Izvor: Story, 27.Sep.2015, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je i kako se leči zapaljenje oka?
Uveitis je opšti naziv za ovo oboljenje i mada na prvi pogled ne izgleda da se često javlja, u principu je zastupljeniji više nego što se pretpostavlja, otkriva naš stručni saradnik
Demi Mur, Foto: SHutterstock
Piše: dr Marina Dragović Medicinska direktorka Specijalne bolnice SVETI VID
U odnosu na lokalizaciju, uveitis delimo na prednji, intermedijarni i zadnji, kao i panuveitis koji zahvata sve strukture. Neinfektivne forme mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << su češće i nastaju u sklopu traume i sistemskih autoimunih oboljenja poput sarkoidoza, TBC-a, reumatoidnog artritisa, ulcerativnog kolitisa, psorijaza, toksoplasmoza, ali i kao pojačan imunološki odgovor na tinjajuće fokuse zapaljenja poput sinusitisa, otitisa, dentalnih procesa, karijesa i slično. Takođe, veoma je zastupljen i u idiopatskom obliku, gde se uzrok nikada ne otkrije. Sekundarni uveitis može biti prateći znak nekog malignog oboljenja ili liči na početak multiple skleroze, pa ovo treba prvo isključiti.
Prednji uveit je najčešći i uspešno se leči, dok su ostale forme preteće po gubitak vida, sa teškim komplikacijama i padom kvaliteta života, kako u intermedijernoj, tako i u posteriornoj formi. Gubitak vida u hroničnom toku je trajan, pa zbog toga pažnja mora da se obrati na blagovremenu dijagnozu i rani početak terapije. Kasniji stadijumi, sa već nastalim oštećenjima, ne mogu se smatrati izlečivim. Akcenat se stavlja na zaustavljanje inflamatornog procesa, a lečenje se bazira prvenstveno na primeni kortikosteroida, lokalno, u vidu injekcija leka ili kroz lečenja osnovnog sistemskog oboljenja. Zato je često potreban multidisciplinarni pristup, sa uključivanjem interniste ili neurologa.
TERAPIJA
Spasavanje vida zavisi od ranog početka lečenja, pa traganje za mogućim uzrokom i utvrđivanje imunoloških laboratorijskih parametara oduzima dragoceno vreme. Najbolje je da se odmah reaguje i to uzimanjem krvi na analizu imunološke aktivnosti, kao i traganjem za prisustvom markera sistemskog oboljenja. Nakon toga odmah treba otpočeti lokalno lečenje zapaljenja oka i neovaskularizacije, ukoliko je prisutna, jer će ona vremenom dovesti do destrukcije žute mrlje.
Pacijenti se obično javljaju kasnije ili se dijagnoza ne postavi na vreme, tako da bolest prelazi u recidivantni ili hronični oblik. Najčešći simptomi su zamagljenje, crvenilo, iritacija oka, fotofobija, bol, zamućenje vida, obično prvo na jednom, a potom i na oba oka. Ponekad se oni javljaju naglo, a u nekim slučajevima, kada je u pitanju prednji uveit i ako se on brzo prepozna, lečenje se obavlja lokalnom terapijom.
Hronični oblik bolesti ispoljava se klinički, sa stalno tinjajućom inflamacijom i povremenim akutizacijama. Prisutne su i komplikacije ranijih ataka u vidu promena na rožnjači, zamućenja, priraslica, deformacija zenice, nastanka katarakte, sekundarnog glaukoma, intenzivnih zamućenja u staklastom telu (vitritis) i promenama na retini, posebno u makuli sa prisustvom makularnog edema (cistoidni edem makule), što predstavlja znak teškog oštećenja otpornog na terapiju. Ove promene su trajne. Cilj terapije u ovom stadijumu ogleda se u tome da se smiri dalja inflamacija i potom hirurškim putem očiste zamućenja.
UPOTREBA MEDIKAMENATA
Terapijski postupak sledi propisane protokole, a to je primena kortikosteroida, samostalno ili sa dodatkom drugih imunosupresora, u zavisnosti od stepena ispoljenosti bolesti, sa ciljem da se imunološki odgovor smiri, kao i preteća neovaskularizacija. Kod agresivne forme, intermedijarnog ili zadnjeg uveita, odgovor na terapiju je prolaznog karaktera, sa poboljšanjem samo dok traje dejstvo leka.
Kortikosteroidi nisu bezazleni lekovi i nakon postignutog dobrog odgovora, doza se postepeno smanjuje, sve do nivoa koji drži inflamaciju pod kontrolom, sa ciljem da se izbegnu neželjeni efekti leka. Ponekad je doza održavanja, koja ne dovodi do neželjenih efekata, preniska da bi se zapaljenje držalo pod kontrolom. Kada su prateći efekti leka jaki, on se menja, ali moguća je i aktivacija procesa. Ovo je česta klackalica koja se javlja kao smetnja u terapiji, što pacijent teško proživljava i obično ne razume prirodu oboljenja.
KATARAKTA
Dodatno opterećenje u stanjima zapaljenja oka jeste i nastanak katarakte, kao posledice zapaljenja, ali i delovanja kortikosteroida, potom sekundarni glaukoma (zbog priraslica, promene anatomije oka, ili zbog duže kortikoterapije) i edema makule (žute mrlje), koji vremenom prelazi u hronično oštećenje, što je glavni razlog gubitka vida. Dok primena lekova zapaljenje drži pod kontrolom, hirurgija ima zadatak da popravi nastale komplikacije: otklanjanje priraslica, operaciju katarakte, čišćenje zamućenja u staklastom telu i smanjenje trakcije mrežnjače, koje prete da dovedu do ablacije i definitivnog gubitka vida. Najbolje je hirurški postupak sprovesti kroz kombinovanu proceduru – fakovitrektomiju, što podrazumeva operaciju katarakte i vitrektomiju u jednom aktu, koja se preduzima u mirnoj fazi bolesti, čime se najmanje kompromituje inflamacija.
Pogledaj vesti o: Delimo
.jpg)
