Izvor: Vesti-online.com, 28.Nov.2012, 13:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Inspiracija u borbi protiv epilepsije

U teškim trenucima, kad je saznala da njen jednogodišnji sin ima epilepsiju, odlučila da se posveti podizanju svesti i edukovanju ljudi o ovoj bolesti.

 Spevala himnu : Stefani Rouz  

Stefani Rouz, kantri pevačica srpskog porekla, počela je da peva pre nego što je progovorila. Prva publika bile su lutke i igračke u njenoj sobi, a kasnije su ih zamenili slušaoci u očevom ronilačkom klubu, pa u srpskoj crkvi u Arizoni, dečjim pozorištima, izborima >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << za mis, reklamama.

 

Ćirilica budi uspomene

Stefani Rouz je rođena kao Stefani Katarina Cvijetić. Krštena je u pravoslavnoj crkvi u Milvokiju (Viskonsin) i odrasla je u srpskoj zajednici.

- Mi smo u porodici uvek ohrabrivani da učimo o tradiciji i običajima i crkva je uvek bila glavna u očuvanju običaja. Mnoge uspomene mi se jave dok gledam kako moja ćerka na časovima srpskog jezika uči ćirilicu, znajući da će uskoro, kao i ja nekada, igrati folklor u tradicionalnoj nošnji.

Rođena je u Las Vegasu, a porodica se kasnije preselila u Palm Springs u Kaliforniji, odakle je Stefani otišla u Njujork kako bi studirala na Jejl univerzitetu. Uporedo je pisala muziku, pevala, nastupala i učila od kantri legendi - Doli Parton, Džonija Keša, Vilija Nelsona...

Strast prema pisanju i pevanju pomogla joj kada se osećala najbespomoćnijom u životu - kada je saznala da njen jednogodišnji sin ima epilepsiju. U tim teškim danima pronašla je, uz pomoć muzike, ljude koji su imali slična iskustva i počela da priča o onome o čemu su se drugi plašili da govore. To ju je inspirisalo da posveti svoj život podizanju svesti i edukovanju ljudi o ovoj bolesti, a njen prvi album i pesma "Reaching Out" (Dosegnuti) prihvaćeni su kao himna za borbu protiv epilepsije. Sav prihod od te pesme namenjen je Fondaciji za borbu protiv epilepsije (Epilepsdž Foundation http://www.end-epilepsy.org) i jačanju svesti o ovoj bolesti.

- Pre dve godine bila sam depresivna i osećala sam da je teret života za me isuviše težak - kaže Stefani u svojoj emotivnoj, ali i veoma inspirativnoj priči. - Mom jednogodišnjem sinu je dijagnostifikovana epilepsija, moja dvogodišnja ćerka je bila alergična na sve, moj muž je izgubio posao, a ja sam mislila da gubim razum.

 

Prethodno sam se odrekla posla kako bih ostala kod kuće i brinula o porodici, a sada sam osećala da sam podbacila.

 

Kontakti sa Srbijom

- Dok smo odrastali, putovali smo često u Srbiju da posetimo familiju i prijatelje, a moj stric i dalje tamo živi. Mi smo svi u kontaktu, posebno sada sa razvijenom tehnologijom.

 

Nekoliko puta su me intervjuisali za Radio-televiziju Srbije, a moj otac je dosta uključen u srpsku dijasporu. Razumem srpski jezik, ali mi je teško da ga govorim. Ljudi pričaju tako brzo, pa se ponekad unervozim i kažem nešto pogrešno. Kad sam bila dete, manje sam se plašila i slobodno sam pričala. Ipak, imam utisak da bi, ako bih provela nekoliko nedelja u Srbiji, komunicirala mnogo bolje - kaže Stefani.

Taj strašni osećaj nemoći snažno je podsetio na epizodu od pre nekoliko godina kada je nepoznati razbojnik napao kako bi je, kako joj je policija kasnije objasnila, silovao i ubio. Trauma je bila strašna, a Stefani se protiv nje borila tako što je sve "zaključala u tamnu kutiju", negde duboko u sebi, a "ključ izgubila".

Nikada nije želela da govori o tome, a od prijatelja i porodice je tražila da to nikada ne pominju. Naoko je sve izgledalo normalno, ali Stefani je duboko u sebi i dalje bila bespomoćna i bežala je od sećanja uzimajući tablete za spavanje i antidepresive.

Ubrzo se udala (2006. godine). Odbacila je pilule i počela da vodi zdrav život, posebno kada je ostala u drugom stanju. I sve je bilo lepo do 27-minutnog epileptičnog napada koji je njen sin dobio u hitnoj pomoći 2011. godine. Lekari nisu imali objašnjenje zašto se to događa i uporno su je pitali da li je neko u široj porodici bolovao od te bolesti. U isto vreme Stefanina trauma se vratila, a napadač iz prošlosti ponovo je počeo da je proganja u noćnim morama. Sve je izgledalo beznadežno do trenutka kada ju je majka pozvala i rekla da je dobila dugo očekivane papire i da je pronašla podatak da je njen brat, a Stefanin ujak, takođe bolovao od epilepsije!

- To je bila poruka koju sam čekala - kaže Stefani. - Inspirisala me da pričam o onome kroz šta prolazim. Počela sam ponovo da pišem muziku, trčim, viđam terapeuta, čitam knjige o zdravlju i nutricionizmu, da gubim suvišne kilograme i da konačno počnem da kontrolišem svoj život. Pronašla sam u sebi novu snagu. Mogla sam konačno da slobodno pričam o napadaču iz prošlosti i bolesti mog sina. Takođe sam počela da pevam pesme koje sam napisala za prijatelje, ali nisam imala hrabrosti da ih snimim. Želim da budem inspiracija!

Dve godine posle "najniže tačke u njenom životu", snimila je album u Nešvilu, prestonici kantri muzike u Americi. Nova pesma "Crazdž in Mdž Blood" (Ludilo u mojoj krvi) pojavila se početkom novembra.

- Shvatila sam da je u nama samima snaga kojom možemo da promenimo život. Možda ćemo to uraditi sami, ali ako se potrudimo da dosegnemo svet, neko će odgovoriti. Možda će to potrajati, možda ćemo čuti samo svoj eho, ali ćemo čuti odgovor!

Stefani kaže da je neverovatno kakve je reakcije i pisma dobijala od ljudi koji su čuli njenu pesmu "Reaching Out" ili čitali o njenom iskustvu.

- Na svako pismo sam odgovorila veoma ozbiljno, jer svako zaslužuje moj odgovor. Mi pronalazimo sličnosti u našim iskustvima - bilo da su vezana za epilepsiju, ili za životna iskušenja, ili za naše radosti.

Mnogi su joj zahvalili što je iskoračila i što priča o bolesti o kojoj ljudi obično ne žele da govore.

- Dobila sam pisma od obožavalaca koji su izgubili voljene zbog ove bolesti i koji su našli novu snagu slušajući moju pesmu - kaže Stefani i dodaje:

- Niko ne treba da bude sam ili da nema dovoljno informacija. Ja sam našla Fondaciju za epilepsiju u Los Anđelesu (end-epilepsdž.org) i konačno počela da kontrolišem i sinovljenu bolest i svoj život. Uporedo sam počela da pišem o novopronađenoj snazi koja mi je promenila život. Zahvalna sam za to i trudim se koliko mogu da i sama uzvratim!

Nastavak na Vesti-online.com...