Izvor: B92, 20.Apr.2021, 13:35
Korona virus, deca i Brazil: Dok pandemija besni, stotine beba i male dece umire
Procenjuje se da je virus korona ubio 2.060 dece mlađe od devet godina, među kojima 1.302 bebe u zemlji koja je druga na svetu po broju zaraženih.
Više od godinu dana od izbijanja pandemije, brojke umrlih u Brazilu su dostigle rekordne visine.
Uprkos ubedljivim dokazima da Kovid-19 retko ubija decu, u Brazilu je od virusa umrlo 1.300 beba.
Kada je doktor odbio da testira na Kovid jednogodišnjeg sina učiteljice Džesike Rikarte, rekao je da se njegovi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << simptomi ne uklapaju u profil virusa.
Dva meseca kasnije, dečak je umro od komplikacija uzrokovanih ovom bolešću.
Isprva se Džesika zapitala da li mu možda rastu zubi.
Lukasova kuma, medicinska sestra, sugerisala je da možda ima upalu grla.
Ali budući da je počeo da pokazuje znake groznice, umora i da diše sa naporom, Džesika ga je odvela u bolnicu i tražila da bude testiran na Kovid.
"Doktor ga je stavio na oksimetar. Lukasov nivo kiseonika bio je 86 odsto.
"Sada znam da to nije normalno", kaže Džesika.
"Ali nije imao temperaturu, pa je doktor rekao: "Draga moja, ne brinite. Nema potrebe za testom na Kovid.
"Verovatno se radi samo o slabijoj upali grla".
Rekao je Džesiki da je Kovid-19 redak kod dece, dao joj je antibiotike i poslao je kući.
Uprkos njenoj strepnji, u to vreme nije postojala opcija da testira Lukasa privatno.
Džesika kaže da su se neki simptomi povukli posle desetodnevnog uzimanja antibiotika, ali je umor ostao - kao i njena zabrinutost da se radi o korona virusu.
"Poslala sam nekoliko video snimaka kumi, mojim roditeljima, svekrvi i svi su mi rekli da preterujem, da prestanem da pratim vesti, da sam postala paranoična.
"Ali ja sam znala da moj sin nije sav svoj, da ne diše normalno."
To se desilo u maju 2020. godine, kada se epidemija korona virusa tek širila.
Dvoje ljudi je već umrlo u Džesikinom mestu, Tamborilu u Seari, u severoistočnom Brazilu.
"Svi se tamo znaju. Grad je bio u šoku."
Džesikin muž Izrael brinuo se da bi još jedna poseta bolnici povećala rizik da se ona i Lukas zaraze virusom.
Prolazile su nedelje i Lukas je postajao sve pospaniji i pospaniji.
Konačno, 3. juna, Lukas je počeo redovno da povraća posle ručka i Džesika je znala da mora nešto da preduzme.
Vratili su se u lokalnu bolnicu, gde su doktori testirali Lukasa na Kovid-19, samo da bi isključili bolest, priča Džesika.
Lukasova kuma, koja je tamo radila, saopštila je da je Lukasov test pozitivan.
"U to vreme, bolnica nije čak ni imala respirator", kaže Džesika.
Tokom 33 dana, koliko je Lukas proveo na odeljenju za intenzivnu negu, Džesiki je bilo dozvoljeno da ga vidi samo tri puta.
Lukasu je bio potreban imunoglobin - veoma skup lek - da bi mu se smanjilo natečeno srce, ali, srećom, jedan odrasli pacijent koji ga je kupio za sebe donirao je jednu ampulu viška bolnici.
Lukasu je bilo toliko loše da je morao da dobije i drugu dozu imunoglobina.
Svud po telu izbio mu je osip i imao je neprekidnu temperaturu.
Nije mogao da diše sam, bez pomoći.
Zatim je Lukas počeo da se oporavlja i lekari su odlučili da mu izvuku cevčicu za kiseonik.
Pozvali su Džesiku i Izraela video pozivom da se Lukas ne bi osećao usamljeno dok dolazi svesti.
"Kad je čuo naše glasove počeo je da plače", kaže Džesika.
Bilo je to poslednji put da su videli neku reakciju kod njihovog sina.
Tokom sledećeg video poziva "izgledao je paralisano", priča Džesika.
Bolnica je tražila CT sken i otkrila da je Lukas doživeo moždani udar.
