Izvor: Objava, 14.Sep.2020, 14:04

МИТРОПОЛИТ ДАНИЛО ДАЈКОВИЋ

Митрополит Црногорско-приморски Данило Дајковић рођен је у сеоској породици у Друшићима (Ријечка нахија), општина цетињска, од оца Пера и мајке Савице, рођене Пејовић, 19. октобра 1895. године. Световно име му је било Томо. Осим њега, родитељи су изродили још тројицу синова: Крцуна, који је као домаћин живео у родном селу; Душана који је као поморац 1924. године пошао за Америку (умро у Буенос Аиресу 1968. године) и Луку, учитеља, који је живео, радио и умро у Београду где је и сахрањен.

Основну школу је завршио у Рвашима 1907. године. По завршетку Подгоричке гимназије, школске 1912/13. уписао се у Богословско-учитељску школу на Цетињу и после учешћа у Балканским и Првом светском рату као војник црногорске војске, завршио je 1919. године. Као млади богословац, 1918. године узео је видног учешћа у уједињењу Црне Горе и Србије, а самим тим и стварању Југославије.

Рукоположен је за свештеника на Петровдан 1920. године у Манастиру Острогу од стране епископа Захумско-рашког Кирила и постављен за пароха друшићко-додошког. Свештеничку службу вршио је до 1930. године на парохијама у Црној Гори. У року од четрдесет дана 1928. године умрли су му супруга Стана и деца: Петар, Марија и Милка. Остао му је син Блажо (адвокат) који је умро у Београду 1970. године.

Као удов свештеник, 1930. године постављен је за секретара Црквеног суда епархије Злетовско-струмичке у Штипу (данашња Северна Македонија) где је остао до фебруара 1932. године, када је премештен за секретара епархије Скопске у Скопљу. На положају секретара остао је све до 1956. године. Протеран од бугарских окупатора из Скопља маја 1941. службу наставља у Београду и Врању. Године 1953. пензионисан је као судија Црквеног суда и архијерејски заменик Митрополита Скопског Јосифа Цвијовића. Након пензионисања једно време вршио је дужност управника Патријаршијског двора у Београду. Произведен је у чин протојереја 1946. године, а 1952. године одликован напрсним крстом. На Филозофском факултету у Скопљу студирао је две године (1932-34). Богословски факултет Српске православне цркве у Београду завршио је 1950. године.

Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао га је 20. маја 1961. године за Митрополита Црногорско-приморског. Рукоположен је у архијерејски чин 26. јуна исте године у Саборној цркви у Београду, а дана 12. јула на Петровдан 1961. уведен у трон митрополита Црногорско-приморских од стране Патријарха српског Германа.

Преузевши дужност црногорско-приморског митрополита, суочио се са бројним проблемима који су оптерећивали црквени живот а који су се нагомилали током претходне две деценије окупације у Другом светском рату и послератне комунистичке владавине. Један од највећих проблема је био недостатак свештенства и питање њиховог животног положаја као и запустелост многобројних цркава и манастира. Своје вишедеценијско искуство у црквено-административној служби, митрополит Данило уложио је у рад на обнови црквеног живота у Црној Гори. Није успео да спречи рушење скромне Његошеве капеле на Ловћену 1972. године ради изградње монументалног маузолеја. Друга недаћа која је задесила црквени живот у Црној Гори за време његове дугогодишње управе Црногорско-приморском митрополијом био је земљотрес 1979. године. Не клонувши духом, митрополит Данило је радио на обнови црквеног живота и црквених објеката у Митрополији све до маја 1990. године, када је митрополитску службу предао своме наследнику, митрополиту Амфилохију Радовићу, дотадашњем епископу банатском. Преминуо је у Цетињском манастиру 14. септембра 1993. године у својој 98. години. Заупокојену Литургију и опело служио је Патријарх српски Павле. Сахрањен је у Доњем манастиру Острогу.