Izvor: B92, 09.Mar.2021, 21:07
Korona virus i životna sredina: Kako se rešava problem medicinskog otpada u zdravstvu
Usled korona virusa medicinski otpad je postao vidljiviji nego ikad, ali uticaj zdravstva na životnu sredinu odlazi mnogo dalje - a njegovo smanjenje moglo bi da spase živote.
Kad je hirurškinja Kler Teves (nije joj pravo ime) sletela u Singapur sa Filipina na šestomesečnu specijalizaciju, znala je da će joj biti potrebno neko vreme da se prilagodi.
Teves je dolazila iz bolnice koja zadovoljava potrebe siromašnijeg društva u razvoju, da bi radila u medicinskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ustanovi najsavremenijeg tipa u mnogo bogatijoj zemlji.
Spremila se da uveća sopstveno znanje u ovoj ustanovi svetskog ranga i da se suoči sa drugačijim svakodnevnim medicinskim izazovima.
Ali kad je stigla, doživela je veoma drugačiji kulturološki šok: kako nova bolnica koristi plastiku.
Možda će vas zanimati i pet saveta o tome kako da smanjite otpad koji stvarate
Bavljenje uticajem zdravstva na životnu sredinu, od plastike do oslanjanja na fosilna goriva, brzo može da preraste u ostrašćenu raspravu.
Na kraju krajeva, kad je u pitanju spasavanje života, pacijent koji se nalazi ispred doktora uvek je njegova prva briga.
"Veoma je dobro u teoriji pričati o zdravstvu i njegovom otisku u životnoj sredini, koji nije beznačajan", kaže kardiolog Rajan Ko iz Hongkonga.
"Ali potpuno je druga stvar kad ste na prvoj liniji fronta u zdravstvu.
"Od nas se kao doktora zahteva da nam neposredne potrebe i zahtevi pacijenata budu prioritet i to mora prvo da se rešava."
Čak se i Teves slaže s tim - njena motivacija prilikom spasavanja sprava bila je da tu opremu obezbedi pacijentima na Filipinima.
"Bavljenje održivošću nije nam baš visoko na listi prioriteta; sve što radimo, radimo da bismo pomogli pacijentima", kaže ona.
Drugi ističu da je u širem smislu održivost takođe pomaganje pacijentima - ili, tačnije, sprečavanje da ljudi uopšte moraju da idu u bolnicu.
Uzmite na primer emisiju ugljenika u zdravstvu - kad bi zdravstvo bilo zemlja, bila bi peti najveći emiter gasova efekta staklene bašte na planeti, prema podacima neprofitne organizacije Health Care Without Harm.
To je otisak ugljenika koji je isti kao emisija 514 elektrana na ugalj, ili 4,4 odsto svih globalnih neto emisija.
Više od polovine toga je rezultat trošenja energije: gas, para, klimatizacija i operativne emisije.
"Sagorevanje fosilnog goriva daje veliki doprinos smrti od zagađenja vazduha, koje ubija više od četiri miliona ljudi širom sveta svake godine.
"Više od tuberkuloze, više od malarije i više od side zajedno", kaže Geri Koen, predsednik i suosnivač organizacije Health Care Without Harm.
Jedan od problema je što oni koji su na prvoj liniji fronta često vide pružanje nužne zdravstvene nege i ekološku svest kao izbor ili/ili.
"Teško je razmišljati o održivosti kad to moramo da vagamo naspram bezbednosti pacijenta", kaže Ko.
Ali šta ako bi lekari radili u zdravstvenom sistemu u kom ne bi morali da biraju između ta dva?
Ponekad je za promenu dovoljno puko osporavanje osnovnih pretpostavki.
Na primer jednokratna plastika; zdravstveni radnici iz prvih redova ističu da postoji legitimna potreba za jednokratnom plastikom, prvenstveno da bi se sprečilo da se zarazne bolesti zapate i rašire - a Kovid-19 je savršen primer te potrebe.
Možda će vas zanimati i kako su se Belocrkvani izborili da se reše opasnog otpada
Svakako postoji način.
Anketa sprovedena 2018. godine na četiri lokacije klinike Mejo širom Sjedinjenih Američkih Država pokazala je da jednokratna plastika čini najmanje 20 odsto medicinskog otpada koji nastaje u američkim bolnicama.
Od anketiranih, 57 odsto nije znalo koji artikli u operacionim salama mogu da se recikliraju, 39 odsto je reklo da ponekad ili nikad ne reciklira, a 48 odsto "nema dovoljno znanja" o recikliranju.
Odsustvo efikasnog medicinskog sistema reciklaže predstavlja deo šireg problema u ovoj profesiji.
Komentarišući ulogu zdravstva u globalnoj klimatskoj krizi, vanredna profesorka anesteziologije na Univerzitetu Jejl Džodi Šerman nazvala je ekološku održivost "neprikosnovenom dimenzijom kvalitetne zdravstvene nege."
