Izvor: B92, 06.Dec.2021, 11:11

Korona virus i vakcinacija: Kakva je budućnost vakcina protiv kovida-19?

Korona virus i vakcinacija: Kakva je budućnost vakcina protiv kovida-19?

Prva generacija vakcina protiv kovida-19 izrađena je u rekordnom vremenu. Ali sada naučnici imaju ambicioznije planove - jači imunitet, lakši transport i otpornost na mutacije.

Kako su počele da pristižu vesti da vakcina protiv kovida-19 na kojoj su radili Fajzer i Biontek samo što nije počela da se daje širom sveta, Tod Zion nije mogao a da pomalo ne klone duhom.

Bio je novembar 2020. godine i prvi put je u vestima mogla da se nazre nada u borbi protiv kovida-19.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Ne samo Fajzer-Biontek, već i Moderna, a potom i Oksford-Astrazeneka, predstavili su rezultate treće faze svojih kliničkih ispitivanja sa efikasnošću koja je daleko nadmašivala očekivanja najoptimističnijih naučnika.

Usledio je nalet političkih dogovora i vakcinalne diplomatije, dok su svetski lideri pokušavali da budu prvi koji će se dokopati novih injekcija.

Uz to, pojavljivanje novih mutiranih verzija virusa kovid-19 u protekloj godini, kao što su delta i sada omikron varijanta, stvorilo je potencijalnu potrebu za različitim tehnologijama koje bi mogle da obezbede jaču i širu imunu reakciju.

"Imamo neke podatke koji govore da reakcija vašeg imunog sistema na prirodnu infekciju, baš kao i na vakcinaciju, tokom vremena jenjava", kaže Endrju Ustijanovski, klinički šef programa za Istraživanje vakcina protiv kovida britanskog Nacionalnog instituta za istraživanje zdravlja.

"Možemo da vidimo da reakcija antitela i, do određene mere, reakcija T-ćelija, vremenom opada. I zato je jedna od nada za drugu generaciju vakcina da će one moći da nam pruže zaštitu na duže periode od prvih vakcina."

Strogi zahtev čuvanja na hladnom za mnoge od prve generacije vakcina takođe je predstavljao velik problem prilikom stizanja do najsiromašnijih zajednica na svetu. Trenutno je, na primer, do kraja vakcinisano svega 28 odsto stanovništva Indije.

Akston biosajensiz nedavno je dobio odobrenje da sprovede 2. i 3. fazu kliničkih ispitivanja - drugi stadijum testiranja na ljudima, da bi se videlo koliko je vakcina bezbedna i efikasna - u Indiji tokom naredne godine.

Želja je da priroda njegove vakcine - koja može da se čuva na sobnoj temperaturi najmanje šest meseci - pomogne da se stigne do regiona s ograničenom infrastrukturom neophodnom za čuvanje i transport manje stabilnih vakcina.

Kao takva, iako možda neće biti naširoko dostupna do 2023. godine, Zion je uveren da je ona i dalje biti i te kako relevantna u borbi protiv kovida-19.

"Upravo smo potpisali sporazum o dozvoli i razvoju proizvodnje sa jednom indijskom kompanijom", kaže on.

"Na spisku imaju stotinak zemalja u koje žele da stignu, uglavnom u jugoistočnoj Aziji, na Bliskom istoku i podsaharskoj Africi. Primarnu vakcinaciju još uvek doživljavamo kao mogućnost u nekim od manje namirenih regiona."

Početkom 2020. godine, Filip Dubovski je radio za Astrazeneku kad je čuo za još jednu farmaceutsku kompaniju po imenu Novavaks, koja je radila na posebno inovativnom načinu proizvodnje vakcine protiv gripa.

Naučnici iz ove kompanije otkrili su moćan katalizator po imenu Matriks-M, koji potiče s unutrašnje strane kore čileanskog drveta kore sapuna, Quillaja saponaria.

U 3. fazi ispitivanja - obično poslednjoj fazi prvobitnog testiranja, koja podrazumeva velik broj ljudi - on ne samo da je proizveo snažniju reakciju antitela nego kod postojećih vakcina protiv influence, već je omogućio i grupnu zaštitu od više sojeva gripa.

Prema časopisu Lanset, od januara 2021. godine, 20 odsto odraslih Amerikanaca je dosledno govorilo da će biti vakcinisano samo ako to bude zahtev za odlazak na posao ili se neće vakcinisati uopšte.

Osnivač Vaksarta Šon Taker veruje da bi postojanje oralne vakcine moglo da pomogne kod ovog problema.

"Kad se sve sabere i oduzme, mnogo ljudi se plaši igala", kaže on.

Još jedan ključan način na koji ove vakcine mogu da se takmiče sa prvom generacijom vakcina je njihova cena, tako što će biti jeftinije od skuplje Fajzerove i Modernine vakcine.

"Želimo da postignemo od 3 do 5 dolara po dozi i mislimo da će to uticati na dalji razvoj", kaže Zion.

"Količina subvencija vlade za aktuelni raspon cena od 25 do 30 dolara po dozi (za mRNK vakcine) prosto neće biti održiva."

Uspešna vakcinacija protiv kovida-19 u protekloj godini naširoko je hvaljena kao "neprikosnoveno" dostignuće.

Izrada vakcina je ozloglašeno nesigurna rabota, sa dve trećine vakcina koje se pokazuju kao neodgovarajuće na kliničkom ispitivanjima, ali eksperti su upozorili da uspeh prvog talasa vakcina protiv kovida-19 nije garancija da će druga generacija uspeti da se plasira na tržište.

