Izvor: Vesti-online.com, 30.Nov.2012, 13:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izlečeni, a bez kuća!

Australijske porodice prisiljene su da prodaju kuće ili traže naplatu svojih penzijskih fondova, kako bi platile medicinske troškove. Neke od njih primorane su da bankrotiraju, zato što rabat koji Mediker odobrava propušta da drži korak s inflacijom, a privatno zdravstveno osiguranje ne pokriva sve troškove koje ljudi plaćaju za zdravlje.

U isto vreme, rastu troškovi lečenja, posebno pacijenata sa višestrukim oboljenjima ili ozbiljnim bolestima, pa razmak između iznosa >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << koji pokrivaju Mediker i privatno osiguranje postaje sve veći.

 

Sve se urotilo protiv bolesnih

 

Centar za zdravstvenu politiku "Menzis" izradio je studiju koja je pokazala da 250.000 Australijanaca na zdravstvene troškove daje više od 20 odsto svojih prihoda. Najveću odgovornost za takvo stanje snose doktori i anestetičari koji naplaćuju usluge direktno iz xepova pacijenata, zatim loše zdravstveno privatno osiguranje, rabat Medikera koji ne prati inflaciju i obaveznih 35,40 dolara za svaki lek. Takođe, mnogi tretmani i lekovi nisu uopšte pokriveni nikakvim osiguranjem ili rabatom.

S tim u vezi, "Sandej telegraf" navodi primer Leoni Hevnen iz Sidneja koja se bori protiv tumora dojke, prolazi kroz hemoterapije i suočava se sa infekcijom koja joj ugrožava život, ali kaže da najveći izazov pred njom nije zdravlje, već kako da plati "ostatak" od 31.300 dolara za zdravstvene usluge koje Mediker ne pokriva.

Ove godine, 52-godišnja majka dvoje dece bila je prisiljena da "zagrabi" u svoj penzijski fond kao jedini izlaz.

"Kao poreski obveznik za poslednjih 36 godina, koji plaća oko 30.000 dolara godišnje na račun poreza, 2.500 dolara za zdravstveno osiguranje, plus naknadu za Mediker, i dalje moram iz džepa da platim za medicinski tretman koji treba da mi spase život. Nije mi ostalo drugo nego da zavapim: Sistem je pukao. Zašto moram da podižem od penzije kako bih platila za održanje života? Pa nismo zemlja trećeg sveta."

Otkako je dobila dijagnozu raka dojke, gospođa Hevnen je imala šest operacija, najpre da joj budu uklonjene obe dojke, a zatim je morala da se muči s posledicama infekcije bakterijom "zlatno žezlo".

 

Bila je u bolnici kada joj je otkazao i jedan od bubrega. Izvod za njeno zdravstveno osiguranje za 2011/12. godinu pokazuje da je tretman u privatnoj bolnici koštao 77.732 dolara, od čega je ona dobila od Medikera rabat za 59.400 dolara. Njena osiguravajuća kompanija ostavila je sa 18.331 dolarom koje treba da plati iz svog džepa.

 

Svaki peti preskače lekove

 

Nedavna anketa među 3.000 članova Nacionalnog udruženja seniora pokazuje da svaki peti Australijanac starosti između 50 i 64 godine preskače redovno uzimanje lekova zbog troškova koji ne mogu da plate.

Povrh bolničkih troškova, gospođa Hevnen ima još 12.000 dolara računa za preglede specijalista, skener, lekove, kao i obavezni polog koji se traži prilikom zahteva za pokriće troškova iz privatnog zdravstvenog osiguranja.

Njen zdravstveni fond napravio je reviziju troškova pošto su ga kontaktirali novinari "Sandej telegrafa" i posle toga je dobila povraćaj od 6.000 dolara.

U isto vreme dok se australijski sistem pokrivanja troškova zdravstvene zaštite ceni kao jedan od najboljih na svetu, sve je više dokaza da gura stotine hiljada Australijanaca u siromaštvo.

Poslednje istraživanje među korisnicima zdravstvenih usluga u Novom Južnom Velsu utvrdilo je da su porodice prisiljene da prodaju kuće kako bi platile zdravstvene račune ili jednostavno preskaču odlaske doktoru ili lekove jer ne mogu da ih plate.

"Zbog sticaja iznenadnih okolnosti - nisam mogao da radim, stigli su mi visoki troškovi koje moram sam da platim, mi smo bili primorani da prodamo porodičnu kuću", napisao je jedan od anketiranih pacijenta.

Drugi je naveo da nije bio kod kardiologa od februara 2011. jer nije mogao to da priušti.

Istraživanje Instituta Xorx pokazalo je da je za 11 odsto ili 28.665 bankrota u 2009. godini kao uzrok navedeno loše zdravlje ili neposedovanje privatnog zdravstvenog osiguranja.  

Razlika u cenama  

Danas je, recimo, u plastičnom i rekonstruktivnoj hirurgiji razlika između cene koja se traži i iznosa koji pokriva osiguranje u proseku 1.588 dolara. Za ortopedske hirurške zahvate razlika koju pacijent plaća iz svog xepa je 1.485 dolara, za skeniranje 88, a za posetu specijalisti 56 dolara.

Predstavnik za štampu ministarke zdravlja Tanje Plibersek kazao je da je ova razlika nastala jer lekari naplaćuju više nego što je predviđeno.

Hrana ili doktor?  

Australijski Institut za zdravlje i socijalno staranje ima podatak da svaki Australijanac u proseku godišnje daje 1.075 dolara na račun zdravstvenih troškova.

- Problem je u tome što mi kažemo da imamo univerzalni sistem, a u stvarnosti mnogi ljudi muku muče - kaže šef Foruma korisnika zdravstvenih usluga Kerol Benet. - Ukupni troškovi kod hronične bolesti znače da morate platiti višestruke lekove, skeniranje i posete lekaru. Tada je pred vama teška odluka - da li da posetite doktora ili kupite hranu za porodicu.

 

 

Nastavak na Vesti-online.com...