Izvor: B92, 06.Maj.2020, 22:06
Korona virus i blokada: Kako možemo da ukinemo ograničenja
Koji put vodi ka povratku u relativno normalan život, uprkos brojnim preprekama?
Kad ću moći da vidim porodicu? Kada će moći da mi svrate prijatelji? Da izađem u dobar provod? Otputujem na odmor? Ili se čak vratim na posao? Kad deca mogu ponovo u školu?
Blokade su ključne za zaustavljanje širenja korona virusa, ali unose veliki poremećaj i nezadovoljstvo u živote širom planete.
Kad bi, dakle, one mogle da se ukinu?
Ne možemo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prosto da se vratimo normalnom životu nakon što broj slučajeva dostigne vrhunac, pa čak ni nakon što se smanji na veoma nizak nivo.
Najbolja procena proporcije zaraženih ljudi (i potencijalno imunih) u Velikoj Britaniji samo je 4 odsto. Iliti drugim rečima - više od 63 miliona i dalje je podložno zarazi.
Ukoliko tek tako ukinemo blokadu, onda je nova eksplozivna epidemija neizbežna.
Ni fundamentalna svojstva virusa nisu se izmenila - jedna zaražena osoba će u proseku, bez blokade, preneti zarazu na tri druge.
Da bi broj slučajeva ostao nizak biće potrebno smanjenje te zaraze za 60-70 odsto. U ovom trenutku to znači smanjiti naš ljudski kontakt u identičnoj meri.
Ukoliko ukinemo mere socijalnog distanciranja onda mora da se pojavi nešto drugo umesto njega što će suzbiti virus ili makar sprečiti ljude da ne završe na odeljenju za intenzivnu negu.
Možda bi moglo da dođe do nekih lakih trijumfa ukoliko zemlje već uspeju da smanje zarazu za više od 70 odsto.
"Ima dokaza da je mnogo zemalja u blokadi postiglo više od toga, u Kini je to sada 80-90 odsto", kaže doktor Kučarski.
Masovno povećanje testiranja na virus omogućuje strategiju koja se zove "traži i uništi".
Identifikujete slučajeve. Testirajte svakog sa kim su bili u kontaktu. I izolujete ih pre nego što postanu zarazni.
To je veoma slično pristupu preduzetom na samom početku izbijanja epidemije kad je bilo relativno malo uvezenih slučajeva koji su se tražili.
Učinite to dovoljno uspešno i smanjićete sposobnost širenja virusa, što će značiti da nam ne trebaju toliko stroga ograničenja za svakodnevni život.
"U ovom trenutku vam je potrebno, u proseku, smanjenje od 60-70 odsto u društvenim interakcijama da biste zaustavili širenje zaraze", kaže doktor Kučarski.
"Ukoliko uspemo to da smanjimo za 30 odsto, to vam onda daje mnogo više manevarskog prostora."
Ali čak ni masovno testiranje ne znači povratak života u normalu.
I dalje bi vam bile potrebne druge mere kako bi bolest ostala zauzdana a one će morati da se održe dugoročno pošto se osnovni parametri (virus koji se širi i ugrožena populacija) ne menjaju.
"To je mnogo umerenija verzija onoga gde se nalazimo sada", kaže doktor Kučarski.
To takođe podrazumeva intenzivan rad koji mora da se obavi veoma brzo da bi se išlo korak ispred zaraze (tu na red dolazi priča o aplikaciji na pametnim telefonima za prepoznavanje slučajeva), a ovaj metod je najizvodljiviji kad je broj slučajeva na veoma niskom nivou.
Druga strategija se zove "pojačani štit".
Umesto pokušaja da se suzbije korona virus u svakom segmentu društva, možete da pokušate u potpunosti da ga zaustavite za najugroženije.
Starost i druga zdravstvena stanja umnogome povećavaju rizik od toga da Kovid-19 postane smrtonosan.
Blokada sprečava da odeljenja za intenzivnu negu ne budu zatrpana slučajevima, ali garancije da ugrožene grupe neće biti zaražene mogle bi da postignu isti cilj čak i ako broj slučajeva raste među mladima i zdravima.
Neka ograničenja imaju manje efekta na virus od drugih.
"Postoje neke interakcije i aktivnosti koje su generalno gledano manje rizične", kaže doktor Kučarski.
On tvrdi da ukidanje različitih ograničenja može da se svrsta u tri široke kategorije - one sa niskim, umerenim i značajnim rizikom od povećanja prenošenja virusa.
Mali rizik je vežbanje napolju, koje je u nekim zemljama zabranjeno.
Umereni rizik je dozvola da se neke prodavnice koje nisu od suštinske važnosti ponovo otvore ili da se povremeno viđate sa ljudima izvan domaćinstva.
Značajno povećanje rizika moglo bi da potekne od ukidanja saveta da se radi od kuće, ponovnog otvaranja škola ili izolovanja bolesnih i domaćinstava pod karantinom.
"Mislim da će se red kojim će se stvari dešavati odražavati na red kojim će se stvari ukidati", kaže on.
Ali odluka koje mere ukinuti biće teška tačka balansiranja. Moraće da bude kombinacija koristi po društvo i ekonomiju naprema uticaju na širenje virusa.
Profesor Nil Ferguson, sa Imperijalnog koledža u Londonu, kaže: "Mi zaista želimo da pronađemo set mera koje održavaju suzbijanje virusa."
"Bez svake sumnje, mere će biti sprovođene u odnosu na starost i geografiju, i po mom mišljenju moraćemo da uvedemo veće mere testiranja na nivou zajednice da bismo zaista efikasnije izolovali slučajeve i identifikovali žarište prenošenje bolesti."
Najveća stvar koja bi mogla da nam se desi je vakcina - ukoliko bi ljudi bili imunizovani onda ne bi bilo potrebe ni za kakvim merama socijalnog distanciranja. Smatra se da nas od toga deli više od godinu dana.
Ukoliko vakcina ne bude stigla (ljudi se nadaju, ali to zahteva izradu pri do sada neviđenoj brzini), onda bi do izražaja mogao da dođe koncept kolektivnog imuniteta.
To će se desiti kad toliko ljudi bude zaraženo (do 70 odsto nekog stanovništva) da virus više ne može da izazove velike epidemije.
Efikasni lekovi takođe bi mogli da dovedu do velike razlike. Ukoliko mogu da zaustave prelazak Kovida-19 iz kašljanja ili visoke temperature u ozbiljnu bolest koja zahteva intenzivnu negu onda bi veliki broj slučajeva bio manji problem. I u ovom slučaju čekamo rezultate kliničkih testova.
Mogli bismo da se približimo normalnosti, ili makar normalnosti za neke, u predstojećim mesecima. Ali i dalje nam svima ne gine da u svemu ovome ostanemo na duge staze.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
