Izvor: Prva.rs, 10.Jul.2014, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milutin Petrović: Vreme erotike je prohujalo s vihorom
“Film je život sa isečenim dosadnim delovima.”
Alfred Hičkok
Volim filmove Milutina Petrovića. Zato što su autentični, bez opštih mesta i replika na prvu loptu. Zato što ozbiljno pristupa žanru, gotovo školski, a onda skapiraš da si ustvari odgledao potpuno nestvarnu pričo o životu bez dosadnih delova. Zato jedva čekam „Petlju“ jer sam sigurna da su Milutin i Saša opet imali petlju da Srbiji podare film koji ne bledi. Milutin ga >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << najavljuje kao „triler sa lepim ženama u negližeu“ (OHO!), a Saša Radojević, scenarista, kaže da je caka svakog dobrog filma u priči. Zato, evo priče:
Zaplet „Petlje“ nastaje kada atraktivnu frizerku Nadu ubiju u njenom stanu. Istraga tužioca Radojevića usmerava na umetnicu Marinu Marković koja je bila opsednuta Nadom. Paralelno sa traganjem za ubicom, istražni sudija pokušava da sazna šta se dogodilo sa Ljubomirom Šimunićem koji je misteriozno nestao, a u čijoj zaostavštini su pronađene voajerske fotografije sa Nadom.
Saša: Naslov je Milutinova ideja. Zahvalna stvar sa tim naslovom je to što iz njega proističe više značenja - od opasnosti upadanja u komplikovano stanje do imati hrabrosti da se preduzme akcija.
Milutin: Petlja kao "loop", kao ono dugmence u programima za montažu kada se parče materijala pusti da se stalno vrti u krug. Ali treba i imati petlju.
Kako je nastao scenario? Bilo je nekoliko verzija?
Saša: Kao i svaki scenario i ovaj je doživeo različite transformacije. U centru priče je bio i ostao Ljubomir Šimunić, fotograf i autor remek-dela domaćeg eksperimentalnog filma ("Pression" i "Gerdi, zločesta veštica"). U jednom trenutku iz procesa kanonizacije domaćih reditelja koje volimo trebalo je da skrenemo u vode horor filma, ali to će možda biti tema nekog narednog filma. Sada je "Petlja" triler koji se oslanja na ikonografiju tog žanra iz njegovog zlatnog doba komercijalne eksploatacije.
Milutin: Šime je u stvari glavni junak filma. Sve je krenulo od potrebe da se ljudima objasni koliko je Šime veliki i važan likovni i filmski umetnik. Film sam počeo da pravim kao neku vrstu spomenika Šimetovom opusu, a onda se stvar malo otrgla kontroli. Mada, „Petlja“ je i dalje jedna prava Šimetova bista, samo ne od bronze nego od filmskih senki.
Saša: Uvek ima nešto što autora iznenadi tokom pisanja. Za to je najbolji putokaz, u slučaju filma "Petlja", novo sagledavanje prošlosti kroz filmove Ljubomira Šimunića i dosluh sa savremenim trenutkom kroz video radove Marine Marković. I lovljenje onih trenutaka koji donose ozarenost.
Da li je Srbija spremna za ozbiljan triler?
Milutin: Triler zahteva da režiser zna da radi svoj posao, takođe glumce i ekipu koja kapira stvari. Taman kada je srpska kinematografija pokazala da bi možda mogla da zakorači u tom pravcu, pojavio se čuveni "crni film" i stvari su otišle dođavola... Inače, "Petlja" nije ozbiljan triler, nego triler sa lepim ženama u negližeu.
Saša: Čar je u građenju napetosti. U mogućnosti da dozvolite gledaocu da bude u prednosti u odnosu na aktere filma i, ako je moguće, postignete da gledaoci strepe za sudbinu junaka. Zgodno je i to što postoji ogromna tradicija trilera koja dopušta da se bavite prepoznatljivim modelima, naglašavate ih ili ih negirate.
Erotika, misterija, voajerizam... Svi elementi su tu, a rediteljski štapić Milutina Petrovića zagolicaće maštu i vratiti nas u lepo vreme klasičnih filmova.
Milutin: Ja se trudim da filmski jezik uoptrebljavam onako kako su ga klasici "govorili". Ne volim ni terorističke diverzije ni žargon. Trudim se da "pišem" sonete, sve ono - katreni, tercini, rime... Možda u današnje vreme diletanata to izgleda pomereno...
Triiler i erotika su u tesnoj vezi?
Milutin: Hm, pa da... I u jednom i u drugom slučaju ono što je glavno se u stvari samo naslućuje. U senci je ili ispod velova. Ono što je erotici pornografija to su trilerima ovi akcioni u kojima svo vreme trče, pucaju i tuku se. Vreme erotike je prohujalo s vihorom. Živimo u vremenu džabe pornića. Konkretno, Srbija je ona rubrika na kraju porno sajtova, ono gde piše - bizar. A tu nema ni e od erotike.
„Petlju“ snimaju u Beogradu, mestu koje krije tajne, dvorišta i svu raskoš prošlosti i sadašnjosti.
Milutin: Šta god mu radili, ja i dalje u njemu nalazim čarobna dvorišta i magična mesta. On je moja Venecija.
Saša: Najveća nedoumica nam je bila kako da pronađemo što atraktivnije i fotogeničnije ambijente do kojih ćemo doći na jednostavan način. Kada se realizuje film u poluilegalnim uslovima, znamo da se upada na teritoriju na kojoj je najbolje biti što manje primetljiv. S druge strane, uvek je važno pronaći balans između autorskih aspiracija proisteklih iz trenutog viđenja (i osećanja) slike sveta i komunikativnosti sa gledaocima.
Bivši član grupe „Heroji“ kaže da je na filmu teško odrediti ko su junaci, a ko antiheroji.
Milutin: Ne znam da prepričavam filmove. Uvek mi se čini da ako znaš da pričaš o svom filmu onda nema razloga da ga snimaš, možeš samo da o njemu govoriš... Film se gleda i traje koliko traje. Dosta je komplikovano snimiti jedan film i on ima zaista puno elemenata. To je kao da kažete - koje harmonije upotrebljavate u simfoniji. Ko nosi melodiju u prvom stavu, a ko u adađu?
Saša: Priča je najbolji oslonac za film. Ona je nadmoćna u odnosu na tehnološku superiornost, jer bez nje ni ta superiornost ne dolazi do punog izražaja. Privatno, na filmu najviše volim poglede i osmehe, još ako je tu i neka staza kroz šumu užitak je kompletan.
Kada Saši kažeš da hoćeš da snimite film, on odgovori...
Milutin: Ustvari, obično Saša meni kaže da hoću da snimim film, a ja se neko vreme prenemažem, pa onda zagrizem kao buldog...
Kada ti Milutin saopšti da hoće da snimi film...
Saša: Znam da će biti zabavno, da će se baviti nestandardnim formama, da će biti puno filmofilskih referenci i da je dozvoljen visok stepen autorske slobode. Uglavnom, to znači minimalan broj ljudi iza kamere i još jedan važan doprinos srpskom garažnom filmu.
Žanr: Triler
Uloge: Ljubomir Šimunić, Marina Marković, Ljuma Penov, Saša Radojević, Ivan Zarić, Tatjana Venčelovski, Aleksandra Miletić, Amra Latifić, Milutin Petrović, Danijel Kovač, Anja Popović, Kosta Bunuševac
Scenario: Saša Radojević
Režija: Milutin Petrović
.jpg)
