Izvor: Vesti-online.com, 04.Mar.2013, 03:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I školarina i hranarina

Božilovići, iz sela Lepenica kod Vladičinog Hana, na svom životnom putu spoznali su tačnost narodne poslovice koja kaže da posle sunca dolazi kiša. Ali, i obratno.

Jedina ima redovan prihod: Aleksandra Božilović sa sestrom Kristinom

Život nije mazio baka Veru, njenu snahu Gordanu i unuke Aleksandru i Kristinu, posebno od kada im je prošle godine umro Dragan, sin, suprug i otac u najboljim godinama za rad.

Samohrana majka Gordana, obrađujući baštu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << i radeći po kućama obezbeđuje koliko-toliko pristojan život svojoj porodici. Ipak, najveća pomoć i radost je kada stignu stipendije za 16-godišnju Aleksandru, odličnu učenicu drugog razreda Gimnazije u Vladičinom Hanu.

Stipendiju od po 100 evra redovno šalje doktorka Jasmina Živojinović iz Esena u Nemačkoj, omogućuju ovoj ozbiljnoj i ambicioznoj devojčici da se školuje, ali i da pomaže porodici, posebno svojoj bolesnoj sestri 22-godišnjoj Kristini i baki Veri preko čijih leđa je prošlo sedam teških decenija.

Reporteri "Vesti" su uručili Aleksandri stipendiju stiglu od dr Živojinović posredstvom naše Redakcije u iznosu od 200 evra, za mesec februar i mart, kako je donatorka napisala.

Dok su primale novac, Gordani su zadrhtale ruke, a pomešana tuga i radost ocrtavale su se na licu majke mučenice.

 

Od džeparca kupuje lekove

Stipendiju od po 100 evra Aleksandri redovno šalje i anonimni donator iz Beograda. Iako Božilovići to ne kriju, dr Živojinović nastavlja da šalje obećanu mesečnu sumu, kao što ni beogradski humanista nije odustao od stvaranja uslova u kojima će Aleksandra završiti srednju školu, a potom i fakultet, svoju trenutno najveću želju, iako ima školarinu iz Esena.

- Od svoje stipendije, Aleksandra, štedljiva i skromna, često kupi lekove sestri i baki. Neće da uzme novac od mene, kaže da je uštedela od dela koji je odvojila sebi za džeparac - priča majka Gordana.

  Noću uči i smiruje sestru

Da li će i koliko dugo Kristini biti bolje, ni lekari ne mogu pouzdano da kažu. Dok noćima ne spava, često je pored nje Aleksandra koja je bodri i na svoj nenametljiv način uspeva da je umiri. U to gluvo doba noći, Aleksandra uspeva i da uči. Iako u školu odlazi umorna i neispavana, to se na ocene ne odražava. Stavila je sebi u zadatak da mora opravdati ulaganja i očekivanja svojih dobrotvora, ali i da bi ispunila želju ocu Draganu na samrti da završi fakultet kako bi jednog dana pomogla majci i imala mogućnost da se stara o sestri.

- Daj bože da i baka doživi da završim fakultet i zaposlim se - kaže Aleksandra.

- Uh, hvala doktorki Jasmini, neka ima za Aleksandru, za školu, ali i za ostalo, mlada je treba da se lepo i uredno obuče, zimi toplo, leti lagano... Muke naše su bile u januaru i evo u februaru. Razbolela se Kristina, a i baka Vera nije bila dobro, šećer raste, pa zalegla - uzdiše Gordana, skrhana brigama koje su je opet napale.

Kristina, koja ima psihičke smetnje i napade teške depresije, noćna je mora Gordane. Jedno vreme je bila mnogo bolje, delovalo je da se oporavila, a onda se bolest iznenada vratila sa još težim simptomima.

- Uh, srce me boli za to dete. Kao da je nešto ureče, pa pored nje i nas sve. Čudna je to bolest, depresija... Plač, potištenost, spremnost na sve... Noćima nisam spavala, vodila je lekarima, stigli smo i do Beograda. Novac koji sam imala u rezervi, a stizao je od čitalaca "Vesti", ono malo crkavice potrošila sam. Nije mi žao samo da mi je dete bolje - priča Gordana.

A da jedna nevolja prati drugu pokazuje i bolest bake Vere, držeće starice kojoj je porastao šećer od briga te skoro cele zime ne ustaje iz kreveta. Gordana je neguje, vodi računa da redovno uzima terapiju i da ne ostane bez lekova.

 

POZIV DONATORIMA

 

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

I ovog puta ona se zahvaljuje dobrotvorima koji su im pomogli kad im je bilo najteže, posebno na stipendiji za Aleksandru. Dok govori o mlađoj ćerki suze su joj u očima jer će deo tog novca otići na spremanje godišnjeg pomena Draganu.

- Početkom marta je godina dana od kako nas je napustio, moramo da ispoštujemo sve kako treba, selo je ovo, narod gleda na sve, neću da nam dođe neka loša reč i povredi nas. Spremićemo sve, onako kako treba i kako je naš Dragan zaslužio. Neka nam ne zamere dr Jasminka i drugi donatori, mi se moramo ponašati po pravilima sredine u kojoj živimo - kaže Gordana.

U svemu će joj pomoći Aleksandra, i to ne samo novčano, nego i oko spremanja hrane, preuzeće i brigu o baki Veri i o Kristini dok se parastos ne obavi.

Mnogo je toga palo na pleća Gordane, koja je vidno smršala, ali i na nejaka pleća Aleksandre koja uprkos svemu ne posustaje u učenju i ređa sve same petice.

Rastanak od ove skromne porodice nije lak. Samo što su napravili jedan korak napred, zahvaljujući ljudima dobrog srca, bolest ih je vratila korak nazad.

Nastavak na Vesti-online.com...