Izvor: Vesti-online.com, 29.Jan.2013, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andrić se izjasnio kao Srbin
Ivo Andrić, njegovo delo i on kao čovek pokazuju kako se može istrajno, tiho, do kraja biti ono što jeste. Ne prihvatati ni po koju cenu da se bude ono što od vas hoće drugi, ili iz svog interesa da budete drugi a ne ono što jeste. To je Andrićeva snaga. Čitajte bar jednu priču i upoznajte njegovu biografiju. On je hteo da bude ono što jeste. Nije mogao da bude potplaćen niti je bilo sile koja je mogla da pokrene da bude nešto drugo.
Dragan Dragojlović i doktorant >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << slavistike Zdravka Gugleta
Ovo je poruka iseljenicima u Australiji od književnika Dragana Dragojlovića, upravnika Zadužbine Ive Andrića u Beogradu, koji je prošle subote u prostorijama Kluba Novi Sad - Neoplanta održao interesantno predavanje na temu - Ivo Andrić i Zadužbina Ive Andrića.
Prvi čovek ustanove koja se trudi da očuva uspomenu na našeg jedinog nobelovca, održao je zanimljivo izlaganje u kome je između ostalog govorio o životu Ive Andrića, njegovoj diplomatskoj karijeri, književnom radu, ali i ironiji savremene istorije na prostoru bivše Jugoslavije, gde se vode trvenja oko nacionalnog svojatanja književnog velikana. Zbog čega se to dešava sada, posle skoro 40 godina od njegove smrti, pitamo Dragana Dragojlovića.
Uskoro film "Na Drini ćuprija"?
Da li postoji ideja da se ekranizuje izuzetno bogat život Ive Andrića?
- Ozbiljno se pregovara sa našim režiserom Emirom Kusturicom da se snimi film po romanu "Na Drini ćuprija". Dugo smo oko toga pregovarali, čekamo na odluku Kusturice, potpisan je predugovor.
- Istina je da je Ivo Andrić rođen u hrvatskoj porodici, ali je činjenica i da se on izjasnio kao Srbin, o tome postoje neoborive istorijske činjenice. Neki pokušavaju da zaobiđu dokumenta u kojima se Andrić svojom rukom izjasnio kao Srbin. Niko ne spori gde je rođen i da je bio integralni Jugosloven na početku. Međutim u vreme kada su mnogi Srbi počeli da se izjašnjavaju kao Jugosloveni, Ivo Andrić se izjasnio kao Srbin. On je za to imao razloge. To je učinio u vreme Informbiroa, a tada je to bila velika hrabrost. Međutim, pored svega toga, bitno je da je Andrić veliki pisac i da pripada svim svojim čitaocima - kaže Dragojlović.
Pre par godina obeležavala se godišnjica dodeljivanja Nobelove nagrade Andriću za roman "Na Drini ćuprija". U Srbiji je taj izuzetan jubilej prošao neprimetno i gotovo nezapaženo. Čast je spasla Zadužbina.
- Sada bivšoj vladi, poslali smo pismo 2010. godine da ih podsetimo da se približava 50 godina od dodeljivanja Nobelove nagrade Andriću. Smatrali smo da je bilo dobro da svako ministarstvo to obeleži. Kao što ste vi ovde dobili odgovor, tako smo i mi u Zadužbini. Naša država je punih 12 godina ćutala, da ne kažem gotovo klečala, tako da nisu smeli da proslavljaju Andrića jer ga smatraju Hrvatom. Neka ga svojata ko hoće, ali on se sam izjasnio. Šta da radimo, tako je - kaže Dragojlović.
Gospodin Dragojlović pozvao je mlade studente iz Australije i naučne radnike koji žele da proučavaju delo Ive Andrića da se jave Zadužbini, koja će im pomoći, shodno svojim mogućnostima.
Nobela poklonio Bosni
Mnogi zaboravljaju da je Ivo Andrić celokupnu sumu dobijenu od Nobelove nagrade za roman "Na Drini ćuprija" poklonio Bosni i Hercegovini u kojoj je rođen.
- Iz dva dela novac je poklonio za otvaranje biblioteka. Nije zaboravio odakle je, znao je šta tom kraju treba, obrazovanje i čitanje. Svu vrednost nagrade je dao Savetu BiH za biblioteke. Bio je tih, smeran čovek koji je držao do svog načina života. Nije dozvoljavao da ga iko sputava u životu. Imao je svoj životni cilj. Znao je kako da pomogne svojoj zemlji - podsetio je Dragojlović.
- U zgradi Zadužbine Ive Andrića imamo jednu sobu koju dajemo na korišćenje mladim ljudima ili doktorantima iz sveta, da budu naši gosti i tu budu smešteni. Nažalost, ne možemo da im finansijski pomognemo, ali možemo da im izađemo u susret oko smeštaja na neko kraće vreme. Na taj način pomažemo izučavanje Andrića, ranije smo mogli da dodeljujemo stipendije. Međutim, stvari su takve kakve jesu a Zadužbina isključivo živi od naplate autorskih prava koje dobijamo za objavljivanje dela Ive Andrića. Živimo kao svaka firma na tržištu.
Da je kojim slučajem Ivo Andrić danas živ, koja bi bila njegova poruka ljudima koji žive na prostorima Balkana?
- To je teško reći i sve bi nas vodilo spekulacijama. Ne treba se upuštati u to šta bi Ivo Andrić rekao, već se držati isključivo toga šta je Ivo Andrić rekao i šta je on bio i ostao. To je suština.
O svojoj zemlji uvek treba govoriti činjenicama - poručuje zemljacima Dragojlović.
- Posebno mi intelektualci imamo obavezu da o svom narodu govorimo samo i isključivo činjenicama, bez obzira na to koliko to naši sagovornici vole ili ne vole. Jer ako govorite ono što sagovornik priča, smatraće Vas običnom krpom i ništa se promeniti neće. Bio sam ambasador u ovoj zemlji i sa predstavnicima ovdašnje vlasti bio sam do kraja korektan, ali sam isključivo iznosio istinite činjenice o svojoj zemlji. Mene nije interesovalo koja partija vlada u mojoj zemlji, na prvom mestu su mi bili ljudi i zemlja - zaključio je Dragojlović.
Drugi gradili, Srbi rušili
Svaki ponovni dolazak u Australiju za Dragana Dragojlovića je izuzetno emotivan. Pored mogućnosti da obiđe kćerku i sina koji sada žive u Kanberi, ima priliku i da se sretne sa članovima srpske zajednice sa kojom je sarađivao tokom svoje diplomatske karijere u Australiji. Podseti se, naravno i na nesuglasice koje krase ovdašnju srpsku zajednicu.
- Svaki dolazak mi je težak, ovde mi je porodica. Uz to drago mi je da vidim naše ljude, upoznam se sa problemima naše zajednice u Australiji, ali iskreno sada to dosta manje pratim. Prosto dođe čoveku vreme da se spasava od onoga na šta ne može da utiče da bude bolje. Nekada je čoveku lakše da nešto i ne zna. U vreme kada su svi u Jugoslaviji gradili svoje nacionalne države, Srbi ovde bavili su se rušenjem komunizma i crvene bande. Prvo je trebalo graditi državu a tek onda rušiti komunizam, ako ga je i bilo - iskreno kaže Dragojlović.
Nastavak na Vesti-online.com...
