Izvor: NaDlanu.com, 15.Okt.2012, 18:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izložba "Free Post Mersy Tunnel"

Izložba umetnice Roze Barbe "Free Post Mersy Tunnel" biće otvorena u Kulturnom centru Beograda od 19. oktobra do 9. novembra.

Pre dve godine, na 51. Oktobarskom salonu Roza Barba osvojila je nagradu Kulturnog centra Beograda - organizovanje samostalne izložbe u jednoj od galerija Centra. Uporedo sa ovom pričom o nagradi, u istim vremenskim koordinatama odvija se i priča o skulpturalno - zvučnoj instalacija Free Post Mersy Tunnels: radu izloženom u okviru liverpulskog Bijenala, >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << a koji predstavlja izprepletane metalne cevi, industrijske tube koje nose zvuk liverpulske ulice. Mehanizam koji simbolički predstavlja izložena instalacija, i koji Roza Barba direktno, bez posredovanja ičega što bi njenom postupku dalo suptilnost i deliktanost, poredi sa unutrašnjim organima čoveka.Na nivou skulpturalnosti, metalne cevi svojom naglašenom izuzetnošću iz visokotehnološkog doba dobijaju na univezalnosti u vremenu, i ta nad-vremenost poistovećuje ih sa večnim principima života, čija je osnova probavni trakt – ljudskog organizma ili grada, svejedno.U tekstu kataloga, kustos liverpulskog Bijenala Lorenco Fuzi kaže: " Peristaltika bučne šupljine gradskog stomaka deluje kao metafora za njegovu ogransku, gotovo ljudsku funkcionalnost."Na drugom značenjskom nivou, onom koji u prvi plan ističe funkcionalnost instalacije kao mehanizma, ovaj rad Roze Barba fokusira se na buku. Bilo da ponire u mrak tunela ispod luverpulske reke, ili iz galerijskog prostora puzi na kamen Knez MIhailove ulice, sistem metalnih cevi ulazi u srce grada i svedoči - prenoseći nam buku - da je grad živ. Da smo mi živi...Roza Barba (1972, Agridžento, Italija) je studirala na Akademiji medijskih umetnosti u Kelnu, u Nemačkoj. Studijski boravak na Kraljevskoj akademiji vizuelnih umetnosti u Amsterdamu trajao je dve godine. U svom radu Roza Barba se bavi filmskim situacijama – kako fizičkim karakteristikama celuloidne trake, svetlosti, projektora, zvuka, tako i strukturama narativa ili njegovim često neverovatnim ljudima, mestima ili pričama. Barba filmu pristupa skulptorski – često ga razlaže na elemente da bi tako stvorila nove mobilne objekte ili pak usmerava kameru na objekte i krajolike posebno vodeći računa o formi.

Nastavak na NaDlanu.com...