Izvor: Deutsche Welle, 07.Apr.2020, 08:07

Tri najsmrtonosnije bolesti i korona

Otkako je zavladala pandemija korona-virusa, sve manje ljudi se obraća službi hitne pomoći – čak i oni sa simptomima srčanog ili moždanog udara. Oboleli od raka odlažu lečenje. To je fatalna greška, kažu lekari.

Od kardiovaskularnih bolesti u Nemačkoj godišnje umre skoro 345.000 ljudi, od toga oko 47.000 od srčanog udara. Prema Nemačkoj fondaciji za srce, oko 30 odsto njih umre van bolnice – između ostalog i zato što su prekasno ili nikad potražili pomoć.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << />
Svake godine u ovoj zemlji 270.000 ljudi doživi neki oblik moždanog udara – 20 odsto njih umire u roku od mesec dana, a više od 37 odsto u roku od godinu dana. A samo 2017. u Nemačkoj je od raka umrlo 235.700 ljudi.

Broj pacijenata koji pate od ovih bolesti sigurno se nije naglo smanjio, ali bolnice beleže alarmantno mali broj ljudi koji im se obraćaju. „Izgleda da pacijenti sa opasnim simptomima moždanog ili srčanog udara više ne traže neophodnu hitnu lekarsku pomoć. Ljudi se plaše od zaraze korona-virusom“, piše nedeljnik Špigel.

Trend svuda u Evropi

Kristijan Gerlof, direktor neurološke klinike u Hamburgu, kaže da mu je jedna pacijentkinja s moždanim udarom rekla da je isprva oklevala da se obrati za pomoć, i to ne prvenstveno iz straha od infekcije, već zbog toga što u bolnicama zbog korone nisu dozvoljene posete.

„Zabluda je da upravo ljudi sa lakšim simptomima šloga mogu sami sa tim da se nose, pa ostaju kod kuće. Doći će nam sledeće nedelje – ali tada sa rizikom značajno ozbiljnijih komplikacija“, kaže Gerlof za ovaj nedeljnik.

Slična iskustva ovih sedmica prijavljuju i lekari na drugim klinikama u Hamburgu, mada još nema pouzdanih statistika. „Primećujemo nagli pad broja pacijenata u našim odeljenjima hitne pomoći. Broj pacijenata sa ozbiljnim srčanim problemima smanjen je najmanje za polovinu. U jednoj klinici, kolege čak imaju utisak da im dolazi 90 odsto manje tih pacijenata“ rekao je za Špigel Franc Šel, portparol firme koja je vlasnik sedam klinika u Hamburgu.

Osim toga, on kaže da „od kardiologa koji su međunarodno dobro povezani zna da se ovaj fenomen ne dešava ne samo u Nemačkoj, već i u drugim zemljama“.

Posebno ugroženi

U klinikama se sprovode složene mere za sprečavanje infekcije, kažu lekari za Špigel. „Moždani udar i srčani udar su akutna hitna stanja, i računa se svaki minut – čak i u vreme pandemije. Pacijenti nikako ne bi trebalo da izbegavaju bolničko lečenje zbog straha od infekcije. Zbrinjavanje ljudi sa šlogom ili infarktom odvija se u prostoru odvojenom od pacijenata obolelih od Covida-19.“ kaže Kristijan Gerlof.

Austrija odmah posle Uskrsa popušta drastične mere u borbi protiv korona-virusa. Biće otvorene male radnje, dok bi od početka maja trebalo da se otvore sve prodavnice i frizerski saloni. Dosadašnje mere daju rezultate. (06.04.2020)

Kriza ostavlja mnoge bez posla, prvi su na udaru oni sa privremenim ugovorima. Državljani Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana u Nemačkoj mogu u tom slučaju računati na pomoć samo ako imaju stalnu dozvolu boravka. (06.04.2020)

Nemačko udruženje za kardiologiju i kardiovaskularna istraživanja (DGK) apeluje da se i u trenutnoj situaciji obezbedi odgovarajuća nega bolesnika sa srčanim bolestima jer su „oni su trenutno posebno ugroženi“.

Andreas Cier, predsednik tog strukovnog udruženja, kaže: „Osobe sa kardiovaskularnim bolestima pripadaju rizičnoj grupi kada je reč o oboljevanju od Covida-19, i zbog naročito teških toka bolesti kod njih te dramatično povećane stope smrtnosti.“

Otkako je počela pandemija korona-virusa, u Nemačkoj opada i broj novih pacijenata sa akutnim moždanim udarom. Čuvena berlinska klinika Šarite ove nedelje je saopštila da je to zapaženo širom Nemačke i u drugim evropskim regionima. I ovde se očigledno radi o strahu ljudi od zaraze novim virusom.

„Ne pozvati hitnu pomoć je kobna odluka“, kaže Volf-Rudiger Šabic, portparol Nemačkog udruženja stručnjaka za moždani udar (DSG) jer svaki minut oklevanja povećava rizik da će pacijent umreti ili će se pojaviti trajna oštećenja poput paralize, poremećaja govora, vida, koordinacije ili depresije.

Rak – mora se započeti ili nastaviti lečenje

I još jedna kritična grupa bolesnika sada izbegava bolnice – oboleli od raka. Posebno je opasno ako osobe obolele od raka sada prekinu terapije. „Bez lečenja, tumori jednostavno nastavljaju da rastu, šire se u područja gde više ne možemo da operišemo, ili formiraju metastaze", kaže Dirk Arnold, medicinski direktor centra za tumore u klinici Asklepios u Hamburgu.

