Izvor: Radio 021, 09.Apr.2020, 12:40

U Srbiji živi 31 vrsta slepih miševa, nisu izvor zaraze

U Srbiji je nastanjena 31 vrsta slepih miševa, ali nijedna nije prenosilac virusa korona ni drugih zaraznih bolesti, kaže direktor Prirodnjačkog muzeja i stručnjak za slepe miševe Milan Paunović i dodaje da je novi virus kod letećih sisara u našoj zemlji otkriven 2017. godine i da je utvrđeno da nije patogen za čoveka.

Po izbijanju epidemije virusa >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << korona u kineskoj provinciji Vuhan slepi miševi su označeni kao izvori zaraze koja je do sada pokosila više od milion života, a smatraju se "krivcima" i za ranije epidemije bolesti kao što su SARS, MERS i ebola.

Međutim, oko toga se, napominje Paunović, još uvek lome naučna koplja i intenzivno sprovode naučne studije kako bi se utvrdilo od koga je potekao virus.

U Srbiji je, s druge strane, virus korona registrovan kod slepih miševa 2017. godine u istraživanju koje je, prema rečima Paunovića, Prirodnjački muzej sproveo sa Pasterovim zavodom iz Novog Sada i novosadskim Naučnim institutom za veterinu.

"Otkrili smo virus korona iz alfa i beta soja, ali on nije bio patogen za čoveka", kaže Paunović za Tanjug.

On tvrdi da slepi miševi nastanjeni u Srbiji nisu izvori zaraza što je, napominje, potvrdilo i istraživanje na virus besnila sprovedeno početkom 2000-ih kada se kod slepih miševa širom Evrope pojavilo besnilo.

"Tada smo na 18 lokacija u našoj zemlji uzeli oko 400 uzoraka i svi su bili negativni", kaže Paunović.

Kada je reč o virusu Covid-19, objašnjava da on nalikuje virusu koji je otkriven kod potkovičara, vrste slepih miševa nastanjenih u Kini.

"Genetički sastav Covida-19 se u 96 odsto poklapa sa virusom koji je detektovan kod potkovičara iz Kine, ali to ne znači da se radi o istom virusu", kaže Paunović.

Nepoznanica je, navodi Paunović, kakva je povezanost pangolina sa slepim mišem, ali se zna da je taj sisar, prekriven ljuskama u obliku noktiju, zastupljen u tradicionalnoj medicini i u kuhinji istočnjačkih naroda.

"Te ljuske se koriste za različite tradicionalne medicinske preparate, a embrioni pangolina su izuzetno i skupo poznato jelo ne samo u Kini nego na celom Dalekom istoku", kaže Paunović.

I slepi miševi su deo kulinarske tradicije ne samo u Jugoistčnoj Aziji, već i u Africi i drugim krajevima sveta, ali potkovičari, kod kojih je otkriven vurus sličan Covidu-19, nisu na meniju jer su malih dimenzija i težine svega 20-30 grama,

"U tim krajevima sveta egzotični specijaliteti spremaju se od slepih miševa koji se hrane voćem i teški su nekoliko kilograma sa rasponom krila do metar i po", navodi Paunović.

Ističe da su jedini leteći sisari neopravdano "prokazani" kao glavni uzročnici svetske pandemije virusa korona.

"Smatraju se rezervoarima virusa jer ih je najlakše proučavati, većina vrsta se grupiše u kolonije tako da je uzorkovanje materijala sa njih veoma lako. Oni su nosioci virusa i mikroorganizana od kojih ne obolevaju, ali mogu da se prenesu na druge vrste životinja ili na ljude u specifičnim uslovima", objašnjava Paunović.

Njihova demonizacija i satanizacija traje od nastanka čoveka, a privlačili su pažnju zbog niza karakteristika neuobičajenih za druge vrste sisara.

"Upravo zbog neznanja kod ljudi izazivaju neprijatnost, smatraju se predmetom vradžbina i magijskih napitaka i nezasluženo nose epitet nečeg đavolskog", kaže Paunović.

Jedine leteće sisare opisuje kao virtuoze u letenju čije akrobacije ne mogu da izvedu mnoge vrste ptica, a to postižu jer imaju produžene prste na prednjim eksremitetima između kojih je kožna membrana.

"Zbog takvog načina kretanja imaju niz specifičnih ekoloških i fizioloških osobina koje ih stavljaju na sasvim drugačije mesto u odnosu na druge sisare. Žive u vazduhu, a čak i kad se odmaraju od letenja, oni to rade tako što se okače", objašnjava Paunović.

Kako kaže, još uvek nije utvrđeno zašto su slepi miševi takvi rezervoari virusa, ali se pretpostavlja da je to zbog njihove fiziologije, metabolizma i sposobnosti hibernacije.

"Slepi miševi na neki način pacifikuju viruse i ne dozvoljavaju im da se ispolje. Međutim, ti mikroorganizmi praktično koriste slepe miševe za preživljavanje tokom neaktivnih perioda, a razmnožavaju se kada dospeju na pogodnog domaćina", objašnjava Paunović.

U svetu je poznato oko 1.300 vrsta slepih miševa koji su posle glodara jedna od najbrojnijih grupa sisara rasprostranjena na svim kontinentima. Vrste nastanjene u Srbiji su, kao i u većini zemalja, zaštićene zakonom jer, ističe Paunović, predstavljaju važnu kariku u lancima ishrane i komponentu svakog kopnenog ekosistema.

U Srbiji se hrane insektima - moljcima, komarcima i drugim noćnim bubama koje mogu biti štetne za useve, ali i preneti razne zarazne bolesti na čoveka.

Sa dolaskom toplijeg vremena slepi miševi postaju sve aktivniji, ali ih se zbog toga ne treba plašiti, kaže Paunović i napominje da ne napadaju čoveka.

"Ako se desi da slepi miš uđe u sobu tražeći skrovište, ne treba paničiti, treba ga pustiti da izađe iz sobe ili mu pomoći. To nikako ne treba raditi golom rukom već krpom ili rukavicom", navodi Paunović.

Autor: Tanjug

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

Nastavak na Radio 021...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio 021. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio 021. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.