Izvor: B92, 01.Dec.2021, 10:41

Zdravlje: Život sa HIV-om u Srbiji u doba korone - komplikacija komplikovane situacije

Život ljudi sa HIV-om nimalo nije jednostavan, ali prilično je - kao i svima - zakomplikovan korona virusom.

Epidemija korona virusa već gotovo dve godine potpuno blokira čitav svet i mnogima otežava živote, ali posebno ljudima sa HIV virusom.

Jednog prolećnog dana *Goran je otišao na Beogradski sajam po vakcinu protiv Kovida-19.

Kaže da su infektolozi na početku imunizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rekli da se i ljudi sa HIV-om obavezno vakcinišu, što je odlučio da posluša.

"Međutim, tog dana nisu hteli da mi daju vakcinu", navodi.

"Rekli su da mi je potrebna napismena potvrda lekara, bez obzira na molbe i reči da su nas upravo infektolozi poslali da se vakcinišemo", dodaje.

"Kada je počela pandemija počeli su problemi", kaže Goran gorko.

"Infektolozi su povučeni u kovid sistem i bilo je teže otići na pregled, što je problem i kada te boli zub, a kamoli kada je HIV u pitanju", dodaje.

HIV je skraćenica za virus humane imunodeficijencije, koji izaziva HIV infekciju.

A sida ili AIDS predstavlja sindrom stečenog gubitka imuniteta i ona je poslednji i najteži stadijum HIV infekcije.

Prvi put je primećen osamdesetih godina 20. veka, kada je bio gotovo siguran put u smrt, a prvi slučaj u Beogradu zabeležen je 1985. godine.

Medicina je u međuvremenu napredovala i antiretrovirusni lekovi potpuno su promenili tok infekcije, tako da je HIV danas moguće toliko potisnuti da se ne može detektovati PCR testom.

Jedno od glavnih pitanja epidemije Kovida-19 glasi: "Kako otići kod lekara?".

Uglavnom veoma teško, a naročito za ljude sa HIV virusom.

Zdravstvene ustanove u Srbiji od početka epidemije nekoliko puta su ulazile i izlazile iz kovid sistema, a najviše su na udaru bili infektolozi i infektivne klinike.

Upravo su infektolozi ti koji se bave ljudima sa HIV virusom.

"Za razliku od drugih ljudi, kod HIV pacijenata je ovlašćenje lekara opšte prakse preneto na infektologe, oni su sasvim upućeni na njih", kaže Prokić.

"Zbog toga, čak i da jesu radili sve analize, potrebna im je ta vrsta kontakta sa lekarom - kada toga nema, njima je teško".

Iz Potenta kao jedan od ključnih problema vide to što HIV odeljenja ili ne rade, ili rade smanjenim kapacitetom.

"Bez kontinuiranog praćenja efekta lečenja ne možemo govoriti o uspešnoj kontroli HIV-a u Srbiji, a bez kontinuiranog praćenja funkcija jetre, bubrega i sličnih parametara u pitanju su zdravlje i kvalitet života osoba koje žive sa HIV-om", navode.

Rezultati njihove ankete pokazuju da 42 odsto ispitanika od početka epidemije nije obavilo osnovne laboratorijske nalaze.

Ranin navodi da je, kada je reč o Beogradu, pored korona virusa, na smanjen obim rada uticalo i renoviranje Infektivne klinike, koje je u toku.

Za to vreme, smatra, kod svih ljudi, pa i među HIV zajednicom, prisutan je strah od kovida, zbog čega mnogi manje idu kod lekara - pa i da se testiraju na HIV.

"U 2020. smo prvi put posle 15-ak godina imali pad broja ljudi kojima je dijagnostifikovan HIV - inače godišnje imamo oko 200 novootkrivenih, a prošle godine samo 55.

"To nikako ne znači da je došlo do manje stope zaražavanja, već da se manje ljudi testiralo.

Prokić kao jedan od problema ističe i to da se stari lekovi za HIV povlače, a novih nema.

