Izvor: Megafon.co, 11.Apr.2020, 17:06

Švedska i korona – utisci Ivane Milovanović

Ljudi iz Srbije nastavljaju da nam prenose svoja iskustva u vreme pandemije iz zemalja u kojima žive. Švedska je ovih dana na udaru drugih zemalja jer se odlučila za potpuno drugačiji pristup korona virusu. A kako je u Stokholmu, priča nam Ivana.

Normalna svakodnevnica u Stokholmu Dobar dan,  Srbijo. Ja se zovem Ivana Milovanović, trenutno na privremenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Megafon.co << radu u Stokholmu, u Švedskoj. Takođe, kao što znate, jednom od epicentara korona virusa. Dakle, ja radim u zdravstvu. Ono što svakog dana nosim na sebi, zapravo, kad idem na odeljenja koja su pogođena, to je ovo improvizovano odelo koje smo mi lično napravili. Naravno, maska. I imam svoje lične naočare zato što su nam rekli da su dovoljne za zaštitu. Najbitnije je da su oči, nos i usta zaštićeni.
Ivana Milovanović

Pre nego što krenem da vam pričam bilo šta o stanju ovde, znajte da je to samo moje, lično iskustvo i moj lični pogled na celo ovo događanje.
Znate i sami da su se oni odlučili na druge mere. Sa jedne strane ih razumem, sa druge ih ne razumem. Kada je krenulo sve to i kada sam čula kakvo je stanje u ostalim delovima sveta, bilo mi je logično da i ovde bude sproveden karantin. Ali u svakom slučaju se to ne bi odnosilo na mene zato što sam ja odlučila da radim u zdravstvu. Tako da bih ja u svakom slučaju morala da dolazim na posao. Osim ako osetim simptome ili ako sam bolesna. U tom slučaju, ne treba mi dokaz od lekara da sam bolesna naredne tri nedelje. Posle tri nedelje morala bih da dobijem dokaz. U normalnim uslovima, posle pet dana morate da imate dokaz od doktora da ste bolesni.
Elem, mi u Stokholmu imamo normalan život. Sve je otvoreno, normalno radi – teretane, prodavnice, idemo na posao… Preporučeno je da, ko može, da radi od kuće.
Nemam strah, znam da taj strah ne može da mi pomogne ni u čemu. Na odeljenja odlazim samo ako moram. A to “ako moram” je skoro svakog dana. Ne mogu normalno da radim sa pacijentima, tipa, treninge i slično, to ne. I to nam nije cilj. Cilj nam je da ih spasimo, ako je to moguće.
Čudno bi mi bilo da nisam zaražena Inače, moj starački dom, moje radno mesto, zaraženo je nekih 70% – bolničari. Imali smo krizu pre dve nedelje kad skoro nije imao ko da radi. Znači, od 100 zaposlenih, više od 50 je bilo bolesno. Zaposlili su nove koji moraju da rade. Ja sam pretežno u kancelariji, kao što sam rekla, možda pola dana provodim po zaraženim odeljenjima, pola – ostatak dana sam u kancelariji.
Interesantna je cela ova situacija. Znam da je svima vama čudno zato što mi ovde imamo skroz normalan život i sve je otvoreno, dok je svuda ostalo sve zatvoreno, ali prosto i jednostavno, oni su se odlučili da spasu ekonomiju. Kad bi sad zatvorili granice ili bilo šta, za to je već kasno.
Situacija uopšte nije jednostavna i nije prijatna… Moj život zasniva se na “kuća-posao”. Ne idem u teretanu zato što mi je prosto nemoguće da ja trenutno nisam zaražena. S obzirom da znam koji je procenat ljudi oko mene zaražen ili bio zaražen, ja znam da sam bila jako blizu njih – čudno bi mi bilo da nisam pokupila usput.
Da li imam neku poruku za vas? Imam. Htela sam da to ne bude onaj kliše – ostanite kod kuće. Ali #OstaniteKodKuće.
Pogledajte i kako je u SAD, Velikoj Britaniji i Nemačkoj!

Nastavak na Megafon.co...