Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Jun.2021, 15:14
Samit G7: Povratak Amerike na velika vrata
Na jugozapadu Engleske u Kornvolu, održava se trodnevni Samit lidera G 7, kojim predsedava Velika Britanija i ima za cilj da ujedini vodeće demokratije kako bi pomogle svetu u otklanjanju posledica pandemije korona virusa.
Prošle godine, u vremenu predsedavanja Sjedinjenih američkih država, Samit lidera sedam najbogatijih država nije održan upravo zbog pandemije, ali će ovogodišnji najverovatnije proteći upravo u znaku povratka Amerike na svetsku političku scenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na velika vrata, kroz evropsku mini turneju predsednika Džoa Bajdena.
Svet posle pandemije
Kao najistaknutija grupa demokratskih zemalja, G7 je već dugo katalizator za odlučnu međunarodnu akciju u rešavanju najvećih izazova sa kojima se suočavamo: od otpisivanja duga zemljama u razvoju do naše sveopšte osude ruske aneksije Krima. Ovako ulogu grupacije najbogatijih zemalja okupljene oko organizacije G7, vidi ovogodišnji domaćin britanski premijer Boris Džonson. On upozorava da upravo od trodnevnog Samita G7, koji se održava u Kornvolu, svet očekuje da zajedničke vrednosti zapada ali i diplomatsku moć napokon usmere ka stvaranju otvorenije i prosperitetnije planete.
"Iskoristiću britansko predsedavanje G7 da ujedinimo vodeće demokratije kako bi pomogli svetu da se izbori sa pandemijom koronavirusa i da potom gradimo bolju, zeleniju i prosperitetniju budućnost. Cilj nam je da na ovom samitu precizno dogovorimo mehanizam kako vakcinisati celu planetu, do kraja 2025. godine, mada bi bilo dobro da to uradimo do kraja 2022. Bitno je da na ovom samitu usaglasimo standarde i protokole borbe protiv pandemije, i kada je reč o digitalnim pasošima za vakcinisane građane, i kada je reč o merama otključavanja, odnosno popuštanja mera u borbi protiv same pandemije", poručio je uoči samita britanski premijer.
Doček za Bajdena
Ceo samit G 7 bez obzira koliko brižno pripreman i planiran unapred, ostaće u senci prve Evropske turneje predsednika Sjedinjenih američkih država. U ponedeljak je generalni sekreta NATO saveza Jens Stoltenberg posetio Belu kuću uz poruku da će Evropa dočekati Bajdena raširenih ruku:
"Nijedna druga velika sila nema toliko prijatelja i saveznika kao SAD u NATO-u. Stoga se radujem što ću poželeti dobrodošlicu predsedniku Bajdenu u Briselu".
Bela kuća je saopštila da predsednik Džo Bajden želi da sarađuje sa američkim demokratskim saveznicima u Britaniji i Evropskoj uniji u cilju suočavanja sa izazovima poput pretnji i nefer konkurencije od strane Rusije i Kine:
"Na samitu Sjedinjenih američkih država i Evropske unije, predsednik Bajden i evropski lideri će se fokusirati na naše usklađivanje pristupa trgovini i tehnologiji, kako bi demokratije a ne neko drugi, poput Kine i drugih autokratskih režima, uspostavila pravila za trgovinu i tehnološki razvoj u 21. Veku", poruka je iz Bele kuće, koju je nedvosmisleno preneo savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan.
Međitim spoljnopolitički ekspert Brajan Katulis iz Centra za američki progres, smatra da se, kada je u pitanju Kina, američki interesi ne poklapaju sa interesima evropskih saveznika.
"Zemlje koje posmatraju uspon Kine na planu ekonomije, njenu tehnologiju i ono što ima da ponudi, traže načina da održe veze sa SAD ali isto tako i da izgrade odnose sa Kinom. Stoga će zemlje poput Nemačke, po meni, nastaviti da oklevaju i do izvesne mere neće imati isto gledište kao Amerika".
