Izvor: Vesti-online.com, 03.Maj.2014, 09:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Baka Mileva napunila 100 godina: Sve loše prođe, ali ljubav ostaje!

Kad je u jedan život stane čitav vek, dva svetska rata i još jedan, ništa manje krvav - lokalni, glad, nemaština, ali i silne industrijske revolucije koje su promenile čovečanstvo, može se reći da je taj čovek imao težak, ali zanimljiv život. No, kada se u tih 100 godina na kraju podvuče crta i sabere sva ljubav i toplina porodice, a posebno dece, unuka i praunuka, onda se bez dileme može zaključiti da se taj čovek imao zašta i roditi. Upravo se ovako može opisati životni put >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << jednog od retkih stogodišnjaka u Srbiji, Mileve Kovačević iz Vršca.

Porodica na okupu: Proslava 100. rođendana

 

Mileva je 15. aprila napunila 100, a proteklog vikenda, u prelepom ambijentu vršačkog parka, brojna porodica joj je, uz pesmu "Danas nam je divan dan" i obaveznu slavljeničku tortu, priredila dan za pamćenje.

 

"Vesti" su do ove interesantne priče došle tako što je našu redakciju u Bad Vilbelu, kod Slavljenica: Mileva Kovačević

Frankfurta, kontaktirala Milevina dalja rođaka Višnja Mitrić iz Švajcarske. Milevina ćerka Jovanka kaže da Višnja ima posebno mesto u životu njihove porodice, a da je Mileva toliko voli, da je zapravo Višnja njihova treća sestra.

- Okupila se uglavnom uža porodica iz Srbije i Republike Srpske, a kako zbog poznih godina i operacije oba kuka teško hoda, nismo želeli da to bude neko veće slavlje - objašnjava njena mlađa ćerka Jovanka.

Mileva od petoro dece ima još troje, a sem Jovanke, tu su i Spasenija i sin Branko - inicijator "rođendanskog iznenađenja".

Mileva, rođena Mitrić, došla je na svet je u osvit Prvog svetskog rata, u selu Pluzinje kod Mratinja na Pivu. Sa roditeljima se nekoliko godina kasnije preselila u Foču, u selo Pekoviće. Njen otac Obrad je do tog rata radio u Americi, ali se na poziv države vratio i uzeo pušku. Iz rata je izašao s grudima punim ordenjem i časnom titulom solunca.

  Ćerka Jovanka i Mileva

 

Kad ih je prošao taj prvi, Veliki rat, a Mitrići "stali na noge" i postali jedni od najbogatijih u selu, već je došlo vreme Milevi za udaju. Zagledala se u jednog od Kovačevića iz obližnjeg sela Nudo kod Nikšića, Lazara. Zagledali se jedno u drugo i izrodili petoro dece.

- Od njih sada imam devetoro unuka i 11 praunučadi. Hvala Bogu, biće ih još - kaže ponosno, tihim glasom, baka Mileva, setno dodajući da je dva sina koja je rodila pre Drugog svetskog rata sahranila.

  Kao sestre: Višnja i Jovanka

Kaže da Prvi rat ne pamti, ali da se tog Drugog odlično seća. Uglavnom pred sobom ima slike čemera i nesreće.

- U selo pored našeg, jednu noć su banuli četnici i zaklali mi rođenu sestru Gospavu tražeći joj devera koji je bio u partizanima. Ni partizani nam nisu ostali dužni. Tražeći mog Lazara sve su nam popalili, a mene izubijali kundacima. Nas 14-oro je posle toga živelo u šupi. Tamo gde smo sirili mleko - priseća se Mileva.

Njen sin Branko objašnjava da je kraj oko Foče Drugi svetski ratu upamtio po tragedijama koje može da izrežira samo srpska nesloga.

 

- Naš otac je sve do 1943. bio komandant jedne partizanske jedinice. Sava Kovačević mi je deda-stric, a u kući su nam boravili i Tito, Đilas, Kardelj... Istovremeno, na početku rata, brat Andrej je krenuo u četnike i takođe došao do komandanta jedinice. Te 1943 su se te dve jedinice sukobile i partizani su pobedili. Tokom rata je bilo pravilo da se četničke starešine odmah pobiju, a ostalima se održi moralno-politički govor, pa ko hoće umesto kokarde petokraku u redu, a ko ne, odlazi. Elem, kad je moj otac shvatio da je zarobio rođenog brata, naravno da nije hteo da ga ubije. Zbog toga je morao da napusti partizane, pa mu je čak i suđeno posle rata. Ali, od tada se o politici u našoj kući nije pričalo - veli Branko.

  Sa sinom Brankom 1978. godine

 

Baka Mileva ne komentariše ništa. Život je naučio da sve loše dođe i prođe, a samo istinska ljubav ostaje. Ipak, na naše pitanje da li joj je bolje bilo za vreme kralja, Tita, Miloševića ili vlasti posle 5. oktobra 2000, odgovarao bez trunke razmišljanja.

- Pamtim i Tita i Slobu, ali ipak mi se čini da se najbolje živelo pod kraljem - veli na kraju slavljenica, Mileva Kovačević.

 

Pogled na život

- Kad bih se kao mali iznervirao zbog nečega, pa počeo da dramim, majka bi me posadila pored sebe i pitala: "Dete, je l' se sećaš zašto si ono ljut sikt'o prošle zime?" Tu me malo zbuni, pa kad kažem da se ne sećam, ona nastavi: "E, vidiš, dete. Tako se ni sledeće godine nećeš sećati ovoga." Tom pričom mi je sve rekla - kaže njen sin Branko.   Deset doktora nauka

Jovanka i Branko kažu da je za njihove roditelje Milevu i Lazara najvažnije bilo da deca marljivo uče i završe škole.

- Majka je čitav život bila domaćica, ali je otac radio po ceo dan pre podne u firmi koja je pravila betonske ploče, a popodne na polju. Međutim, sav novac su davali na naše školovanje. Zato ne treba da čudi da smo takvi i prema svojoj deci. Uostalom, Kovačevići mogu da se pohvale da u familiji imaju najmanje deset doktora nauka - kaže ponosno Branko, sada uspešan vojvođanski privatnik.

 

Nastavak na Vesti-online.com...