Korona virus i nova normalnost: Hoće li nas epidemija naučiti da bolje putujemo po svetu

Izvor: B92, 02.Jul.2020, 07:31

Korona virus i nova normalnost: Hoće li nas epidemija naučiti da bolje putujemo po svetu

Pošto su putovanja na odmore masovno otkazana, globalna pandemija mogla bi da nam pruži priliku da naučimo kako da putujemo malo odgovornije, pomažući usput lokalne privrede i životnu sredinu.

Kad je Arnakuluk Klajst saopštila ćerki da je njihov odmor otkazan zbog korona virusa, ova sedmogodišnjakinja bila je veoma nesrećna.

Klajstovi su jedna od bezbroj porodica koje su morale da reorganizuju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odmor u jeku pandemije.

"Ova godina trebalo je da bude godina za velike planove što se tiče putovanja - skijanje u Francuskoj u aprilu i poseta mojoj sestru u Americi na leto, ali svi su sada otpali", kaže Arnakuluk.

"Deca su bila razočarana."

Pošto su mnoge vlade odlučile da izoluju strane goste a karantinska ograničenja će se nastaviti u nekom obliku u doglednoj budućnosti, lokalna odredišta sada deluju kao primamljiva opcija.

Arnakuluk i njen dečko išli su pre nekoliko godina na kratko putovanje na farmu ovaca na južnom Grenlandu. Odlučili su da povedu decu tamo ovog jula, umesto na međunarodna putovanja koja su ranije isplanirali.

"Način života tamo umnogome se razlikuje od ovog našeg u Nuuku, to je sjajno mesto da se na njemu provede leto", kaže ona.

"Svakako smo mislili da jednog dana odvedemo decu tamo. Sada otkako imamo ovu situaciju ovde, pomislili smo da je krajnje vreme da to uradimo."

Nijedno njihovo dete nije još bilo na bilo kakvoj farmi, ali dvoje starije dece njenog dečka bolje razumeju taj koncept.

Doktorka Hejli Stejnton, blogerka za putovanja i predavačica turističkog menadžmenta u višem obrazovanju u Velikoj Britaniji, misli da su ljudi sada skloniji ruralnim odmorima "pošto su bili u zatvorenom i počeli su više da cene otvorene prostore u prirodi."

Ali postoji jedna ograda za sve veći broj ljudi koji istražuju domaće seoske predele.

"Šta ako izmenimo čitavu ideju putovanja?", kaže Dajanita Sing, umetnica i fotografkinja uz Nju Delhija, koja je često putovala zbog posla i odmora sve do izbijanja pandemije.

"Recimo da želim da provedem narednu nedelju u Veneciji i znam da ne mogu da odem tamo, ali mogu kod kuće da napravim vlastiti Venecijanski festival sa sve filmovima, foto albumima i muzikom."

"Ispunite sebe iskustvom tog mesta. Obavite što više istraživanja. Možda nećete moći da idete sada, ali kad konačno stignete tamo, bićete tokom boravka mnogo obavešteniji o samom mestu."

Džastin Frensis, generalni direktor Risponsibl travela u Velikoj Britaniji, slaže se s tim da naša putovanja počinju kod kuće.

"Iako je spisak deset najpopularnijih destinacija na Trip advajzeru u određenoj meri koristan, prosto možete da proširite vaše istraživanje", kaže on.

"Otkrićete druga autentična iskustva i stvari koje su usko povezane sa lokalnim zajednicama, posle čega ćete se osećati dobro jer ćete imati iskustvo sa pravog pravcatog putovanja a znaćete da vaš novac ide lokalnim restoranima, lokalnim vodičima, lokalnim hotelima i lokalnim zanatskim radnjama."

"Starati se da naš novac odlazi u ruke meštana zaista je važno; turizam postaje održiviji kad finansijski podržavamo lokalne zajednice."

Doktorka Hejli Stejnton kaže da bismo iz izolacije mogli da izađemo samouvereniji povodom organizovanja naših putovanja bez tuđe pomoći.

