Izvor: B92, 30.Nov.2020, 08:34

Korona virus: Pandemije je jeftinije sprečiti nego lečiti, naučnici kažu da jedemo manje mesa

Preventivne mere u borbi protiv pandemija mogle bi da budu i 100 puta jeftinije nego naknadno suočavanje sa njihovim smrtonosnim efektima.

Svetu je potreban novi pristup sprečavanju budućih pandemija koje mogu da ubiju dodatne milione ljudi, tvrdi se u izveštaju Međuvladine platforme naučne politike za biodiverzitet i ekosistemske usluge (IPBES).

U njemu se navodi da kontakt između ljudi, divljih životinja i domaće stoke mora da se zauzda kako bi se smanjio rizik >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od prelaska bakterija i virusa sa životinja na ljude.

Ljudima koji žive blizu životinja i u oblastima visokog rizika mora da se pruža redovna zdravstvena zaštita.

To će pomoći da se zaustavi izbijanje epidemija bolesti pre nego što one dobiju priliku da se još više rašire.

Potrebni su zajednički pristupi, kaže se u izveštaju, da bi prevencija pandemije postala uobičajena širom sveta.

Bilo bi stotinama puta jeftinije sprečiti epidemije nego trpeti njihove mračne posledice, tvrde autori.

Autori tvrde da se rizik od pandemija rapidno povećava, sa više od pet novih bolesti koje se pojavljuju svake godine.

U izveštaju se upozorava da je 70 odsto novih bolesti kao što su ebola i zika, i gotovo svi poznati patogeni sa pandemijskim potencijalom, kao što su influenca, HIV i novi korona virus, potekli od životinja.

Ove bolesti se "prelivaju" - preskaču s jedne vrste na drugu - u kontaktu među divljim životinjama, domaćom stokom i ljudima.

U izveštaju se procenjuje da sisari i ptice u sebi nose više od milion neotkrivenih virusa.

Preporučuje se:

Pogledajte video: Kako Kovid-19 utiče na telo

"Kovid-19 pokazuje da je to spor i neizvestan put, jer ljudi plaćaju sve veću cenu - u izgubljenim životima, preležanim bolestima, ekonomskom kolapsu, izgubljenim radnim mestima", navode autori.

Oni imenuju plodno tle za pandemije u vidu ekspanzije poljoprivrede, trgovine divljim životinjama, jedenja divljih životinja i globalnih putovanja.

Preporuka da se smanji unos uzgojenog i divljeg mesa - naročito ako potiče iz žarišta bolesti - mogla bi da naiđe na otpor zemalja kao što je Brazil.

Stočarstvo i proizvodnja životinjske hrane značajno doprinose ekonomiji ove južnoameričke zemlje.

Ali drugi izveštaji ističu da bi jedenje manje mesa isto tako zaštitilo divlje životinje, unapredilo zdravlje ljudi i dovelo do uspeha u borbi protiv klimatskih promena.

Autori tvrde da zagrevanje klime utiče na pojavu bolesti, navevši kao primer encefalitis koji potiče od krpelja.

Oni kažu da je velika verovatnoća da će klimatske promene povećati budući rizik od bolesti terajući ljude, divlje životinje i patogene u pokret na načine koji će dovesti do novih kontakata među vrstama.

Pogledajte video: Da li korona virus utiče i na klimatske promene?

Koliko god ubedljive ove brojke bile, odluke o pandemijama će donositi globalna politika.

Li Hana, iz zelene grupe "Međunarodna konzervacija", rekla je za BBC Njuz: "Izazov nije šta uraditi, mi znamo šta treba da se uradi - da se smanji krčenje šuma i ponovo uspostavi zdrav odnos između ljudi i šuma."

"Pitanje je da li postoji politička volja da se globalno uloži 10 milijardi dolara ili više svake godine a potom to ulaganje održi kako bi se sprečila šteta u bilionima dolara, neizrecivim gubicima i ometenosti ljudskih života."

Pratite Rodžera na Tviteru.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...