Ipak, roditeljima je rečeno da će, uz pravilnu negu, Lukas uspeti da se oporavi i uskoro će biti prebačen s odeljenja za intenzivnu negu na opšte odeljenje.
Kad su ga Džesika i Izrael posetili, doktorka je bila jednako puna nade kao i oni, priča Džesika.
"Te noći sam utišala telefon. Sanjala sam da mi je Lukas prišao i poljubio me u nos.
"San je bio pun predivnog osećanja ljubavi i zahvalnosti, i probudila sam se veoma srećna.
"A onda sam videla mobilni telefon i 10 propuštenih poziva od doktorke."
Doktorka je rekla Džesiki da su Lukasovi otkucaji srca i nivo kiseonika naglo opali i da je tog jutra umro.
Da je Lukas bio testiran na Kovid kad je ona to tražila početkom maja, sigurna je da bi preživeo.
"Važno je da lekari, čak i ako misle da nije Kovid, urade test kako bi eliminisali tu mogućnost", kaže ona.
"Beba ne može da kaže šta oseća, tako da zavisimo od testova."
Džesika smatra da je odlaganja pravilnog lečenja samo pogoršalo njegovo stanje.
"Lukas je imao nekoliko upala, 70 odsto pluća bilo mu je kompromitovano, srce se uvećalo za 40 odsto.
"Bila je to situacija koja je mogla biti izbegnuta."
Doktorka Monte, koja je lečila Lukasa, slaže se s tim.
Ona kaže da iako MIS ne može da se spreči, lečenje je mnogo uspešnije ako se što pre postavi dijagnoza i počne da se leči ranije.
"Što bi ranije dobio specijalizovanu negu, to bi mu bilo bolje", kaže on.
"Stigao je u bolnicu već ozbiljno bolestan.
"Verujem da je mogao da ima drugačiji ishod da smo počeli da ga lečimo ranije."
Džesika sada želi da podeli Lukasovu priču sa drugima da bi pomogla onima kojima bi mogli da promaknu ključni simptomi.
"Svako dete koje znam bilo je spašeno nekim mojim upozorenjem i jedna majka kaže: 'Videla sam vaše postove, odvela sam sina u bolnicu i sada je kod kuće.'
"To je kao da sada u sebi nosi delić Lukasa", kaže ona.
"Radim za ove ljude ono što bih volela da su drugi uradili za mene.
"Da sam imala prave informacije, bila bih još opreznija."
Vlada pogrešno shvatanje da deca uopšte nisu u opasnosti od Kovida, kaže doktorka Fatima Marinjo, koja je i viši savetnik međunarodne nevladine zdravstvene organizacije Vitalne strategije.
Istraživanje Fatime Marinjo pokazalo je da šokantno velik broj dece i beba bude zaraženo virusom.
Između februara 2020. i 15. marta 2021. godine, Kovid-19 ubio je najmanje 852 brazilske dece do devete godine starosti, među kojima i 518 beba mlađih od godinu dana, prema podacima brazilskog Ministarstva zdravlja.
Ali doktorka Marinjo procenjuje da je ta brojka više nego dvostruko veća.
Ozbiljan problem neprijavljivanja slučajeva zbog nedovoljnog testiranja na Kovid umanjuje te cifre, kaže ona.
Doktorka Marinjo je izračunala koliko je bilo viška smrti od neimenovanog akutnog respiratornog sindroma tokom pandemije i otkrila da ima 10 puta više smrti od neobjašnjenog respiratornog sindroma nego prethodnih godina.
Sabravši te brojke, ona procenjuje da je virus zapravo ubio 2.060 dece mlađe od devet godina, među kojima 1.302 bebe.
Stručnjaci kažu da sam broj zaraženih u zemlji, a Brazil je drugi u svetu po broju obolelih, povećava verovatnoću da se razboli više beba i dece.
"Naravno, što više slučajeva imamo i, kao posledica toga, više hospitalizacija, veći je broj smrti u svim starosnim grupama, uključujući i decu.
"Ali da je pandemija pod kontrolom, ovaj scenario bio bi očigledno minimizovan", kaže Renato Kfouri, predsednik Naučnog odeljenja za imunizaciju Brazilskog društva za pedijatriju.
Visoka stopa zaražavanja preopteretila je čitav brazilski zdravstveni sistem.
Širom zemlje, zalihe kiseonika se smanjuju, vlada nestašica osnovnih lekova i u mnogim odeljenjima za intenzivnu negu širom zemlje naprosto nema više slobodnih kreveta.
