Izvor: B92, 25.Feb.2020, 21:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Korona virus sve bliže - koliko je Srbija spremna

Epidemiolog Zoran Radovanović podseća da je i iz Italije pre nedelju dana ponosno saopšteno da je sve pod kontrolom, a situacija je sada potpuno drugačija.

Korona virus "kuca na vrata" Srbije, nadležni tvrde da je zdravstveni sistem potpuno spreman za odbranu, a stručnjaci upozoravaju da situaciji treba pristupiti veoma ozbiljno i detaljno.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu Hans Kluge tokom posete Beogradu izjavio je da je Srbija spremna i za "epidemiju koja predstavlja opasnost po zdravlje u svetskim razmerama".

"Ukoliko bi došlo do većeg broja težih slučajeva Kovida-19 u Srbiji, eventualni problem bi mogao da predstavlja nedovoljan broj raspoloživih respiratora", rekao je Radovanović za BBC.

Na graničnim prelazima je uveden pojačan nadzor putnika, kao i svih državljana Srbije koji se vraćaju iz Kine i Italije.

Iz Ministarstva zdravlja ističu i da vode evidenciju o svim putnicima iz problematičnih područja.

Iz Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut saopšteno je da bi svi putnici koji dolaze iz Kine, ukoliko imaju simptome respiratornog oboljenja sa povišenom telesnom temperaturom, trebalo da se jave na broj 064 8945 235 koji je otvorilo Ministarstvo zdravlja.

Krajem januara na beogradskom aerodromu postavljena je termovizijska kamera koja detektuje telesnu temperaturu.

Lončar je tada objasnio da, ako se utvrdi da neko ima povišenu temperaturu, smešta se u karantin, a zatim prebacuje na Infektivnu kliniku, gde se dalje prati njegovo stanje.

Međutim, oko četiri do pet puta je verovatnije da će bolest doneti neko ko je prividno zdrav i u inkubaciji, ističe Radovanović.

Iz Svetske zdravstvene organizacije takođe su skrenuli pažnju da je delovanje kamera ograničeno, jer period inkubacije virusa traje dva do deset dana.

Stvar je epidemiološkog nadzora da se takvi slučajevi što pre otkriju, dodaje Radovanović, ali ih je teško prepoznati jer više od 80 odsto ima blag klinički tok, pa mnogi neće ni da se jave lekaru.

Veoma važan je podatak da li je pacijent putovao, posebno u Italiju ili Kinu, i to je ono što lekar treba da ispita kada dođe pacijent sa simptomima koji liče na prehladu ili grip, ističe Radovanović.

"Lako može da se desi da imamo već nekog zaraženog ali nije prepoznat, nije se javio doktoru, ili je lekar posumnjao na grip", kaže epidemiolog.

Svi resursi Srbije su angažovani u borbi protiv ovog virusa, poručio je početkom meseca ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Petnaestak odsto zaraženih su teži slučajevi koji moraju da idu u bolnicu, objašnjava Radovanović i ocenjuje da će jedan broj njih, svaki dvadeseti, morati da bude priključen na respirator.

"U unutrašnjosti neke bolnice imaju po četiri, neke pet takvih respiratora, pa bi, u zavisnosti od obima epidemije problem mogao da se javi ako se u jednom gradu javi više bolesnika", kaže Radovanović.

U Srbiji je tokom 2009. zbog epidemije gripa H1N1 kupljena dodatna količina aparata za veštačko disanje, a tada je ukupan broj iznosio oko 470.

Iz Ministarstva zdravlja do objavljivanja teksta nije stigao odgovor na pitanja BBC-ja da li Srbija ima dovoljan broj respiratora, kao i dovoljne količine lekova i medicinske opreme za slučaj širenja virusa.

Lek za korona virus ne postoji, ali se daje i preporučuje terapija za grip - antivirusni lek Tamiflu, kaže epidemiolog Zoran Radovanović.

Ovaj lek, tvrdi on, postoji u Srbiji samo u određenim količinama, a prošle godine je zabeležena privremena nestašica.

"Sve zavisi od potporne terapije - ako bolesnik ima problem sa disanjem potreban je respirator, ako ima visoku temperaturu, potrebni su lekovi za njeno spuštanje", objašnjava on.

Kako dodaje, u nekim zemljama su lekari pacijentima davali antivirusne lekove novije generacije u kombinaciji sa lekovima za lečenje HIV-a, a to je davalo pozitivne rezultate.

