Izvor: Vesti-online.com, 12.Nov.2014, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Crteži sa dušom Marka Velka

U današnjem svetu modernih tehnologija i multidisciplinarnih umetničkih aktivnosti čini se da je teže nego ikada naći svoj autentični umetnički izraz. Pogotovu je teško taj izraz otkriti i ovaplotiti u crtežu, disciplini koja se, poslednjih decenija bukvalno borila za preživljavanje. A ako neko, kao naš sagovornik Marko Velk, potiče iz umetničke porodice i za oca ima Vladimira Veličkovića, jednog od naših najvažnijih slikara, koji je jedan od retkih čije ime je poznato u svetu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << njegov umetnički put je još teži i komplikovaniji.

Marko, Missy i Luka

 

Kako bi na svoje umetničko traganje krenuo rasterećen poznatog prezimena, naš sagovornik ga je i promenio, " kraće je i jednostavnije za izgovor i Francuzima i Amerikancima". Rođen, kako kaže slučajno, u Splitu, Marko je odrastao i formirao se u Parizu, gde je završio primenjenu umetnost, smer grafika. Afirmisao se crtežima na kojima izraziti kontrast beline papira i crne krede i suvih pastela kreira tenziju i emociju i otvara svet u kojem ima mesta, pored umetnika i njegovih osećanja, i za misli i emocije onih koji gledaju crtež. Sa našim sagovornikom razgovarali smo u Montrealu, gradu koji je posetio i njegov otac kako bi utanačio detalje svoje izložbe koja će iduće godine biti otvorena u galeriji La Poste.

Izložba, supruga, naslednik

"U Njujork sam otišao da probam da napravim nešto, Amerika je drugi svet u odnosu na Evropu, hteo sam da vidim gde sam u tim relacijama. Bio sam deo "Cueto project-a", to je galerija u samom umetničkom srcu njujorškog Čelsija. Takođe sam izlagao u Bruklinu, a sada tražim novi kontakt i novu galeriju, pa da nastavim dalje. U međuvremenu sam sreo svoju ženu (poznati model Missy Ryder, prim. auto.) koja je Amerikanka i mislio sam da ću s njom da se vratim za Pariz, ali ostao sam tamo i dobili smo i našeg sina Luku".

Započeli ste svoju umetničku karijeru u Francuskoj, u Parizu. Izlagali ste po Evropi. Kako je iznova počinjati u Americi?

- Dosta je komplikovano, treba poznavati ljude, treba imati kontakte, ne možete kucati na vrata sa svojim katalogom, a u Njujorku umetnika i onih koji se zovu umetnicima ima kao mrava.Sa druge strane, čini mi se da je sve moguće, a najlepše je to što može da se proba. Najlakše je, naravno,onda kad imate dobar kontakt.

 

Šta vi kao umetnik specifično nosite i specifično dajete u svojim crtežima?

- To zavisi od toga ko ste, šta se doživeli, šta vidite. Neki ljudi su plakali ispred mojih crteža, kažu "to sam ja, to je moj celi život". Ne znate vi, u stvari, šta će da se desi sa vašim crtežom i kakve će reakcije na njega biti. Ja samo probam da uđem u dušu, u psihu, i mislim da svako može da se uključi, za neke je mračno i teško, za druge je lepo, ali ja na to nemam uticaja. Mislim da je važno ostaviti jedan prostor gde svako može da nađe neko svoje objašnjenje i značenje, svoju priču.

Da li je vaš otac izvršio neki kreativni uticaj na vas?

- Jeste, sigurno. Kad rastete pored njega, idete u atelje, gledate slike, neminovno je da nešto ostane u u vama što je deo njegovog izraza. Kad sam bio dete, stalno sam ga pitao gde su glave na njegovim slikama. Jednog dana sam se setio da sam baš puno crtao glave. Pomislio sam "da li ja crtam te glave zato što nisu bile na njegovim slikama". Možda ja to baš zato crtam", ispričao je za Vesti Marko Velk.

 

Sopstveni umetnički izraz

Kako je deci svetski poznatih umetnika da se bore za svoje mesto, izraz i pečat u umetnosti?

- Nisam o tome razmišljao dok me neko nije pitao, a pitao me je davno. Kad ste mladi, prirodno je da se zapitate "kako ja da budem ja". Najjednostavniji odgovor je bio da nastavim da radim to što se meni radi, i to na način kako se meni radi. Neke stvari sam sebi zabranjivao kad sam bio mlađi, jer sam mislio da će odmah da me porede sa ocem, dok nisam prošao kroz razne faze i onda se vratio tim temama na svoj način.

 

Nastavak na Vesti-online.com...