Izvor: Radio Slobodna Evropa, 25.Feb.2015, 11:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prve mere pomoći Narodne banke zaduženim u francima
Narodna banka Srbije preduzela je prve konkretne korake u pokušaju da olakša poziciju korisnicima kredita uzetim u švajcarskim francima. Po odluci NBS, banke će ubuduće svojim klijentima morati da ponude mogućnost konvertovanja stambenih kredita uzetih u stranoj valuti u evro, pa i kredite u švajcarskim francima. Posebno će banke morati da ponude mogućnost konvertovanja tih kredita u evro po kursu povoljnijem za pet odsto i produžetak roka otplate duga za pet godina.
U prvom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << komentaru bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dragana Bajalović Marković, koja je i sama korisnik kredita ove vrste, navodi da oštećini ne mogu biti zadovoljni preduzetim merama.
“Korisnici kredita nisu to zahtevali. Tražili su da se otkloni nesrazmera između onoga što su zaista dobili od banaka kada su dobili od banaka kada su podizali kredite i onoga što sada vraćaju. Traženo je da se krediti koji su indeksirani u švajcarskim francima konvertuju u evro po kursu koji je važio na dan kada je kredit podignut, odnosno kada je bio odobren. Ovim se samo donekle olakšava položaj dužnika u smislu da će im biti nešto manja rata. Međutim, kada uzmete u obzir da se rok otplate kredita produžava i da se kurs snižava samo za pet odsto, pri čemu je kurs švajcarskog franka mnogo više porastao u ovih prethodnih nekoliko godina, onda je jasno da će korisnici kredita i sada bankama davati mnogo više nego što su dobili”, uverena je Bajalović.
Inače, odluka NBS je doneta, kako se navodi, radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije, adekvatnijeg upravljanja rizicima banaka, kao i radi bolje zaštite korisnika finansijskih usluga koji su primarno pogođeni negativnim posledicama aktuelnih kretanja na međunarodnim deviznim tržištima.
Prvi deo odluke se odnosi na svaki pojedinačni ugovor o kreditu u otplati koji je banka zaključila sa korisnikom pre početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, bez obzira na stranu valutu u kojoj je taj kredit indeksiran.
Tim delom Odluke propisana je obavezna, jednoobrazna i detaljno uređena primena preporuke Narodne banke Srbije od 31. maja 2013. godine, koja se odnosila na primenu neodredivih elemenata promenljive kamatne stope pre početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Banke su dužne da taj višak uračunaju u prevremenu otplatu kredita i da o tome svakom pojedinačnom korisniku dostave obaveštenje sa izmenjenim planom otplate kredita u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu te odluke. Primena ovog dela Odluke od strane banaka je obavezna i prethodi primeni ostalih odredaba Odluke sadržanih u drugom delu.
Drugi deo Odluke se odnosi samo na ugovore o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima.
Korisnicima ovih kredita banka će biti dužna da, najkasnije 30 dana od dana stupanja na snagu ove odluke, ponudi četiri modela zaključenja aneksa ugovora kojima bi bili izmenjeni uslovi otplate kredita, uz zadržavanje postojećih instrumenata obezbeđenja, a rok za prihvat ponude aneksa ugovora od korisnika ne može biti kraći od tri meseca od dana prijema ponude. Korisnik kredita može u svakom trenutku prihvatiti ponudu u okviru ovog roka.
Četiri modela
Banke su dužne da korisnicima ponude sledeća četiri modela: konverzija kredita indeksiranog u švajcarskim francima u kredit indeksiran u evrima po kursu povoljnijem za pet odsto, uz dalju primenu kamatne stope koju banka primenjuje na kredite indeksirane u evrima, uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina.
“Pitanje je da li će taj petogodišnji rok svim korisnicima kredita odgovarati”, podvlači Dragana Marković Bajalović. “Vrlo je verovatno da su korisnici kredita već uzimali kredite na duži vremenski period pošto se uglavnom radi o stambenim kreditima. Stoga ostaje pitanje koliko će nih stvarno moći da ispuni uslove koje banke postavljaju. Ne sme se zaboraviti da svaka izmena ugovora o kreditu za banku, one to tako tretiraju, kao novi ugovor o kreditu. Vi u ovom trenutku morate da ispunite uslove koje ta banka postavlja svim korisnicima kredita. Uslove boniteta. To na prvi pogled izgleda kao olakšica, ali pitanje je kako će je banke u praksi primenjivati”, kaže Marković Bajalović uz ukazivanje da su banke i do sada bile veoma vešte u izbegavanju ispunjavanja onoga što je ranije dogovoreno.
No, sama NBS predviđa ukupno četiri modela za rešavanje problema. Drugi model je konverzija kredita indeksiranog u švajcarskim francima u kredit indeksiran u evrima, uz snižavanje kamatne stope koju banka primenjuje na kredite indeksirane u evrima na godišnjem nivou za jedan procentni poen, pri čemu ne mora biti niža od tri odsto, takođe uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina.
Treći je da kredit ostane indeksiran u švajcarskim francima, ali se kamatna stopa na godišnjem nivou snižava za jedan procentni poen, pri čemu ne mora biti niža od tri odsto, takođe uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina.
Četvrti model je da kredit ostane indeksiran u švajcarskim francima, ali se iznos mesečne rate kredita izraženog u švajcarskim francima snižava za 20 odsto ugovorenog iznosa u periodu od 36 meseci od dana zaključenja aneksa ugovora, a ukupan iznos za koji su mesečni anuiteti umanjeni otplaćuje se u 12 jednakih mesečnih rata nakon isteka prvobitnog roka dospeća kredita.
Na potraživanja čija bi naplata bila odložena u skladu sa ovim modelom banka ne bi obračunavala niti naplaćivala kamatu.
U cilju dodatnog olakšavanja položaja korisnika ovih kredita i njihove što sveobuhvatnije zaštite, banke neće moći da ponude konverziju, u modelima koji to rešenje sadrže, pod uslovima za odobravanje kredita indeksiranih u evrima koji su nepovoljniji u odnosu na uslove koje su u toj banci važili 31. decembra 2014. godine.
Takođe, banke neće moći od korisnika da naplate naknadu za preduzimanje navedenih mera i aktivnosti, kao ni troškove koje mogu imati veze sa tim merama i aktivnostima, čime se teži minimiziranju pratećih troškova aneksiranja ugovora, koji bi eventualno demotivisali korisnike da prihvate ponude banaka i maksimiziranju efekata Odluke.
Nastavak na Radio Slobodna Evropa...
.jpg)
