Izvor: B92, 16.Jan.2018, 15:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Više genetskih sličnosti delimo sa prijateljima nego sa strancima
Najvažnija stvar kod prijateljstava je da prijatelji imaju bar nešto zajedničko, što ih povezuje. A dok gledaju omiljeni film ili uživaju u omiljenoj hrani, verovatno da niko sa sigurnošću ne bi mogao da kaže da to ima bilo kakve veze sa genetikom.
Tim naučnika sa univerziteta Stenford, Djuk i Viskonsin, sproveo je istraživanje na uzorku od 5.500 američkih adolescenata, koristeći podatke iz Nacionalne longitudinalne studije zdavlja ljudi u izrastu od adolescenata ko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odraslim osobama.
Rezultati te analize su pokazali da su prijatelji koje sami ljudi biraju njima genetski dosta sličniji od potpunih stranaca, prenosi Independent.
Nakon što su sproveli niz genetskih poređenja kod parova prijatelja, naučnici su otkrili veliki broj genetskih sličnosti, mnogo više nego među parovima koji se međusobno nisu poznavali.
Naučnici su ustanovili da prijatelji, u proseku, dele dve trećine genetskih sličnosti, što je genetski približno venčanim parovima, piše magazin Tajm.
Razlog za to može biti privlačnost prema onima sa kojima delimo zajedničke karakteristike, kao što su izgled (slična visina / težina), stepen obrazovanja, poreklo ili životna iskustava. Taj proces naučnici su označili kao društvenu homofiliju.
Drugo objašnjenje može da bude to što ljudi sklapaju prijateljstva unutar istih društvenih sredina, kao na primer iste škole ili istog posla. Taj fenomen je poznat kao društveno strukturiranje.
Društena homofilija i društveno strukturiranje ne moraju međusobno da se isključuju, odnosno jedno drugom mogu biti komplemetarni.
Profesor Univerziteta Stenford i glavni autor studije Bendžamin Domink smatra da ljudi zapravo nesvesno biraju one koji su im slični, pod uticajem pomenutih društvenih struktura.