Katulis navodi da će Bajden nastojati da naglasi zajedničke vrednosti koje dele Sjedinjene američke države i Evropa a Rusija i Kina ne dele:
"Ovo je njegovo prvo putovanje u svojstvu američkog predsednika i mislim da je njegov odlazak u Evropu, kao drugi centar globalne demokratije važan deo toga i da su multilateralni sastanci važni. Međutim, neki od ključnih bilateralnih sastanaka koje treba pratiti su sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom kao i sa turskim liderom Redžepom Taipom Erdoganom".
Bajden nakon Samita G7 putuje u Brisel na samit Evropske unije i NATO-a, a potom naredne nedelje posećuje Ženevu gde će se sastati sa predsednikom Ruske federacije Vladimirom Valimirovičem Putinom.
On je, obraćajući se američkim vojnicima i njihovim porodicama u vojnoj bazi Mildenhol neposredno nakon što je sleteo u Britaniju, obećao da će izvršiti pritisak i na Rusiju i na Kinu zbogf kršenja ljudskih prava.
"Sjedinjene američke države su nedvosmisleno posvećene transatlanskom savezu, ali moram da kažem da mi ne tražimo konflikt sa Rusijom. Mi želimo stabilan i predvidiv odnos ali bio sam jasan, SAD će odgovoriti na snažan i značajan način ako se ruska vlada bude bavila štetnim aktivnostima. Ojačaćemo veze sa svojim saveznicima nakon što su ti odnosi postali nategnuti tokom administracije bivšeg predsednika Donalda trampa. Sa premijerom Velike Britanije Borisom Džonsonom utvrdiću novu "Atlansku povelju", modernu verziju deklaracije koju su sklopili Vinston Čerčil i Frenklin Ruzvelt 1941. Godine, u čijem će središtu biti klimatske promene i bezbednost", poručio je američki predsednik.
Erdoganov "povratak" u NATO?
Bajden je već na početku osmodevne turneje po Evropi, jasno pokazao da se Amerika vratila na svetsku pozornicu na velika vrata, kaže spoljnopolitički analitičar Centra za društvenu stabilnost Predrag Rajić.
"Jasna je namera Vašingtona da ponovo predvodi zapadni blok, i da će s tim u vezi pokušati da ojačaju koheziju među sedam najrazvijenijih država zapadne političke hemisfere, nakon nekoliko vrlo neprijatnih sastanaka koje je bivši predsednik Donald Tramp imao u sličnim formatima, a gde je Amerika, neretko, zauzimala potpuno drugačiji stav u odnosu na sve svoje saveznike. Sada sam siguran da će Bajden potvrditi posvećenost Amerike tom nekom cilju da se ojača zapadni blok. Sa druge strane, da još jednom potvrdi kako će Amerika predvoditi borbu protiv klimatskih promena, odnosno da će pokušati da smanje emisiju štetnih gasova i da je to nešto što je bila i Bajdenova agenda u predizbornoj kampanji, a to će mu mnogo značiti da unutrašnjem političkom planu, jer je to nešto što od njega očekuje levo krilo njegove sopstvene partije bez kog on ne bi pobedio na prošlogodišnjim izborima".
Rajić kaže da će to biti prilika da zapadne saveznike Amerika još jednom podseti na svoj stav prema Rusiji i Kini.
"Bajden će zauzeti čvrst stav prema Rusiji za razliku od svog prethodnika Trampa koji je, ne retko, imao u tom smislu totalno drugačiji odnos prema Rusiji nego zapadni saveznici, čak, sećate se, da je insistirao da se Rusija i vrati u taj format i da taj klub ponovo postane G8. To sigurno Bajden neće učiniti kao što je izvesno i to da će insistirati na čvršćem odgovoru prodoru kineskih investicija u zapadnu Evropu, pre svega kada je reč o G5 tehnologiji, i to je nešto što verujem da će biti tema razgovora sa zapadnim saveznicima. Dakle ceo ovaj samit možemo da definišemo kao skup koji će da zaokruži i potvrdi povratak Amerike na vodeću poziciju kada je reč o zapadnoj političkoj hemisferi".