Ukoliko se ustanovi da je pacijent pozitivan na korona virus, on se smešta u izolaciju na infektivnoj klinici, a osobe koje su sa njima bile u kontaktu idu u karantin od 14 dana, objašnjava Radovanović.

Bolnice, kasarne, kao i neki privatni objekti će, ppo rečima Lončara, biti obezbeđeni za eventualni smeštaj zaraženih.

U Srbiji su, tvrdi Lončar, sprovedene sve preporuke SZO, a naglasio je da je zdravstveni sistem potpuno spreman ako i kada se korona virus pojavi.

Lončar navodi da više ljudi umre od sezonskog gripa nego od korona virusa i pozvao građane da primene uobičajene mere poput higijene ruku, izbegavanja velikih skupova, boravka u prirodi i zdrave ishrane.

U ovom trenutku, osim ako ne dođe do epidemije većih razmera, u Srbiji ima dovoljno medicinskih radnika i mogu da se nose sa pojavom virusa, ocenjuje Radovanović.

Jedna osoba je smeštena u bolnicu u Zagrebu, a hrvatski premijer Andrej Plenković potvrdio je na konferenciji da je pacijent mlad i da ima blaže simptome.

Pacijent je bio u Milanu od 19. do 21. februara.

Hrvatski krizni štab za praćenje zaraze preventivno je pooštrio zaštitne mere, a televizija N1 prenosi da se trenutno testira 16 sumnjivih slučajeva.

Epidemiolozi se raspoređuju na granične prelaze, navodi Hrvatska radio televizija (HRT).

Ministar zdravlja Vili Beroš kaže da je na snazi viši stepen pripravnosti i da hrvatski zdravstveni sistem može da odgovori na izazove.

U Sloveniji je do sada na korona virus testirano 44 ljudi i svi rezultati su bili negativni.

Međutim, strah među građanima raste, pa su brojne apoteke ostale bez zaštitnih maski, prenose mediji, a zvaničnici za to vreme spuštaju loptu.

"Korišćenje zaštitnih maski nije potrebno, jer ne postoji potvrđen slučaj korona virusa, niti sumnje u to", izjavila je Eva Grilc iz Nacionalnog instituta za javno zdravlje.

Apotekama takođe ponestaje i dezinfekcionih sredstava, a neki domovi zdravlja imaju poteškoće sa nabavkom odgovarajuće zaštitne opreme za osoblje.

Iz slovenačkog Ministarstva zdravlja ističu da je "situacija dinamična, ali pod kontrolom".

Iz opreza su zabranjene sve posete Kliničkom centru u Mariboru.

Najveća pažnja usmerena je na Novu Goricu i deo zemlje koji se nalazi na samoj granici sa severnom Italijom - gde je bilo slučajeva virusa.

Gradonačelnik Nove Gorice Klemen Miklavič upozorava da tamo postoji veliki rizik od širenja zaraze, pre svega zbog velikog broja Italijana koji posećuju slovenačka kazina u tom gradu.

Iz Svetske zdravstvene organizacija kažu da svet mora biti spreman za moguću pandemiju korona virusa.

Uslova za proglašenje pandemije još uvek nema, ali naučnici kažu da države moraju biti u pripravnosti.

Pandemija se proglašava kada infekcija istovremeno predstavlja pretnju u različitim delovima sveta.

Generalni direktor SZO-a Tedros Adanom Gebrejesus rekao je novinarima u ponedeljak da zabrinjava porast broja obolelih u Iranu, Italiji, i Južnoj Koreji.

Iz Svetske zdravstvene organizacija kažu da svet mora biti spreman za moguću pandemiju korona virusa.

Uslova za proglašenje pandemije još nema, ali naučnici kažu da države moraju biti u pripravnosti.

Pandemija se proglašava kada infekcija istovremeno predstavlja pretnju u različitim delovima sveta.

Tedros Adanom Gebrejesus, generalni direktor SZO, rekao je novinarima u ponedeljak da zabrinjava porast broja obolelih u Iranu, Italiji, i Južnoj Koreji.

Šta znači pandemija?

Najčešći simptomi infekcije su: groznica (visoka temperatura), kašalj, kratak dah i teškoće u disanju.

Najčešći simptomi su groznica (visoka temperatura), kašalj, gubitak daha i teškoće u disanju.

Često perite ruke sapunom ili gelom, izbegavajte kontakt s ljudima koji su bolesni, ne dirajte oči, nos i usta neopranim rukama.

Ukoliko kašljete i kijate, uradite to u maramicu, bacite je u kantu i operite ruke.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Coronavirus

Nastavak na B92...