Izvor: RTS, 05.Avg.2021, 08:09
Zalazak sunca na Srebrnom jezeru ili Santoriniju – ima li provoda bez pet zvezdica
"Da te pitam nešto, je l‘ se vakcinišu ljudi tamo u Beograd? Šta radi ta korona, ‘oće nas ostavi na miru?" pita me jedna starija žena na stanici u Velikom Gradištu dok čekam autobus za povratak u Beograd.
Od vakcine i korone stigosmo do svadbi i rađanja dece i priče o tome kako je devojkama danas važnija karijera od stupanja u brak.
"Nema ništa, da ti kažem, pobegoše >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << svi u Beograd i u inostranstvo", priča moja sagovornica.
Pitam je da li ima i onih koji beže iz grada i dolaze tu da budu bliže prirodi. Ima, kaže mi, ali to je trenutna moda, bilo je tako i nekad davno kad su ljudi pravili vikendice, a posle ih zaboravili. Da nije došla korona, sve bi bilo kao pre.
"A ti, si bila na jezero, u goste?" pita me.
Pričam joj kako sam imala rajski vikend: plivala, slušala zrikavce, gledala svice... šetala kraj velikih kukuruznih polja i uređenom stazom pored Dunava.
Moji domaćini upravo su kupili svoj mir do samog jezera, sa pogledom za milon dolara. Plivaš i slušaš šuštanje drveća i zvuke šume.
"A, je li, pa i vi tamo imate Adu, to ti je isto."
Pokušavam da joj objasnim da nije baš isto. Tu kod njih je pre svega tiše i bez gradske histerije.
Srebrno jezero je veliko i svako može da pronađe svoj deo plaže, naročito oni čiji plac izlazi na vodu.
Mnogo je zelenila, drveće i to veoma staro, je na sve strane. Puno magnolija, raznog ukrasnog žbunja i dosta bagrema. Jezerska voda nestvrano topla i dovoljno prostrana.
"Nego, gužva u taj Beograd da ti mozak eksplodira. Što ne ostaneš na vašar ovde kod nas?", pita me.
A vašar koji je u Gradištu upravo počeo, kao iz našeg detinjstva, tezge sa raznim zanatskim umotvorinama, šećerna vuna, bandži džamp, glasna muzika, svakakve igračke, ogromna providna lopta u kojoj se deca kotrljaju, raznobojna ukrasna svetla...
Moram natrag u veliki grad. "Ajd u zdravlje i da dođeš opet", pozdravljamo se.
Na putu do Beograda razgovoram sa jednim veselim mladićem: o letovanjima, o provodu, o životnim zadovoljstvima... Ja mu oduševljeno pričam o pogledu sa imanja mojih prijatelja, on me lepo sluša i kaže da za njega nema provoda ako nije sa pet zvezdica, ne priznaje te varijante turizma "daj šta daš".
"Kaži iskreno, da li je isti zalazak sunca na Srebrnom jezeru ili na Tajlandu, na Islandu ili u Santoriniju", kaže moj sagovornik.
"Svaki je lep ako je tebi lepo", odgovaram.
"E, znaš to ti je ono sladak limun, a kiselo grožđe, kaže dok mi pokazuje fotografije u telefonu, ja ti sestro imam samo jedan život."
Moj sagovrnik, svetski putnik, kaže da ga nervira to što se ljudi zadovoljavaju malim stvarima, malim ciljevima.
"Evo čitam svakog dana, te ovaj se vratio na selo, ovaj otišao iz grada... da je tako dobro u selu, ne bi bila prazna. Nisu ljudi glupi. Nemoj samo da mi pričaš da ne bi radije otputovala u neku stranu državu nego da ideš na ovo jezero", izričit je mladić.
Bio je to lep razgovor dvoje ljudi koji se uopšte ne razumeju ali znaju da slušaju dok onaj drugi govori i to uz osmeh i dobro raspoloženje.
Lep život se meri uživanjem u nečemu. Lakše je onima koji to pronalaze češće nego što mogu da otputuju na drugi kraj sveta.
Ili, kako kaže žena sa stanice u Velikom Gradištu: "Napravi si život za tebe, nemoj da čekaš da ti neko napravi."
.jpg)
