Izvor: SrbijaDanas.com, 30.Nov.2020, 09:41

SRPSKA DOKTORKA POJASNILA KAKO SMO DOŠLI DO VELIKOG BROJA ZARAŽENIH: "Oni sa prehladom su najgori po okolinu"

SRPSKA DOKTORKA POJASNILA KAKO SMO DOŠLI DO VELIKOG BROJA ZARAŽENIH: Oni sa prehladom su najgori po okolinu

Problem je što korona daje širok dijapazon simptoma.

Više od 60 mrtvih za dan ne znači da je virus jači, već da i dalje deo populacije ne shvata ozbiljnost situacije i nije svestan posledica našeg (ne)delanja.

- Primećujemo, gledajući oko sebe, da još uvek ima slučajeva kada se ljudi ne osećaju "baš najbolje", nemaju simptome koje smatraju tipičnim za kovid 19 - kašalj, gubitak čula mirisa i ukusa, i konstatuju da nije reč o koroni, već da je >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << u pitanju obična prehlada. E, onda kod nekih nakon sedam dana krenu drugi simptomi. Međutim, ukoliko se pokaže da su pozitivni, u tom „"zgubljenom" periodu, kada su imali "samo prehladu", bili su najinfektivniji i, ako se nisu izolovali, doveli su i sebe i druge iz okruženja u rizik. Problem je što korona daje izuzetno širok dijapazon simptoma i sam tok bolesti je dosta individualan - objašnjava direktorka Instituta za molekuralnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Jelena Begović.

Ona kaže da je virus je, u suštini, parazit kome je neophodan domaćin da bi se umnožavao i širio.

- A u kuću možete ući samo ako imate bravu (ACE2 receptor - protein na površini ćelije čoveka) i ključ (protein na površini virusa). Kada se oni poklope, otvaraju se vrata za ulazak virusa u naše ćelije. Nažalost, ćelije našeg respiratornog trakta imaju ove receptore i zato su i upale pluća tako česte kod kovida 19. Međutim i mnogi drugi organi ih imaju - srce, mozak, tanko crevo, jetra, bubrezi, oči... Zato kovid 19 nije samo respiratorno oboljenje, već može zahvatiti mnoge organe i dati različite kliničke simptome i slike - objašnjava direktorka.

Širok spektar

- Imaćemo širok dijapazon vakcina. Neke od ovih vakcina sadrže ubijene ili oslabljene čestice samog CoV2 virusa, druge deo virusa (protein ili njegov deo) koji izaziva imuni odgovor ili je taj protein ugrađen u drugi virus bezopasan za čoveka. Nove tehnologije omogućile su i razvoj vakcina koje sadrže samo genetički materijal virusa (u ovom slučaju iRNK), koji daje instrukciju našim ćelijama da privremeno sintetišu protein virusa, što dovodi do razvoja imuniteta - objašnjava dr Jelena Begović.

Dr Begović dodaje da je korona u poređenju sa "bliskim rođakom" SARS-CoV-1 mnogo jača i efikasnija.

- Dosta studija se bavi ACE2 receptorima i zasad se pretpostavlja da su razlike u građi, broju i njihovoj dostupnosti na ćelijama, a koje prirodno postoje među ljudima, delimično odgovorne za tok i ishod kovida 19. Naučna poređenja SARS-CoV-2 s "bliskim rođakom" koji je izazvao SARS epidemiju 2003. (SARS-CoV 1) pokazala su da današnja korona, koja se vezuje za isti receptor, značajno jače i efikasnije to radi. Međutim, smrtnost SARS-CoV-1 bila je daleko veća (u proseku 10-15%) dok je za današnju koronu prosek 0,3-3,3%. Zasad nauka nije utvrdila da se ovaj virus značajno promenio u "jačini". Smrtnost zavisi od mnogo parametara, pa i od zdravstvene nege, terapije, toga da li je neko na vreme došao kod lekara ili predugo čekao, prethodnog zdravstvenog statusa pacijenta, godišta... Nažalost, više od 60 mrtvih za dan znači da nismo pazili, da smo se svi opustili i da i dalje deo populacije na shvata ozbiljnost situacije, niti je svestan posledica našeg (ne)delanja. Virus se nekontrolisano proširio na celu populaciju i zato imamo veliki broj i zaraženih, ali, nažalost, i preminulih - objašnjava ona.

Kako navodi doktorka, kolektivni imunitet se dostiže kada bez ikakve intervencije, a što je veoma bitno, jedna inficirana osoba u populaciji prenosi na manje od jedne osobe tu istu infekciju. To znači da se virus ne može širiti dalje jer nailazi na otporne ljude.

- Zasad se većina naučnika slaže da je za zaustavljanje virusa neophodno da minimum 50%, a neki čak misle i 60-70% populacije stekne imunitet. Iako se to provlačilo u debatama kao mogući model u nekim zemljama, većina naučnika je saglasna da je dostizanje kolektivnog imuniteta prirodnim putem izuzetno rizično, neizvesno i neodgovorno jer podrazumeva značajan broj umrlih, hospitalizovanih i onih koji zahtevaju dugotrajno bolničko lečenje. Takođe, ovde se polazi od pretpostavke da, ukoliko osoba oboli od kovida 19, automatski postaje imuna na taj virus i taj imunitet traje neki značajan period. Međutim, to je i dalje predmet istraživanja. A i jedan od problema je što ovaj virus zasad nije sezonski kao, recimo, grip i aktivan je globalno tokom cele godine bez obzira na temperaturu, što znači da mora postojati aktivna zaštita tokom čitave godine. Broj od 8.000 zaraženih dnevno, odnosno realno mnogo veći broj, nije "dobar" put ka kolektivnom imunitetu, već trenutna situacija za koju nemamo efikasno rešenje - navodi dr Begović.

Ona dodaje da je veoma je dobra vest da se u svetu radi na razvoju više od 150 različitih vakcina, a značajan broj njih se ispituje već u III fazi. Čitav ovaj proces u normalnim okolnostima traje u proseku 10-12 godina, ali pošto smo u vanrednim okolnostima, sve je neverovatno ubrzano i prve odobrene vakcine očekuju se već krajem 2020, odnosno početkom 2021.

- Naravno, trebaće vremena da se nakon odobrenja proizvedu i prve količine distribuiraju širom sveta. A treba sačekati i videti efekte tokom vremena. Za početak, najbitnije je da smanje težinu kliničke slike i mortalitet među visokorizičnim grupama i da pruže zaštitu zdravstvenim radnicima koji su direktno izloženi virusu. Prve vakcine treba da budu alat u borbi protiv kovida 19 i ne možemo očekivati da će kao čarobni štapić sve da reše preko noći. Ali dobra je i ohrabrujuća vest da smo nakon samo godinu dana razvoja ipak blizu njih - zaključuje ona.
Pogledaj vesti o: Coronavirus

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.