Izvor: Radio 021, 03.Dec.2020, 13:03

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom: Njihov život na Balkanu u vreme epidemije korona virusa

Međunarodni dan koji se obeležava 3. decembra ustanovljen je 1992. godine. Tada je Generalna skupština UN rezolucijom pozvala sve zemlje da osobama sa invaliditetom omoguće ravnopravno učešće u društvu i uživanje ljudskih prava.

Getty ImagesŠirom sveta, osobe sa invaliditetom se suočavaju sa brojnim, ne samo fizičkim već i društvenim barijerama

Fikret Zuko ima 65 godina, živi u Sarajevu i potpuno je slep.

On ovogodišnji Međunarodni dan osoba >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << sa invaliditetom, koji se svake godine obeležava 3. decembra, dočekuje kao i desetine hiljade ljudi na Balkanu - sa korona virusom.

Infekcija mu, kaže, već prolazi, a bio je blaži oblik - bez upale pluća.

„Sama korona kad govorimo o izolaciji, o isključivanju iz društva, nije nešto puno napravila osobama sa invaliditetom - mi smo svakako isključeni", kaže za BBC na srpskom Zuko, koji je direktor Udruženja slepih Kantona Sarajevo.

Gluvi i nagluvi u Srbiji: „Stranci u sopstvenoj državi“ Invalidska kolica nisu prepreka za putovanja po svetu „Život u kolicima nije piknik"

Novembarski talas korona virusa žestoko je pogodio zemlje Balkana, a iz dana u dan obaraju se dnevni rekordi u broju novih slučajeva.

Samo u poslednjih mesec dana, prema zvaničnim podacima u Bosni i Hercegovini zabeleženo je nešto manje od 40.000 slučajeva (od ukupno 90.378), u Hrvatskoj oko 85.000 (od više od 134.000), dok je u Srbiji zabeleženo najviše - oko 140.000 novih slučajeva (od ukupno 191.356).

Privatna arhivaFikret Zuko uživa u šetnjama po gradu kad god je u prilici

Na opasku da je drugima pandemija okrenula svet naopačke, Zuko ima spreman odgovor.

„Zamislite da ja nemam nikog, ni asistenta, a da nemam pomagala, gde ja mogu izaći u Sarajevu - nigde.

„Možda je sad čak lakše, kad je korona nema gužve", šali se Zuko na sopstveni račun.

Ni ljubitelju avantura Slavenu Škrobotu iz Hrvatske, koji po svetu putuje u kolicima, ova godina nije bila previše drugačija od ostalih.

„Kad si osoba sa invaliditetom kao ja, onda ti je ovakav način života sasvim normalan, sve ove mere i ne osetim.

„I inače ne idem svaki dan u centar grada, po kafićima, niti izlatim svaki vikend", kaže 34-godišnji Škrobot za BBC.

Još kao mala, kada su joj amputirali novu, Ana je naučila da nema odustajanja:

Sličnog stava je i Dragana Iljkić iz Srbije, kojoj je procenjeno telesno oštećenje između 80 i 90 odsto.

„Jako malo razumevanja za nas je i pre bilo. I bez korone ja sam u istoj situaciji", kaže ona za BBC.

Šta se promenilo?

Ipak, pandemija je na osobe sa invaliditetom indirektno uticala, jer drugi ljudi drže distancu, ali i zbog novca koji nadležni sada daju tamo gde je hitnije.

„Gluvi sad imaju jako mnogo problema u komunikaciji. Oni ljude s maskom ne mogu ništa razumeti", navodi Zuko.

Više od milijardu ljudi, ili približno 15 odsto svetske populacije, živi sa nekim oblikom invaliditeta.

Problemi s kojima se oni i bez korona virusa suočavaju su pre svega siromaštvo, visoka stopa nezaposlenosti i isključenost iz društva, navodi se na sajtu Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije.

Tako je u zemljama Balkana.

U svim delovima Bosne i Hercegovine oni se bore sa nedostatkom resursa u institucijama, ali i diskriminacijom, stigmom i obrazovanjem koje ne ide u korak s tržištem rada, navodi se u analizi više nevladinih organizacija, rađenoj 2017.

