Izvor: Večernje novosti, 24.Maj.2020, 08:32

Opet je biti Srbin prestiž: Gorčin Blagojević, čitani pripovedač u Crnoj Gori, o slozi, srpstvu, pravim vrednostima...

Novi roman "Bezimeni vrh" budi interesovanje NOVI roman Nikšićanina Gorčina Blagojevića, "Bezimeni vrh" ("Štampar Makarije"/"Obodsko slovo"), krajem prošle godine predstavljen u knjižari "Akademija" u palati SANU, sa velikim interesovanjem je prihvaćen i u Crnoj Gori. Reč je o modernom, originalnom autoru intelektualne proze koja govori o teskobi ličnosti i slomu iluzija. Njegov prvi roman "Cerada od sopstvene kože" ("Unireks", 2018), u međuvremenu je doživeo drugo >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << izdanje. Po obrazovanju profesor srpskog jezika i književnosti, Blagojević (47) unuk je Đurka Blagojevića, nastojetelja manastira Piva, a sin poznatog pesnika Spasoja Paja Blagojevića. Na pitanje da li sa lakoćom stvara ili je i on još jedan od pisaca koji se "muče", odgovara: - Splet okolnosti. "Ceradu" sam pisao skoro dvadeset godina, dok sam na "Bezimenom vrhu" radio sve do ulaska u štampariju. Lako pišem, ali teško živim. Uvek kuvam, to jest pišem i kada ne pišem. OVOG puta vrlo kratkim, a eksplozivnim rečenicama. - Reč je o likovima koji su izgubili kompas, koji se traže. Njihova drama je prevelika za njihovu dušu. Kada se nađemo pred nekim čudom, naše misli su jasne. Ako ih se prisetimo, pa ih izgovorimo ili zapišemo, videćemo da su kratke. Četiri su pripovedača, dve dame i dva gospodina, koji su i glavni likovi. Bez obzira na međusobne odnose, to je posebna priča svakog od njih, tok misli. Roman govori o slomu uspeha. Da li obično kasno shvatimo šta imamo, a šta nemamo u životu? - Ništa čoveka ne lomi, ništa ga ne izjeda kao sakupljanje šarenih laža. "Bezimeni vrh" je sukob kultura, navika i generacija širom Evrope u poslednjem veku, ali sve to je sitnica u odnosu na sukobe čoveka sa samim sobom u koje ga dovodi večita glad za uspehom. Vidim da je sve veći broj Srba koji nisu pogrešili, kojima su porodica i kućica sa baštom i voćnjakom na selu bliži od neke obećane zemlje u kojoj bi se ubili od šljake, love, kamata i alimentacija. KAKO odoleti u današnje vreme, pitamo ga. - Propali su svi pokušaji stvaranja tzv. novog čoveka, pa i poslednji, zvani neoliberalizam. Virus korona je simbol propasti bolesnog, nezajažljivog uma koji pokušava da ukine empatiju. Mnogi su zadavali matrice, poput Hitlera ili Staljina, ali nisu uspeli da naprave čoveka po meri. Čovek nije neko ko se uklapa, već onaj koji kreira. Čovek je reč nastala od čelovek, što znači onaj koji ima čelo. On to svoje čelo, sa vrlinama i manama, nosi kroz milenijume. Ljudski duh je neuništiv. Kakva je pak budućnost pred mladima? - Ukoliko stremiš ka milostinji od pokvarenjaka, ako ne misliš svojom glavom, dobićeš šaku srebrnjaka, bićeš prikazan kao primer kako se "uspeva". Bićeš, blago majci, što kaže Bećković, niko i ništa, i vek ćeš provesti sakupljajući "bonuse". Na kraju, kad podvučeš crtu i zapitaš se gde si bio, nećeš moći da se setiš života. Nema života bez neizvesnosti, bez zavođenja, o kome je govorio Bodrijar. DA li se naš narod snašao u ovo vreme? - Pesnici su Srbe vekovima pelcovali protiv kulturocida. Jasno je šta je u pozadini. Naš kolektivni imunitet na poganluk, koji danas zovemo algoritam, tipa korone ili otimanja svetinja, izgradio je Sveti Sava, a na savremeni jezik preveo je vladika Rade. Ima li leka protiv srpske nesloge? - I te kako! Evo, u Bjelopavlićima, gde su Austrougari pogubili 18 učitelja i nastavnika koji su odbili dekret o ukidanju srpskog jezika, profesor Jugoslav Blagojević je sačuvao ćirilicu u gimnaziji. Kako? Upravo tako što nije isticao sebe, već se molio za zajedništvo. KOLIKO nam naruku idu okolnosti u kojima živimo?- Pobedili smo! Opet je biti Srbin prestiž. Imamo i drugog nobelovca. Dodela Nobelove nagrade Peteru Handkeu je najznačajniji događaj u svetu u poslednjih nekoliko decenija. I bez te nagrade on je najveći. Znamo i zašto su pokušavali da ga liše tog priznanja, znamo i kome to smeta - pa nam je još draže. I još nešto: Peter je imao sreće, s obzirom da u žiriju nije bilo onih koji bi ga makli i iz šireg izbora zato što se služi ćirilicom. SRPSKI NAJLEPŠI DUKLjANCI u Montenegru imaju više "jezika" nego "pisaca". Filozof, protojerej Miodrag Todorović lepo kaže: "Sve moje je srpski jezik." Činjenica da termini službeni jezik i jezik u službenoj upotrebi postoje samo u Montenegru i u verskoj državi Vatikan (zbog latinskog) dovoljno govori koliko je poštovana nauka. Zato korisni idiotluk nije zaživeo u narodu. Sprski jezik je najlepši, a po broju velikih pisaca jedan od najvećih na svetu. Nijedan drugi narod nema celu epohu koja je bez premca i to nam svet priznaje - niko nema takve narodne pesme, kako reče Crnjanski tako "gračanički čiste, takovski samopouzdane i mišarski vesele i mlade".

Nastavak na Večernje novosti...