Od početka epidemije paleta lekova za HIV u Srbiji smanjena je za pet antiretrovirusna leka, a nijedan novi nije uveden nekoliko godina, navode iz Potenta.

"Reč je o starim lekovima, koji se povlače svuda u svetu, jer dolaze novi, savremeni, koji imaju manje neželjenih efekata i koji se lakše podnose", objašnjava Prokić.

O tome treba da odluči Fond za zdravstveno osiguranje, ali do toga još nije došlo - takođe zbog kovida, kaže Prokić.

"Sve to ukazuje da su osobe sa HIV-om višestruko ranjive, diskriminisane i zanemarivane, posebno tokom ove epidemije", navode iz Potenta.

Prokić kaže da je diskriminacija tolika da HIV pozitivna osoba često ne može da dođe do zubara i do frizera.

"Ta socijalna smrt je često strašnija od samih fizičkih posledica", navodi.

"Ona utiče na pravo čoveka na egzistenciju, druženje, najosnovnije stvari koje svi uzimamo zdravo za gotovo", dodaje.

Većina i od najbližih krije da je pozitivna, plašeći se odbacivanja, ogovaranja, otkaza na poslu i drugih neprijatnosti.

Diskriminacije ima i u okviru zdravstvenog sistema.

"Svedok sam da stigme ima na drugim klinikama, da lekari ljudima iz neznanja ili nemotivisanosti ne pružaju zdravstvene usluge", kaže Ranin.

"Ne žele uopšte da se bave HIV osobama… Bolje je nego pre 30 godina, ali ne možemo biti zadovoljni", dodaje.

Osnovni rizici za prenos

Kada je reč o seksualnom zdravlju, iz Potenta ističu još jedan problem do kojeg je došlo tokom pandemije korona virusa.

Kako navode, skok broja inficiranih sifilisom je "alarmantan", a o tome se nimalo ne priča u javnosti.

Prokić kaže da lekari često ne prepoznaju simptome, pa se infekcija najčešće dijagnostikuje u kasnoj fazi, ako se uopšte i otkrije, kao i da većina zdravstvenih ustanova nema penicilin.

Zbog toga su, ističe, pacijenti prinuđeni da plaćaju lečenje u privatnim bolnicama, što je mnogima problem da priušte, a posebno mladima.

Dve godine su skoro prošle i ne deluje da će epidemiji uskoro kraj.

Ranin nastavlja borbu i to na dva fronta - protiv HIV-a i Kovid-19 virusa.

"Dosta ljudi nam se javlja kasno, takozvani lejtprezenteri", navodi.

"Ako za tih godinu i po dana spasete bar deset ili 20 odsto njih i vratite ih kući, onda je to nešto za dušu, svaki takav pacijent se smatra našim uspehom", dodaje.

Gradski zavod za javno zdravlje ima savetovalište za HIV/AIDS. Radno vreme Savetovališta je od 8 do 14 časova.

Broj telefona je 011/32-30-038.

U Savetovalištu je moguće obaviti i anonimno testiranje i za sad su testovi besplatni.

Svi zainteresovani mogu da se obrate putem elektronskog savetovališta direktno doktorki Biljani Begović Vuksanović i da postave pitanja na adresu - biljana.begovic@zdravlje.org.rs.

Odgovor na pitanje očekujte u roku od sedam dana.

Savetnike Potenta možete kontaktirati putem sajta, kao i na svim društvenim mrežama.

Osobe sa HIV-om mogu podršku preko Potenta mogu dobiti i putem telefona 064/1565291, a testiranje za posebno ranjive grupe se zakazuje putem sajta ili na 063/557890.

Potent usluge testiranja, psihološke i pravne podrške pruža u Beogradu, Nišu i Kragujevcu, u saradnji sa Zavodima i institutima za javno zdravlja kao i Infektivnim klinikama.

Testiranje nude i druge organizacije, poput Asocijacije Duga, Udruženja Prevent ili Organizacije Jazas.

*Ime je promenjeno zbog zaštite identiteta

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...