Zbog toga Arnold preporučuje onima koji su pogođeni da prođu osnovni pregled i da razgovaraju o proceduri sa lekarom koji ih leči. „Moramo pokušati da omogućimo razuman tretman svim pacijentima,“ kaže Arnold, „naravno da to važi i za žrtve pandemije, ali ne isključivo za njih.“

dr (der Spiegel)

Lekarima su uvek pune ruke posla, ali u vreme epidemije, sve oči su uprte samo u njih. Bilo da rade baš na odeljenjima na kojima se spašavaju životi, bilo da su prvi kojima se ljudi obraćaju zbog bilo kakvih simptoma, lekari su najviše angažovani u vanrednom stanju. Oni koji nisu u radnom odnosu, Hipokratovu zakletvu izvršavaju kao volonteri i obilaze najstarije građane.

Među vojnicima ima zaraženih virusom, a više stotina njih nalazi se u samoizolaciji. To je zato što su oni na prvoj liniji. Čuvaju granice i bolnice, a rukovode i privremenim bolnicama koje opremaju u gradovima Srbije za pacijente sa najlakšim simptomima. Noću čuvaju grad.

Nastavnici su po prvi put punu učionicu zamenili platformama na internetu.„U početku smo svi bili zbunjeni, i deca i mi. Trebalo je napraviti viber grupe, povezati učenike i nastavnike, držati kontrolu, i činilo se jako teškim. Već u drugoj nedelji je to počelo da liči na školu. Deca su prihvatila ovaj način rada i čak se može reći da im je interesantan“, kaže profesorka engleskog Danica Đorđević.

U trenutku kada su povučene brojne rezervacije za spremanje hrane, tim okupljen oko Marije Petković i radnje za ketering Gormanlook, odlučio je da svu hranu preusmeri na one koji zbog zabrane kretanja ne mogu nikuda. „Izabrali smo bake i deke koji imaju preko 70 godina, imamo ih trenutno 20, a većina njih ima čak iznad 80 godina. Pripremamo im sva tri kompletna obroka uz salatu, napitke i voće“.

Sa svojim kolicima za pijacu gradom svakodnevno prolazi Slađana Jovanović. U kolicima nosi džak, zaustavlja se kod pasa i počinje da grabi. „Svi ovi psi su navikli na ljude, a sada više nema ljudi na ulici, pocrkaće od gladi“, govori ona dok grabi iz džaka šaku po šaku hrane. Mnogi od njih su rasni i napušteni, a sada o njima brinu samo humani ljubitelji pasa kao što je Slađana.

Niška dizajnerka Nevena Kragić umesto upečatljivih odevnih komada, sada kroji maske za jug Srbije, organizacija Džedajski pokret pomaže u logistici. Pridružile su im se i brojne krojačice iz različitih gradova koje dnevno sašiju 4.000 maski, a donatori ih snabdevaju materijalima. Herojske džedajske „zaštitilice“ idu isto herojima – brojnim medicinskim radnicima, NURDORu, NORBSu, vojci i policiji.

Milan Stojanović iz Niša već dugo radi na 3D štampaču, a njegova sestra lekar ga je uputila na grupu Vizionari Srbije koja poziva sve zainteresovane da pomognu u pravljenju zaštite. Ubrzo je oformljen „3D Tim“ kako bi lakše funkcionisali. Svi rade od kuće skoro 24 dnevno. I njima su donacije od velikog značaja, jer od jednog filamenta može da se napravi 100 vizira koji se isporučuju širom Srbije.

Viziri su od koristi i onima kojima je posao da budu svakodnevno među ljudima. Prodavci, pekari i apotekari imaju jednake šanse kao i lekari i vojnici da dođu u kontakt sa ljudima koji su prenosioci korona virusa. Hrabri su svakog dana, jer u vreme vanrednog stanja, kada ništa ne izgleda normalno, građani bar jednu dnevnu rutinu mogu da nastave – da kupe svež hleb i slične namirnice.

Među ljudima su svakog dana na terenu i poštari. Opremljeni zaštitnim rukavicama i maskom svakodnevno obilaze građane uručujući im poštu. Za njih nema vanrednog stanja, oni kao i mnoge druge profesije nastavljaju hrabro sa radom.

Još jedna profesija koja ne posustaje su medijski radnici. Vanja Keser je najmlađi niški fotograf koji je zbog medijskih terena bežao sa časova u srednjoj školi. Ovo je prvo vanredno stanje u njegovoj karijeri, i to protiv nevidiljivog neprijatelja. Prethodnih se ne seća jer je bio mali. Svakog dana svojim fotografijama beleži istoriju i nema vremena za strah.

Srednjoškolci i budući vatrogasci su se prijavili za volontere da pomažu najstarijima, a u početku ih je, kaže, bilo strah. Oni svakodnevno obilaze sugrađane starije od 65 godina koji ne smeju da izlaze i kupuju im hranu, lekove i šta god im je potrebno. „Svi imamo kod kuće nekog starijeg i brinemo za njega, što ne bi pomogli i drugima“, kažu oni.

Autor: Jelena Đukić Pejić (Niš)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Nastavak na Deutsche Welle...