Jedna rana žrtva bila je nemačka kompanija KjurVak, čija je mRNK vakcina pokazala razočaravajuće rezultate u 3. fazi ispitivanja u junu, pokazavši se samo 47 odsto efikasnom u sprečavanju bolesti.

Vest je doživljena kao poražavajuća jer se očekivalo da vakcina - koja je koristila manje mRNK - bude jeftinija i traje duže u spremištima od Fajzer/Biontekovih i Moderninih ekvivalenata.

KjurVak sada pokušava da napravi novu vakcinu protiv kovida-19 u partnerstvu sa GSK-om, koji pokušava da gađa više varijanti korona virusa istovremeno.

I dok je ovo pokazalo bolje rezultate u studijama na životinjama i čini se da proizvodi deset puta više antitela od njihovog prvog pokušaja, Klaus Edvardsen, glavni službenik za razvoj u KjurVaku, za BBC kaže da je malo verovatno da će biti u poziciji da podnesu zahtev za regulatorno odobrenje najranije pre kraja 2022. godine.

Ovaj primer najbolje ilustruje mnoštvo zamki i izazova sa kojima se suočavaju proizvođači druge generacije vakcina.

Mnoge kompanije već su otkrile da je put do regulatornog odobrenje mnogo teži, sa američkom Upravom za hranu i lekove koja je objavila da više neće biti odobravanja upotrebe vakcine po hitnom postupku.

Milijardu doza vakcina koje su već date - sada se 29,92 miliona doza daje svaki dan - takođe vrši do sada neviđen pritisak na lanac snabdevanja vakcinama.

Kako su proizvođači staklenih bočica i drugih ključnih sirovina odlučili da prioritet stave na vakcine prve generacije, proizvođačima druge generacije vakcina teško je da dođu do onoga što im treba.

"Mi smo definitivno građani drugog reda kad je u pitanju lanac snabdevanja", kaže Zion.

"Bočice, staklo, plastika, sve to troše odobrene vakcine. Naručili smo neke filtere, koji su već bili na kamionu, da bi onda bili preusmereni od nas do jedne od odobrenih kompanija za vakcine preko vladinog edikta. I tako je sve vreme."

Za Akston biosajensiz i druge nove pretendente na deo tržišta, cena komercijalnog neuspeha potencijalno je veoma visoka.

Pre dve godine, Novavaks je doživeo da klinička ispitivanja za vakcinu protiv respiratornog sincicijalnog virusa neslavno propadnu.

Proces ih je koštao desetine miliona dolara, za posledicu je imao otpuštanje radnika i prodaju dva pogona za razvoj i proizvodnju.

Do danas se procenjuje da 47,7 odsto svetske populacije, uključujući velike delove Južne Amerike, Afrike i Azije, tek treba da primi još prvu dozu vakcine protiv korona virusa.

Velika nada za drugu generaciju vakcina je da one mogu da predstavljaju veliko rasterećivanje ovog problema, naročito zato što su nevakcinisane populacije u još većoj opasnosti od bilo kakvih novih varijanti koje bi mogle da se pojave.

Vilijam Henidž, epidemiolog sa harvardske Škole javnog zdravlja Čen, pokušao je da kvantifikuje uticaj delta varijante na nevakcinisane pojedince i nedavno je obelodanio zapanjujući statistički podatak.

"Proučavao sam stopu smrtnosti širom SAD-a i Florida je imala talas zaražavanja delta sojem nakon što su vakcine postale dostupne", kaže on.

"Više od 30 odsto svih smrti od kovida na Floridi desilo se posle vakcina, zato što je delta opasnija, a Florida ima mnogo nevakcinisanih starijih ljudi. A to su samo SAD. Znamo da postoje veliki delovi sveta koji su nevakcinisani."

Jedna kompanija koja se konkretno usredsredila na to da opskrbi vakcinama protiv kovida-19 zemlje sa niskim primanjima je Zikam iz Lunda koja je razvila tehnologiju vazdušnog sušenja postojećih vakcina i njihovo pretvaranje u oblik u prahu koji ne mora da se čuva ili transportuje na veoma niskim temperaturama.

Zikam trenutno sarađuje sa Jansenom - čija je vakcina protiv kovida-19 prve generacije odobrena u februaru 2021. godine - da bi utvrdio hoće li biti moguće napraviti jednu od Jansenovih vakcina u obliku suvog praha.

U bliskoj budućnosti, ovo bi moglo da se iskoristi za poboljšanje situacije sa vakcinom širom afričkog kontinenta.

Zikamov izvršni direktor Joran Konradson za BBC kaže da su u toku pregovori o upotrebi njihove tehnologije u Ruandi, gde je vakcinisano manje od 20 odsto populacije.

"Pozvani smo u Ruandu da vidimo šta možemo da uradimo", kaže Konradson.

"U ovom trenutku ima mnogo inicijativa u Africi. Imali smo puno poziva od afričkog CDC-a, Afričke razvojne banke, afričkih proizvođača vakcina, postoji stvarno mnogo inicijativa."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Vakcinacija

Nastavak na B92...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 Povezane vesti

Korona virus i vakcinacija: Kakva je budućnost vakcina protiv kovida-19?

Izvor: Radio 021, 06.Dec.2021

Prva generacija vakcina protiv kovida-19 izrađena je u rekordnom vremenu. Ali sada naučnici imaju ambicioznije planove - jači imunitet, lakši transport i otpornost na mutacije.

Nastavak na Radio 021...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.