Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Dec.2020, 16:09
Različito poimanje opasnosti od pandemije
Istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) pokazalo je da postoji razlika u precepciji građana o tome koliko je pandemija korona virusa opasna po njihove živote, a koliko po nacionalnu bezbednost, izjavio je FoNetu istraživač BCBP Srđan Hercigonja.
Kako je naveo u serijalu razgovora "Destinacija", 40 odsto od 1.095 ispitanih smatra da je pandemija negativno uticala na njihove živote, ali je i oko 40 odsto njih uvereno da nije uticala na kvalitet >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << njihovog života.
Istovremeno, 78 odsto ispitanika misli da korona virus predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost Srbije, ukazao je Hercigonja, koji tumači da se to može objasniti učestalim medijskim pominjanjem "ratnog stanja".
Kako je primetio, i od zvaničnika se često čuje da je Srbija "u ratu sa koronom", a koriste se i izrazi da su "lekari na prvoj liniji fronta", kao i da su maske i socijalna distanca "najveće oružje".
Najviše zabrinjava podatak da trećina građana ne veruje ili ima ozbiljne sumnje u postojanje samog korona virusa, predočio je Hercigonja, koji je to nazvao šokantnim, jer već devet meseci živimo u pandemiji.
Prema njegovom viđenju, razlozi za to su psihološke prirode, a veliki je uticaj i lažnih vesti i teorija zavere.
Za to je odgovoran način na koji je deo stručne javnosti komunicirao sa građanima i doveo do "određene konfuzije", ali i "veliko nepoverenje" između građana i institucija, procenio je Hercigonja.
On je precizirao da najveće poverenje, više od 60 odsto, ispitanici imaju u zdravstveni sistem, ali je ukazao da ni predsednik, ni Vlada, ni Krizni štab, nemaju iznad 50 odsto "podrške poverenja".
Da je pandemija negativno uticala na stanje demokratije u Srbiji misli trećina ispitanika, rekao je Hercigonja i naveo da 29 odsto njih smatra da je došlo do "erozije demokratije", dok 23 odsto anketiranih misli da odluke u državi donosi "jedan čovek".
Takva percepcija građana kompatibilna je sa zaključcima pojedinih istraživačkih centara, ocenio je on i podsetio da je Fridom haus ove godine skinuo Srbiju sa liste delimično konsolidovanih demokratija i stavio je na listu hibridnih režima.
Pored toga, kako je ukazao, Srbija je, "nažalost, dobila i vrlo jasan odgovor" da neće otvoriti nijedno poglavlje u pristupanju Evropskoj uniji i to "isključivo zbog nedovoljnog nivoa vladavine prava i problema sa slobodom medija".
Građani su "skoro ujedinjeni" u stavu po pitanju uticaja korone na ekonomiju, primetio je Hercigonja i precizirao da 84 odsto građana smatra da pandemija ima ili će tek imati ozbiljne ekonomske posledice u Srbiji.
Ipak, konstatovao je, građani ne mogu da prepoznaju na koje segmente ekonomije će korona imati najveći uticaj, da li na nezaposlenost, visinu plata ili BDP.
Tri četvrtine ispitanika, ukazao je Hercigonja, smatra da je Srbiji od početka pandemije najviše pomogla Kina, da je to Rusija misli 11 odsto građana, dok to za EU, "koja je zapravo najveći donator", to misli tek devet odsto anketiranih.
Prema rečima Hercigonje, razlog za to je način izveštavanja medija i informisanja građana, ali i narativ državnih funkcionera da je Kina ta koja "najviše pruža pomoć i podršku".
On je podsetio da su na početku epidemije predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić govorili da je Kina "jedina zemlja koja nam je u tim trenucima pomagala".
Hercigonja je ukazao i na uticaj veoma otvorene poruke, "koja Briselu nije zvučala baš najmilije, da na solidarnost EU uopšte ne možemo da računamo".
Taj narativ služi za učvršćivanje stava domaće političke scene da je Kina "naš najveći pomagač, iako to faktički nije istina, ili to makar ne možemo da proverimo, naglasio je on i zaključio da se radi o netransparentnim donacijama i ugovorima.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
