Izvor: Radio Slobodna Evropa, 23.Jun.2015, 14:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pozorišni maraton u Somboru: Grad kao teatar, teatar kao grad

U Somboru je završen 23. po redu pozorišni maraton. U sedam dana publika je mogla da vidi dvadeset predstava iz celog regiona. Specifičnost ove pozorišne smotre je što nema žirija, nagrada, ili jednostavno rečeno takmičenja. Ređaju se predstave uz koncerte, izložbe, druženja do kasno u noć.

Somborci su ponosni na svoj maraton, da li je to lokalna legenda ili u tome ima istine, tek, kažu, da mnogi svoj godišnji odmor planiraju pre i posle maratona. U vreme maratona ostaje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << se, dolazi u Sombor ali iz njega se odlazi kad se zavesa konačno spusti. Sedam dana po nekoliko predstava iz celog regiona: Sarajevo, Zagreb, Užice, Beograd, Novi Sad, Kopar, koprodukcija-Nova Gorica-Ljubljana, Grac, vnecija, zatim Kikinda, Šabac, Pula...

Ovogodišnji selektor i upravnik pozorišta Mihajlo Nestorović: “To je bila ideja, da pokupim sve zemlje bivše Jugoslavije”.

Od predstave za decu “Magareće godine” beogradskog pozorišta "BoškoBuha", preko dve zanimljive angažovane predtsave “Reči pravde” Zijaha Sokolovića i “Beton mahale” Branislava Trifunovića i Rifata Rifatovića, do istarske “Telme i Luiz” koju potpisuje Dalibor Matanić, koparske “Ko se boji Virdžinije Vulf”, slovenačko-italijansko-austrijke koprodukcije “Nora Gregor”, “Dogvila” Kokana Mladenovića, kikindskih “Kauboja” istog autora sarajevske predstave “Mali mi je ovaj grob” ... U Somboru su se tih junskih dana čuli jezici koji se različito zovu ali koje nije bilo teško razumeti.

Reditelj Gorčin Stojanović odavno saradjuje sa somborskim pozorištem, a pozorišni maraton kad god može ne propušta:

“To jeste smotra, a nije festival. Zapravo, nije smotra sujeta, kao svi ostali festivali. Naprosto, tu dođe, nekada u tri, pa pet, a sada sedam dana, obilje predstava. To je prava svetkovina teatra. I grada kao teatra i teatra kao grada”, kaže Stojanvić.

Jedine nagrade koje su uručene poslednjeg dana je ona interna za glumca i glumicu godine. Poneli su je prvak Saša Torlaković i Milica Janevski za uloge u predstavi "DR" Kokana Mladenovića koja je rađena u koprodukciji sa Kruševačkim pozorištem.

Saša Torlaković: “Publika ostaje sa nama do kasnih sati, to je zaista prelepo kad vi u dva-tri noću imate punu salu. I to za svakog glumca, pa i za mene, puno znači”.

Milica Janevski: ”Ono što je meni jako zanimljivo je što je to jedini mini festival u Srbiji koji nije takmičarskog tipa”.

Novi pozorišni upravnik Mihajlo Nestorović izračunao je da je kroz dvoranu prošlo pet hiljada ljudi u sedam maratonskih dana.

“To je festival za opuštanje, za pozorišne sladokusce, zato ga svi, ne samo publika, već i glumci, svi pozorišni umetnici vole. Svi dolaze rasterećeno, dolaze da uživaju u toj karnevalskoj pozorišnoj atmosferi”.

Nastavak na Radio Slobodna Evropa...