Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Jul.2020, 15:56

Maske na otvorenom, ako nema distance od bar 1,5 metara

Nošenje maske na otvorenom je obavezno ako se ne može obezbediti distanca od najmanje 1,5 metara između ljudi, a u ostalim slučajevima je preporuka da se maske nose i na otvorenom, objasnila je zamenica direktora Instituta "Batut" Darija Kisić Tepavčević odluku Kriznog štaba.

Ona je navela da je maska obavezna kad je nemoguće obezbediti dovoljnu distancu, primera radi, u redovima ispred banke, pošte, apoteke, na autobuskim stajalištima...

To se, dodala je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ne odnosi na osobe iz iste porodice.

Na pitanje na koji se uzrast odnosi obavezno nošenje maski, Kisić je primetila da starosna granica ne postoji, odnosno da nijedan uzrast nije bezbedan.

Kada je reč o najmlađima, kaže da bi meru trebalo primenjivati, kao i kod starijih, s tim što se roditeljima najmlađe dece preporučuje da ih i ne dovode u situacije u kojima bi dete bilo pod povećanim rizikom, a to znači da ne idu u redove, tamo gde je povećan broj ljudi...

Podsetila je, takođe, da ni sve maske nisu 100 procentna zaštita, iako su svakako značajna mera zaštite, te da za sve važi da vode račna da ne dovode sebe u situacije gde bi bili pod povećanim rizikom.

Šezdeset pet odsto zaraženih od 20-50 godina

Kisić Tepavčević izjavila je danas da je čak 65 odsto zaraženih koronom u dobi između 20 i 49 godina, što nije posledica njihove neotpornosti, već pre svega činjenici da su oni najviše izloženi mogućnosti zaraze i da se manje štite.

"Od 14. juna do 14. jula, tokom prethodnih mesec dana najveći broj hospitalizovanih osoba je između 30 i 39 godina", kazala je Kisić Tepavčević na pres konferenciji i naglasila da to znači da je svaka četvrta zaražena osoba u tom uzrastu, te da to čini 24,14 odsto od ukupno obolelih.

Epidemiološka situacija na Kosovu i Metohiji stabilna

Zamenik direktora Instituta "Batut" Darija Kisić Tepavčević izjavila je danas da je epidemiološka situacija na KiM, u sredinama gde živi većinsko srpsko stanovništvo, stabilna i dodala da je trenutno u KBC "Kosovska Mitrovica" smešteno 75 pacijenata, dok je u poslednja 24 časa jedna osoba izgubila život.

Na konferenciji za medije, Kisić je rekla da je troje pacijenata sa KiM smešteno u KBC "Dr Dragiša Mišović", dve osobe u Nišu i dve u Kragujevcu, kao i da se tri osobe nalaze na respiratoru.

Bolnički kapaciteti su, kaže ona, još uvek dovoljni u KBC "Kosovska Mitrovica".

Dodala je i da je početkom ove nedelje jedan đački dom na KiM adaptiran za smeštanje pacijenata sa laškom kliničkom slikom, koji čekaju rezultate test ili su pri kraju sa izlečenjem.

Kako je navela, 20 odsto zaraženih, odnosno svaka peta osoba je između 40 i 49 godina, dok je između 50 i 59 godina 13,9 odsto obolelih.

"Zaraženi koji imaju između 60 i 69 godina čine 9,8 odsto od ukupnog broja, 4,5 odsto je u starosnoj strukturi od 70 do 79 godina, a preko 80 godina starosti čine 1,5 odsto zaraženih", objašnjava Kisić Tepavčević.

Naglašava da je gotovo 20 odsto zaraženih između 20 i 29 godina, 4,4 odsto između 10 i 19 godina, dok dece između 0 i 9 godina čine 2,3 odsto zaraženih virusom Covid-19.

Prema podacima, istakla je ona, 65 odsto zaraženih su u starosnoj strukturi između 20 i 49 godina.

"Daleko veću stopu hospitalizacije kod mladih stanovnika imamo sada, jer tokom aprila najviše hospitalizovanih je bilo od 50 do 59, a osobe koje su bile starije od 60 godina su činili gotovo 30 odsto zaraženih", podseća ona.

Takođe, rekla je da se u ovom periodu pokazalo da osobe koje se hospitalizuiju a pripadaju starijim strukturama imaju daleko veće mogućnosti za komplikacije.