Ukoliko se isključi značaj ženevskog susreta Putin – Bajden, američki analitičari napominju kako su najznačajniji bilateralni susreti oni koje će Bajden imati sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom, na marginama Samita G7, i drugi na marginama Samita Evropske unije i NATO-a sa predsednikom Turske Redžepom Taipom Erdoganom. Zašto baš ovi bilateralni susreti, pitali smo Rajića?
"Zato što su odnosi sa Turskom ozbiljno narušeni poslednjih godina. i to je jedan proces koji je počeo i pre dolaska Donalda Trampa u Belu kuću. Erdogan je počeo da sprovodi jednu suverenističku tursku politiku koja nema mnogo veze sa nekim zajedničkim amričkim i NATO interesima. Međutim, vidimo kako Erdogan povlači neke poteze kako bi odobrovoljio novog američkog predsednika, uprkos tome što je Bajden u svojoj predizbornoj kampanji iznosio vrlo oštre ocene na njegov račun,i što je na izvestan način bio čak i grublji prema njemu nego bivši predsednik Tramp. Čak i ova poslednja situacija sa činjenicom da je Bajden ispunio svoje predizborno obećanje i okarakterisao zločine koji su se dogodili nad Jermenima u vreme Otomanskog carstva, pre stotinak godina, kao genocid. Te tako deluje, da je Erdogan shvatio da ima posla sa rešenim liderom, da je Bajden rešen da učini sve što je u njegovoj moći da vrati u potpunosti Tursku u tu NATO porodicu.Jasno je stavio do znanja da neće preterano kalkulisati ukoliko proceni da to Turska na čelu sa Erdoganom ne želi, nego da će morati da se suoči sa određenim političko-ekonomskim konsekvencama, odnosno da on više ne doživljava Tursku kao bezuslovnog saveznika već da je čak spreman u tom smislu da je posmatra drugačije, kao suparnika, ukoliko se Turska i dalje bude ponašala mimo pravila NATO alijanse".
Kada je reč o sastanku sa Borisom Džonsonom, Rajić ga posmatra kroz prizmu činjenice da Britanija na američku žalost nije više članica Evropske unije, ali i zbog utiska da je britanski premijer imao bliske odnose sa prethodnim američkim predsednikom Donaldom Trampom.
"Međutim, angloamerički donosi su mnogo dublji i mnogo važniji, i prevazilaze lične odnose lidera kao što prevazilaze i pitanje britanskog bitisanja ili ne bitisanja u Evropskoj uniji. Amerika i Britanija, ili ako hoćete američki i anglosaksonski faktor, imaju u tom smislu zaista odnose jednog dugog trajanja. Ovaj sastanak bi trebalo da potvrdi da će se Amerikanci prema Britancima ponašati kao prema najbližim svojim saveznicima i obrnuto, bez obzira na to da li postoje određeni sporovi na liniji samih rukovodilaca u ove dve države ili zbog činjenice da li su Amerikanci zadovoljni ili nisu zadovoljni postupanjem Britanije kada je reč o projektu Evropske unije. To ne znači da Britanija i dalje nije deo zapadnog sveta koji predvodi Amerika i da nije jedan od najbližih ako ne i najbliži američki saveznik".
Samit u Kornvolu započeo je postavljanjem skulpture napravljena od elektronskog otpada sa likovima svetskih lidera koji učestvuju na samitu u cilju podizanja svesti o ovom velikom problemu. Nazvana je "Mount Recyclemore" ("Planina recikliraj više") i napravljena je po ugledu na planinu Rašmor. Cilj je da se privuče pažnja na problem odlaganja elektronskog otpada. Skulptor ovog veoma interesantnog dela je Džo Raš koji je izjavio da se nada da će na ovaj način uspeti da dokaže da električni uređaji moraju da budu napravljeni tako da ih je kasnije lakše reciklirati.
Pogledaj vesti o: Coronavirus
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
