vazduh. Godinama je, kaže, primećivao i kod sebe i kod drugih nestrpljivost u slušanju, želju da se sagovornik preseče kako bi izneo svoje mišljenje.
- Pusti sagovornika da završi i posle toga mu daj još desetak sekundi da vidiš je li stvarno završio. To je poštovanje ljudi. Ako ljudi vide da ih slušate, oni se otvore jer vam veruju, a kad vam veruju kažu vam šta stvarno stvarno misle, što je vrlo važno i u životu i u poslovnom svetu.
Posebno treba biti pametan kada se posluje s ljudima iz druge kulture koji komuniciraju drugačije, ističe on.
- Ako prodajete nešto Kinezu ili Rusu, prodajte mu kinesku ili rusku priču, nemojte mu prodavati srpsku priču i srpski način prodaje. Moramo da naučimo da se u svetu prodaje prilagođavamo onome ko kupuje. Ako srpska firma nešto prodaje Amerikancu, mi treba da prodamo američku priču, iz američke perspektive, na način koji će Amerikancu biti jasan. To je nešto što nama duboko fali u poslovnoj i kulturnoj sredini. To nije toliko teško da se promeni, ali je teško da se identifikuje da je to naš kolektivni problem, da to dolazi iz naše kulture i da je to, ako hoćemo da budemo uspešni u svetu ekonomije, stvar koju možemo da promenimo. A ako promenimo tako nešto, to nas neće učiniti ne-Srbima, glupim i nesposobnim, već će nas učiniti mnogo efikasnijim i prilagođenijim 21. veku - zaključuje Vladeta Marjanović.
Nastavak na Vesti-online.com...