Kaže da se zbog aktuelnih nedostataka u bazi podataka ne saopštavaju podaci o starosnoj strukturu preminulih od posledice virusa Covid-19, ali naglasila je da se radi na njenom poboljšanju, te da će i ti podaci biti dostupni u najkraćem mogućem roku.

U toku osma revizija protokola, najbolja terapija za pacijente

"Moramo se čuvati lažnih vesti"

Bez obzira kakva su nam stavovi i uverenja, u borbi protiv korona virusa moramo se čuvati lažnih vesti i biti jedinstveni, jer je svima nama cilj da očuvamo svoje zdravlje, zdravlje porodice i nacije, istakla je pomoćnik direktora instituta "Batut" Darija Kisić-Tepavčević.

Ona je tako odgovorila, na konferenciji za štampu, na pitanje kako Krizni štab može da utiče na plasiranje lažnih vesti, kakva je bila da je jedna medicinska sestra iz jedne kovid bolnice pokušala samoubistvo, jer nije izdržala pritisak epidemije.

Mediji su, kako je naglasila, veoma bitni u borbi protiv ove bolesti.

"Međutim svedoci smo da su pojedinci sebi dali za pravo da iznose neproverene i netačne informacije, i na taj način su direktno odgovorni za stvaranje atmosfere koja ne može biti produktivna", podvukla je ona.

Kisić-Tepavčević kaže da takve informacije ne mogu da donesu ništa dobro i da mogu samo da otežaju borbu.

U Srbiji je u toku osma revizija protokola za lečenje obolelih od korona virusa u skladu sa revizijama Svetske zdravstvene organizacije, izjavila je danas zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević i istakla da pacijenti dobijaju najbolju moguću terapiju.

"U svakom momentu svi naši pacijenti kod kojih je potvrđena infekcija dobijaju najbolju moguću terapiju", naglasila je ona dodajući da se u tim protokolima primenjuju iskustva u prethodnih pola godine, od kada je počela epidemija u Kini.

Upitana da prokomentariše terapije hlorokinom i drugim lekovima odnosno koje doze se primenjuju, Kisić - Tepavčević kaže da postoje protokoli i da naši stručnjaci prate protokole SZO.

Dodaje da se daju lekovi čija primena daje najbolje rezultate.

Preterano veliki broj testiranja na lični zahtev

Zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević potvrdila je danas je prethodnih dana bilo zastoja u analizi testova i ukazala da je razlog tome "preterano veliki broj" testiranja na koronu na lični zahtev građana.

Kisić je, međutim, istakla da niko nije trpeo zbog toga, jer se, kako je rekla, ne leče testovi, već pacijenti.

Ona je izrazila uverenje da će biti smanjeno vreme i za testiranje pacijenata sa kliničkom slikom i naglasila da se oni, bez obzira, na rezultate testa bolnički leče.

"Lekari ne leče test, već pacijente zbog kliničke slike", navela je ona.

Kaže da se dešava da pacijenti sa teškom kliničkom slikom dobiju posle rezultate PCR testa koji pokaže da su negativni, iako imaju sve simptome i vode se kao verovatni slučajevi.

Kaže da je bio povećan broj testiranja na lični zahtev zbog same mogućnosti da se to radi na lični zahtev i zbog niske cene, zatim zbog perioda putovanja, ali ističe i da je veliki broj građana to radio bez ikakvog osnova.

Ona je rekla da su se neki testirali i više puta tokom jedne nedelje i da je procenat pozitivnosti kod tih osoba pokazala da se testiranje vrši nesvrsishodno.

"Razumljivo da su nam testiranja zbog kliničkih indikacija prioritet i zato je bilo usmereno na zavode i institute. Sada postoji objektivan razlog za testiranje u svim kovid ambulanta i to je ponovo vraćeno na teren".

Kisić - Tepavčević dodaje da procedura PCR testiranja traje duže i da su se zbog toga i jako velikog broja zahteva pravili redovi, naročito ispred Torlaka.

Građani treba da shvate da je limitiran kapacitet laboratorija, poručila je ona dodajući da je kapacitet za testiranje višestruko povećan, ali da je i dalje zahtev za testiranje bio mnogo veći, dodaje ona.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...