Ona i njeni koautori istakli su i da tradicionalni način procene uspeha i neuspeha u zdravstvenom sistemu u celini tek treba da uračuna cenu zagađenja uzvodno i nizvodno u lancu nabavke u ovoj oblasti, od izvlačenja resursa do rukovođenja otpadom.
I dok je medicinski otpad trenutno vidljiviji nego ikad, istraživači pozivaju da se počne sa raspravom o otpadu u zdravstvu i njegovom ekološkom otisku.
"Korona virus bi mogao da postane katalizator, zato što bi ljudi mogli da shvate da uništavanjem naše okoline nastaje sve više bolesti ovakvog tipa", kaže Rošnik.
"Da li mi kao ljudi želimo da živimo tako? Ili ćemo reći: ukoliko želimo da budemo zdravi, naša planeta mora da bude zdrava - i od svakoga od nas se traži da uradimo nešto po tom pitanju."
Možda će vas zanimati i kako se Ljubljana rešila đubreta
U SAD, Medicinski centar u Bostonu koristi solarnu energiju da namiri energetske potrebe tako što kupuje struju sa solarnih farmi, uštedevši na taj način 25 miliona dolara.
Klivlendska klinika, koja je uložila u izgradnju 15 međunarodno sertifikovanih energetski efikasnih zgrada, smanjila je potrošnju energije za 19 odsto, što je iznosilo 50 miliona dolara uštede.
Mere energetske efikasnosti takođe su smanjile potrošnju energije u kanadskom Zdravstvenom centru na Univerzitetu Mekgil.
To je dovelo do uštede od 1,5 miliona američkih dolara godišnje, a bolnički program reciklaže elektronskog otpada obradio je tokom jedne decenije 52 tone elektronskih uređaja.
Druge bolnice proučavaju lance dobavljača hrane kao način da njihove operacije postanu ekološki održivije kad je u pitanju emisija ugljenika.
Medicinski centar Univerziteta u Vašingtonu počeo je da koristi održivije i efikasnije sisteme nabavke hrane kako bi popravio svoj otisak ugljenika, radeći sa unijom lokalnih farmera da bi nabavio lokalno uzgojenu, organsku hranu i za pacijente i za mušterije koje plaćaju.
Zdravstvo San Dijega sa Univerziteta u Kaliforniji eliminiše otpatke od hrane ili kompostiranjem ili doniranjem nepojedenih obroka; njihov cilj je da do 2030. godine smanje sve svoje emisije u vezi sa hranom za 25 odsto.
Pored ugljen dioksida, zdravstvo se umnogome oslanja na nekoliko jačih gasova efekta staklene bašte; operativne sale se oslanjaju na gasove za anesteziju desfluran, sevofluran i azot oksid, koji su gasovi efekta staklene bašte.
Samo 5 odsto ovih gasova zapravo uđe u pacijentov sistem tokom operacije - ostatak se ispušta kao medicinski otpad.
Ovi halogenisani gasovi imaju potencijal za globalno zagrevanje i do 2.000 puta veći od ugljen dioksida. Istraživači su predložili smanjenje emisija upotrebom tehnologije za hvatanje gasa koja koristi kante za sakupljanje neiskorišćenih anestetika.
Možda će vas zanimati i priča porodice sa Umke koja je sa komšijama očistila obalu Save
"Bolničke uprave možda imaju mnogo toga što moraju da urade da bi održivost 'profunkcionisala', ali u stvarnosti bi svaki zdravstveni radnik trebalo da misli o tome kako se koriste proizvodi", kaže Rošnik.
"Klinička praksa na održivi način zahtevaće da svaki zdravstveni radnik razmišlja o njoj."
Kao što pokazuju napori Kler Teves u Singapuru da sačuva medicinsku opremu koja može ponovo da se iskoristi, ponekad se pružanje najbolje nege pacijentima i održivost prirodno poklapaju.
A tamo gde se to ne desi, pitanje je kako preoblikovati zdravstveni sistem da ne postoji izbor između spasavanja života i životne sredine.
"Ono što zdravlje predstavlja danas jeste bavljenje faktorima od kojih se ljudi uopšte razboljevaju a ne samo lečenje bolesnih ljudi", kaže Koen iz Health Care Without Harm.
"Moramo da navedemo zdravstvo da se bavi vlastitim klimatskim otiskom, da bude sidro otpornosti u zajednicama kojima služi, i da postane zagovornik ekološkog zdravlja i pravde."
Imajući u vidu rizik po zdravlje od zagađenja vazduha, klimatskih promena i plastičnog otpada, dovođenje zdravstva u red zapravo bi moglo da se pretvori u priliku da se spase mnogo više života.
Smanjenje emisije gasova efekta staklene bašte možda je najdirektniji način kako zdravstvene ustanove mogu da usvoje pro-ekološko ponašanje i budu korisne po ljudsko zdravlje.
Mimo bolesti i smrti koje izazivaju povećani ekstremni vremenski uslovi širom sveta, toplotni talasi i podizanje nivoa mora, smanjenje emisija često dolazi uz smanjenje troškova koji bi mogli da se kanališu nazad u zdravstvo.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Coronavirus
.jpg)
