Izvor: Megafon.co, 02.Apr.2020, 23:09
Korona ždranje do nemoganje
Lepo ću si umrem
od sedenje u kuću
dok krkam kolači,
žderem pitu vruću.
Još malo ću bidnem
šira nego duža
poteška od tuč,
i rođenog muža.
Koje god da bidne
će odluči mili Bog
da l’ ću mrem od Koronu
il’ od pusti šlog.
Išla bi’ si uz Nišavu
dok se ručak ti’o krčka
neću d’umrem od Koronu,
bolje da me strefi srčka.
SLAVKA MASONIČIĆ VOJINOVIĆ
Rođena >> Pročitaj celu vest na sajtu Megafon.co << 24.11.1955. godine u Zagrebu. Diplomirala na grupi za Anglistiku Filozofskog fakulteta u Nišu.
Od 1981. godine profesionalno se bavi prevođenjem. Piše poeziju za odrasle i decu, slika. Pesme su joj objavljivane u više navrata u zbornicima poezije „Čegarske vatre“ i „Susretanja“, a zastupljena je i u Zborniku poezije „Niški pesnički venac“. Pesma za decu na dijalektu „Lizalica“, objavljena je u zbirci „Preobraženjsko pojanje“. Njena samostalna zbirka ljubavne i zavičajne poezije „Mirisi pelina“, objavljena je 2010. godine. Zbirka poezije za decu “Nebo je k’o vata kad se zgužva”, objavljena je 2012. godine. Slavka često gostuje u školama i dečijim bibliotekama i druži se sa decom. Piše i kratke priče na dijalektu koje do sada nisu objavljivane. Nakon što je prepevala svoju pesmu „Najzad“ i poslala je na konkurs putem interneta, usledio je poziv za Kongres neafirmisanih pesnika u Vašingtonu.
Pogledaj vesti o: Coronavirus