Brazilski predsednik Žair Bolsonaro nastavlja da se protivi zaključavanjima, a na stopu zaražavanja utiče varijanta po imenu P.1 koja se prošle godine pojavila u Manausu, u severnom Brazilu, i smatra da se je mnogo zaraznija.
Dvostruko više ljudi je umrlo prošlog meseca nego bilo kog drugog meseca tokom pandemije, a ovaj trend rasta se samo nastavlja.
Drugi problem koji povećava visoku stopu oboljevanja kod dece je odsustvo testiranja.
"Deca češće imaju proliv, mnogo više stomačnih tegoba i bolova u grudima, što se razlikuje od klasične Kovid slike.
"Zbog toga što dolazi do odlaganja dijagnoze, kad dete stigne u bolnicu, ono je u ozbiljnom stanju i može da dođe do komplikacija - i smrti", kaže ona.
Ali uzroci su i u siromaštvu i pristupu zdravstvenoj nezi.
Opservaciona studija na 5.857 Kovida-19 pacijenata mlađih od 20 godina, koju su sproveli brazilski pedijatri predvođeni Brajanom Sousom sa Medicinskog fakulteta u Sao Paolu, identifikovala je i komorbiditete i socio-ekonomsku ugroženost kao faktore rizika za najgori ishod sa Kovidom-19 kod dece.
Marinjo se slaže da je ovo važan faktor.
"Najugroženija su crna i deca iz veoma siromašnih porodica, jer ona imaju najviše problema sa pristupom zdravstvenoj pomoći.
"Ova deca su u najvećoj opasnosti od smrti."
Dodaje da je zbog gustine naseljenosti ovoj deci nemoguće da održe fizičku distancu kad se zaraze, a siromašnije zajednice nemaju ni pristup lokalnom odeljenju za intenzivnu negu.
Ova deca su u opasnosti i od neuhranjenosti, što je "strašno loše za imunu reakciju", kaže Marinjo.
Kad je ekonomska pomoć države prestala, milioni su vraćeni nazad u siromaštvo.
"Skočili smo sa sedam miliona na 21 milion ljudi ispod granice siromaštva za godinu dana. Ljudi gladuju.
"Sve to utiče na smrtnost."
Sousa kaže da njegova studija prepoznaje određene rizične grupe među decom koje bi trebalo da budu prioriteti za vakcinaciju.
Trenutno nema dostupnih vakcina za decu mlađu od 16 godina.
Posete rodbine deci na odeljenjima za intenzivnu negu ograničene su od početka pandemije, iz straha od zaražavanja.
Doktorka Sinara Karneiro sa odeljenja za intenzivnu negu u dečjoj bolnici Albert Sabin kaže da je ovo bilo izuzetno teško, ne samo zato što su roditelji uteha za svoju decu, već zato što oni mogu da pomognu u kliničkom smislu - mogu da prepoznaju kad dete nešto boli ili ima psihološke tegobe i kad mu treba umirenje umesto lekova.
Dodaje da odsustvo roditelja pojačava traumu - kad čuju da se stanje deteta pogoršalo, a oni nisu tu, to nije nimalo lako.
"Boli kad gledate dete koje umire, a nije videlo roditelje", kaže doktorka Karneiro.
U pokušaju da poboljšaju komunikaciju između roditelja i dece, osoblje u bolnici Albert Sabin sakupilo je novac da bi kupilo telefone i tablete na kojima mogu da se obavljaju video pozivi.
Doktorka Karneiro kaže da je to bilo od ogromne pomoći.
"Obavili smo više od 100 video poziva između članova porodice i pacijenata.
"Ovaj kontakt je u velikoj meri smanjio stres."
Naučnici ističu da je rizik od smrti dece i dalje "veoma nizak" - aktuelne brojke pokazuju da su samo 0,58 odsto od 345.287 smrti od Kovida u Brazilu bila deca starosti od 0 do 9 godina.
Ipak, to znači da je umrlo više od dve hiljade dece.
"Ta brojka je zastrašujuća", kaže doktorka Karneiro.
Iako je korona virus zarazan i za decu, retko kad je ozbiljan.
Ako je vaše dete bolesno, i dalje je velika verovatnoća da je to neka bolest koja nema veze sa korona virusom, umesto sam korona virus.
Kraljevski koledž za pedijatriju i zdravlje dece savetuje roditelje da se HITNO obrate za pomoć ako njihovo dete:
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