U Bosni, kaže Zuko, nema jasne strategije primenjene kako osobe sa invaliditetom uključiti pod jednakim uslovima u društvo.

„Čak i u velikim gradovima poput Sarajeva ili Banjaluke retko ćete naći objekat potpuno pristupačan i ulice potpuno pristupačne, ako i jesu tu su auta, bilbordi i šta sve ne.

„A ako ne možete u saobraćaj ili u pozorište i bioskop, vi ne možete nigde", navodi on.

Pored nepristupačnosti, kao veliki problem ističe i nedostatak savremenih pomagala.

„Ono što imamo to su stara tradicionalna pomagala, koja ne znače mnogo", kaže Zuko.

Procenjuje se da 10 odsto stanovništva Bosne i Hercegovine pati od neke vrste fizičkog, razvojnog ili mentalnog invaliditeta.

Situaciju dodatno otežava i komplikovan politički sistem, koji ima više niova vlasti, a samim tim i odlučivanja i finansiranja.

„Srećom ove godine smo uspeli da izvedemo projekat postavljanja zvučnih semafora i taktilnih vodilica u Sarajevu, to je poprilično veliki poduhvat bio u ovoj situaciji", navodi on, o čemu su pisali i na Fejsbuk stranici udruženja.

Himalaji od dva centimetra

Pojam prilagođenosti prostora nije isti za sve osobe sa invaliditetom, jer nisu ni oni svi isti, navodi i kvadriplegičar Slaven Škrobot.

„Neko ko je na štakama, neće mu biti problem da pređe pragić od dva centimetra ili dve-tri stepenice, a ja to ne mogu preći.

„Meni je to popeti se na Himalaje", kaže Slaven.

U Zagrebu su bioskopi, pozorišta, tržni centri pristupačni i za ljude poput njega.

„Opet, kad dođeš u centar grada imaš javni toalet u koji kao osoba u kolicima ne možeš ući", dodaje.

Postoje različiti stepeni i vrste invaliditeta - od paraplegija i kvadriplegija, preko oboljenja štitne žlezde, pa do gluvih i nagluvih, slabovidih, i ljudi sa dijabetesom.

U Hrvatskoj živi više od pola miliona ljudi s invaliditetom i prema službenim statistikama od maja prošle godine oni čine oko 12,4 odsto ukupnog stanovništva, prenosi Jutarnji list.

Kako oni inače žive i rade?

Zuko piše na Brajevom pismu, Slaven kuca rubovima ruku, a Dragana nije u mogućnosti da radi.

Zuko je dobio mašinu sa Brajevom azbukom, kao i računarski program koji mu omogućava da komunicira sa ljudima zahvaljujući međunarodnim projektima, posebno iz Švedske.

Od rođenja je slabovid, a već godinama je slep.

U jednom intervjuu izjavio je da je možda lakše onima koji su slepi rođeni, jer su navikli na to, s jedne strane, ali da se treba zapitati „kako im je jer nikada nisu videli sunce, nebo, ili nikada neće videti svoje dete".

„Sa druge strane, možda je teže onima koji su sve to videli, pa više ne mogu.

„Ja i sada znam kako izgleda Baščaršija, Čengić vila, Marindvor, ali te slike vremenom postaju sve bleđe", rekao je svojevremeno za portal Nezavisne.

„Osobe sa invaliditetom ne mogu se prilagođavati okolini, zato se okolina mora prilagođavati njima, to stoji i u Konvenciji osoba sa invaliditetom", kaže Zuko.

Putopisac Slaven Škrobot, o kome je BBC i ranije pisao, u kolicima je otkako je pre 11 godina na pogrešan način skočio u more.

Tad je postao, kako stoji u zvaničnoj dijagnozi, nepotpuni kvadriplegičar - neke zglobove može da pomera i oseća leđa, ali nije pokretan u pravom smislu.

View this post on Instagram

A post shared by Slaven

Autor: BBC News na srpskom

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

Nastavak na Radio 021...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio 021. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio 021. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.