Uz očekivanu recesiju i pretnju od nezaposlenosti, ljudima koji se suočavaju sa finansijskom neizvesnošću neće biti prioritet da planiraju odmor.

Kejveri Nambisan je lekarka za lokalnu zajednicu u Karnataki, u jugozapadnoj Indiji. Ljudi koji joj najčešće dolaze u kliniku nemaju novca za putovanja.

"Imaju taman toliko da sastave kraj s krajem", kaže ona.

"Na primer, žena koja mi dolazi u kuću da mi dvaput nedeljno pomaže oko čišćenja radi veoma naporno. Dala sam joj malo gotovine da je podstaknem da uradi nešto lepo za sebe. Uzela je dan slobodno i samo otišla do lokalnog hrama."

Noel Salazar se plaši da će nejednakosti koje su postojale i pre pandemije sada samo još više doći do izražaja.

"Videćete da će ljudi sa najviše resursa, naravno, krenuti na putovanja prvi, a oni koji su već ionako imali problema s odlaskom na odmor i izvođenjem porodice u restoran, imaće još više poteškoća."

Džastin Frensis kaže da je ovo korak unazad što se tiče "demokratizacije putovanja". On smatra da se neravnotežom između onih koji mogu da priušte putovanja i onima ko ne mogu treba aktivno baviti.

Njegova kompanija daje jedan odsto od svoje zarade na finansiranje dnevnih izleta za mlade ljude i decu širom sveta koji to ne mogu sebi da priušte.

"Mislim da je jedna od fascinantnijih stvari u vezi sa Kovidom promovisanje duha zajednice među ljudima, upoznavanje ljudi malo bolje i pomoć jedni drugima gde god je to moguće", kaže on.

Mnogi ljudi koji rade u turizmu takođe će se susresti sa finansijskim poteškoćama kako industrija bude nailazila na probleme.

Vlade i turistička tela uvode mere koje će pomoći zemljama da se izbore sa ekonomskim posledicama i podržavaju zaposlene i vlasnike kompanija.

U Japanu, vlada pokreće kampanju i ponudu sa popustima kako bi podstakla domaća putovanja, dok su u Grčkoj, gde je turizam glavni izvor prihoda, vlasti uvele niz poreskih olakšica kao meru podrške ovom sektoru.

Mnoge regije takođe se otvaraju za strane posetioce i nadaju se da će rezervacije početi da se množe.

Duh zajednice trebalo bi proširiti i na ljude koji žive baš na mestima koja turisti posećuju, kaže Džastin.

"Moramo da počnemo da ispitujemo lokalne stanovnike kakvu vrstu turizma bi oni želeli da vide na mestima koja nazivaju svojim domom", kaže on.

"Ima mnogo destinacija koje smatraju da je upravo turizam deo problema, što se tiče životne sredine, naročito kad su u pitanju avio saobraćaj i klimatske promene."

"Ukoliko ne budemo mogli da nađemo način da smanjimo naš otisak ugljenika, suočićemo se sa posledicama - izbijaće poplave, južna Evropa će postati pretopla na vrhuncu leta, druga mesta će postati nepredvidivija u pogledu poplava, kiša i nepredvidivog vremena."

Doktorka Hejli Stejnton kaže da je ona optimistična.

"Ljudi su doživeli da se životinje vrate u određene oblasti u kojima nisu bile dugo vremena. Zagađenje se smanjilo, tako da je održivost takođe mnogo više na pameti ljudi, i iz turističke perspektive ali i perspektive turističkih organizacija i drugih aktera."

Što se tiče Arnakulukine ćerke, biće to prvi put da će ona iskusiti život na farmi ovaca.

"Teško joj je da uopšte stekne predstavu o farmi ovaca, ali mislim da kad se jednom bude našla tamo, biće joj zabavno", kaže Arnakuluk.

"Želimo da deca vide farmere, ovce, konje, krave, da iskuse čitavu tu kulturu."

"Postavili smo ih za sto zajedno sa mapom, objasnili smo im da tamo nema puteva kao u gradovima na Grenlandu, tako da ćemo prvo tamo putovati avionom, a potom do odredišta doploviti brodom. Ona su uzbuđena."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.