Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Maj.2022, 14:07

Sartorijus: Prijateljstvo protivotrov, sve više deprimiranih

Stigmatizacija je najveći neprijatelj borbe za bolje mentalno zdravlje, ističe svetski poznati psihijatar Norman Sartorijus i navodi da su duševno oboleli u mnogo čemu diskriminisani što se, kaže, dešavalo i tokom pandemije korona virusa.

Sartorijus je gostujući u ''Uranku'' na TV K1 rekao da su mnogi postali deprimirani tokom pandemije i da će ih biti još više.

''Deprimirani su onim što je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bilo i šta ih čeka, izgubili su novac, posao, manje veselo žive. Prijatelji su se udaljili, nisu se viđali. Duševno zdravlje hrani se kontaktom sa ljudima. Nije isto razgovarati sa čovekom telefonom, ta odvojenost je bez sumnje dovela do veće deprimiranosti'', kazao je Sartorijus koji je gost 16. kongresa ''Psihijatrija tokom kovid-19 pandemije - izazovi i perspektive'' u Beogradu.

Dodao je da je epidemija promenila odnos između ljudi navodeći da je u Francuskoj, na primer, došlo do velikog povećanja nasilja u porodicama, naročito u onim koje žive u malim stanovima.

Sartorijus je upozorio da će se to sve češće dešavati, ali veruje da je presudan odnos između ljudi koji se poznaju i cene.

''Prijateljstvo je protivotrov za svu svinjariju oko nas, ljudi sa kojima možemo biti i deliti i dobro i zlo'', uveren je psihijatar i ukazuje da oni koji žive sami imaju veću verovatnoću da će kraće živeti.

''Aktivno tražite ljude sa kojima ćete biti. Nijedno prijateljstvo ne traje ako u njega ne ulažeš. Desi se i greška, ali naći ćete novog'', poručio je psihijatar.

Ukazao je da prema duševno obolelima i dalje vlada stigma i negativno mišljenje, da su diskriminisani i da u mnogo čemu stradaju.

''Tokom pandemije se videlo da su puštali duševne bolesnike iz bolnica kako bi se oslobodilo mesto za druge bolesnike, a to se ni sa jednom drugom kategorijom pacijenata nije dešavalo'', tvrdi Sartorijus.

Ukazao je da duševno obolelima uskraćuju mogućnost zaposlenja, da se udruže i da budu u društvu.

''To je gore nego sama bolest'', naglasio je Sartorijus.

Najbolji način da se smanji diskriminacija je, kaže, da se ljudi upoznaju sa osobama koje pate od duševnih bolesti, tj. da je socijalni kontakt najbolja metoda, a kao primer navodi program u jednoj školi u Pakistanu.

''Vaspitanje i obrazovanje su ključni. Deca su spremna da prihvate ljude koji su drugačiji, bilo da je reč o drugoj boji kože, ljudima koji imaju mentalnu bolest... I to je u tim školama sjajno funkcionisalo, ali, nažalost, nije zaživelo kao globalna edukacija'', kazao je psihijatar iz Ženeve.

Komentarišući istraživanja da se svaka peta mlada osoba uzrasta od 15 do 24 godine često oseća depresivno i da nije zainteresovana ni za šta, Sartorijus ukazuje da je važno razlikovati depresiju, ožalošćenost i nezainteresovanost.

''Kada neko kaže da je deprimiran i da nema interesovanja, to su normalne emocije koje se jave kod svakog od nas i treba ih razlikovati od depresije. Čak mislim da nije reč o svakoj petoj osobi, već da svaki drugi ili treći mladi čovek doživi tu fazu'', naveo je psihijatar.

Kako kaže, ako se ništa ne uradi da se pojava takvih osećanja smanji, može nastati bolest, a zbog čega nastaje depresija kao bolest i dalje se, dodao je, sa sigurnošću ne zna.

''Manji deo je verovatno genetski uslovljen, jer se u nekim porodicama depresija češće pojavljuje. Ima i drugih faktora: serija neuspeha u životu, pogrešno vaspitanje... Znamo da je dijagnostikujemo i lečimo, ali uzrok joj ne znamo'', kazao je Sartorijus.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...