Izvor: B92, 28.Maj.2020, 20:08
Korona virus i izolacija: Kako boravak u zatvorenom utiče na naš imunitet
Iako je izolacija smanjila naše šanse za izloženost korona virusu, učinila nas je ranjivijim za neke druge infekcije.
I dok nas ostajanje kod kuće tokom pandemije bolje štiti od zaraze, propuštanje vremena koje inače provodimo napolju može da promeni rizik od dobijanja bolesti na neke druge načine.
Poslednja dva meseca, dobar deo svetske populacije proveo je zatvoren u svojim domovima, izlazivši samo po najosnovnije namirnice. Iako je to moglo da smanji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << naše šanse za izloženost korona virusu, možda je imalo i manje očigledan efekat po naš imunitet učinivši nas ranjivijim za neke druge infekcije.
Ljudi su se razvili na ovoj planeti sa 24-časovnim ciklusom svetla i mraka, a naša tela su naštelovana tako da rade u sadejstvu sa sunčevim svetlom. Jedan od najočiglednijih primera ovoga je proizvodnja vitamina D u koži kao reakcija na izloženost UVB-u. Ova dnevna doza vitamina D može da pomogne da nam ojačaju kosti i zubi, ali ima dejstvo i na naše imune ćelije.
Iako bi i drugi faktori mogli da pomognu u objašnjenju stope smrtnosti od Kovida-19 u ovim zemljama, "postoje jaki posredni dokazi za vezu između vitamina D i imunih puteva za koje znamo da su važni kod Kovida, a posebno za snažne reakcije na Kovid", kaže Keni. Prvo, vitamin D izgleda da smanjuje nivo biohemikalije koja izaziva zapaljenje po imenu interleukin-6, koja je povezana sa teškim problemima sa disanjem kod ove bolesti. Vitamin D takođe menja dostupnost istog ACE2 receptora na plućnim ćelijama koji Sars-CoV-2 - virus koji izaziva bolesti Kovid-19 - koristi da uđe u ove ćelije i izazove zapaljenje. Ukoliko je vitamina D već izmenio te receptore, onda to možda otežava virusu da zavlada čitavim telom.
Iako su neophodne nasumične kontrolisane probe da bi se potvrdio ovaj zaštitni efekat, Keni sugeriše da bi svi odrasli trebalo da razmisle o uzimanju suplemenata vitamina D tokom aktuelne krize. Ali postoji i jak argument da se doza vitamina D dobije provođenjem vremena napolju kad u mnogim zemljama budu popustile mere - naročito zato što od njega može biti i nekih drugih koristi.
Iako ne postoje konkretni podaci koji dokazuju da nas redovna vežba čini manje podložnim dobijanju Kovida-19, razne studije sugerisale su da ona pojačava našu odbranu od drugih viralnih infekcija, uključujući influencu i običnu prehladu, kao i da pojačava imunu reakciju na vakcinaciju.
Takođe je, međutim, moguće da drveće direktnije utiče na naše imune sisteme - nekoliko studija sugerisalo je da nekoliko dana provedenih u šumi dovodi do povećanja broja i aktivnosti naših prirodnih ćelija ubica - imunih ćelija koje pomažu da se nađu i unište virusi i ćelije raka - u našoj krvi. Naučnici u Japanu su predložili da udisanje čestica po imenu fitoncidi, koje otpušta drveće, može da bude faktor koji doprinosi ovome. Za njih je dokazano da menjaju aktivnost ljudskih prirodnih ćelija ubica kad su bile uzgojene van tela, mada je potrebno još mnogo rada da bi se potvrdilo da li njihovo udisanje ima sličan efekat.
"U praksi, mislim da ti različiti putevi rade u sinergiji", kaže Katarina Vord Tompson, direktorka istraživačkog centra OPENSpejs na Univerzitetu u Edinburgu i koautorka izveštaja Svetske zdravstvene organizacije o urbanim zelenim površinama i zdravlju.
"Fitoncidi možda jesu važni, ali verovatno morate neko vreme da budete potpuno uronjeni u prirodno okruženje da biste osetili njihove prednosti, dok je možda lakše doći do psiholoških koristi kao što su opuštanje i smanjenje stresa."
"Narušavanje cirkadijalnog ritma i poremećeni san povezani su sa smanjenom reakcijom imunog sistema", kaže Figueiro. "Dakle, dok svetlo možda nema direktan uticaj na imunu funkciju, može da ostavi snažan indirektan trag preko njegove sposobnosti da uigra cirkadijalni sistem i poboljša san." Izloženost jarkom svetlu ujutro ima pozitivan uticaj i na raspoloženje ljudi i moglo bi da štiti od depresije.
Što se tiče toga koliko vremena morate da provedete napolju da biste osetili ove blagodeti, teško je reći. Iako je jutarnje svetlo posebno važno za sinhronizovanje cirkadijalnog ritma, optimalna sinteza vitamina D dešava se oko podneva, kad su UVB zraci na vrhuncu.
Dakle, ukoliko uslovi izolacije to dozvole, treba težiti tome da izađete napolje tokom dana najmanje jedanput, dok vodite računa o tome da održavate socijalnu distancu i pazite da ne izgorite. Sunčevo svetlo i priroda su sjajni iscelitelji, a uz to su još i besplatni.
Linda Gediz je autorka knjige Potera za suncem: Nova naučna potka sunčevog svetla i kako ono utiče na naša tela i umove
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
