Izvor: B92, 29.Mar.2020, 10:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korona virus: Hoće li toplije vreme zaista ubiti Kovid-19?
Neki virusi teže preživljavaju usled toplijeg vremena, ali se pandemije razlikuju od sezonskih epidemija. Evo šta znamo do sada o korona virusu.
Neki ljudi se nadaju da će epidemija novog korona virusa opadati kako temperature budu rasle, ali pandemije se često ne ponašaju kao sezonske epidemije.
BBC je proučio šta do sada znamo.
Mnoge zarazne bolesti popuste i nestanu dolaskom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << novog godišnjeg doba. Grip obično dolazi sa hladnim zimskim mesecima, kao i norovirus koji izaziva povraćanje.
Druge, kao što je tifoidna groznica, vrhunac dožive tokom leta. Slučajevi malih boginja opadnu tokom leta u umerenijim klimama, dok u tropskim regionima skaču u sušnoj sezoni.
Možda zato i ne iznenađuje što se mnogi sada pitaju da li mogu da očekuju sličnu sezonalnost sa Kovidom-19.
Otkako se pojavio prvi put u Kini sredinom decembra, virus se brzo raširio, sa brojem slučajeva koji trenutno najviše skaču u Evropi i SAD.
Studija koju je pre 10 godina sprovela Kejt Templton, iz Centra za zarazne bolesti sa Univerziteta u Edinburgu, u Velikoj Britaniji, otkrila je da su tri korona virusa - sva tri uzeta od pacijenata sa infekcijama respiratornog trakta u bolnicama i domovima zdravlja u Edinburgu - pokazala "izraženu zimsku sezonalnost".
Izgledalo je da ovi virusi uglavnom izazivaju zarazu između decembra i aprila - što je sličan obrazac koji može da se vidi i kod influence.
Četvrti korona virus, koji se uglavnom mogao naći kod pacijenata sa smanjenim imunitetom, bio je mnogo sporadičniji.
Postoje neki rani nagoveštaji da bi Kovid-19 takođe mogao da varira dolaskom novih godišnjih doba.
Širenje epidemije ove nove bolesti po čitavom svetu kao da sugeriše da ona više voli hladne i suve vremenske uslove.
Neobjavljena analiza koja poredi vremenske uslov e na 500 lokacija širom sveta gde su zabeleženi slučajevi Kovida-19 izgleda da sugeriše da postoji veza između širenja virusa i temperature, brzine vetra i relativne vlažnosti vazduha.
Druga neobjavljena studija takođe je pokazala da su više temperature povezane sa nižim brojem slučajeva pojavljivanja Kovida-19, ali ističe da samo temperatura ne može da objasni globalnu varijaciju u broju slučajeva.
Još jedno do sada neobjavljeno istraživanje predviđa da umereno tople i hladne klime najviše pogoduju aktuelnoj epidemiji Kovida-19, a nakon njih su to sušne regije. Tropski delovi sveta najverovatnije će biti najmanje pogođeni, kažu istraživači.
Ali bez pravih podataka o tome šta se zaista dešava u drugim godišnjim dobima, istraživači se oslanjaju na kompjuterske modele kako bi predvideli šta bi moglo da se desi tokom čitave godine.
Ekstrapolacija podataka o ponašanju Kovida-19 po godišnjim dobima zasnovana na endemskim korona virusima - što će reći, virusima koji već neko vreme kruže među ljudskom populacijom - nije laka.
Dodatno je otežava to što su endemski virusi sezonski iz brojnih razloga koji trenutno ne važe za pandemiju Kovida-19.Hoće li toplije vreme zaista ubiti Kovid-19?
Veliko pitanje je da li će osetljivost ovog virusa na godišnja doba uticati na njegovu sposobnost da se širi u situaciji pandemije. Ne znamo zasigurno, ali moramo da držimo negde pozadi u glavi da je to moguće."
Moramo da budemo oprezni, stoga, kad koristimo ono što znamo o sezonskom ponašanju drugih korona virusa da bismo predvideli aktuelnu pandemiju Kovida-19.
Ali zašto su srodni korona virusi sezonski i zašto nam to uliva nadu u slučaju ove epidemije?
Korona virusi su porodica takozvanih "omotanih virusa". To znači da su ogrnuti uljanim omotačem, poznatim kao lipidni dvosloj, ukrašeni proteinima koji štrče poput šiljaka krune, po čemu su i dobili ime - korona na latinskom znači kruna.
Istraživanje drugih omotanih virusa sugeriše da ovaj uljani omotač čini viruse osetljivijim na toplotu od onih koji ga nemaju.
U hladnijim uslovima, uljani omotač se stvrdnjava u gumasto stanje, kao što se mast iz kuvanog mesa stvrdnjava kad se hladi, kako bi duže zaštitio virus dok se nalazi izvan tela.
Većina omotanih virusa obično iskazuje jaku sezonalnost kao posledicu ovoga.
Istraživanje je već pokazalo da Sars-Cov-2 može da preživi i do 72 sata na čvrstim površinama kao što su plastika i nerđajući čelik, na temperaturama između 21 i 23 stepena Celzijusa i relativnoj vlažnosti vazduha od 40 odsto.
Kako se tačno virus Kovid-19 ponaša na drugim temperaturama i vlažnostima tek treba da se testira, ali istraživanje drugih korona virusa sugeriše da mogu da prežive više od 28 dana na 4 stepena.
Ovo je zato što širenje virusa zavisi od mnogo više stvari nego što je prosto njegova sposobnost da preživi u životnoj sredini.
I tu razumevanje sezonalnosti bolesti postaje komplikovano.
Za bolest kao što je Kovid-19, ljudi su ti koji sada šire virus, tako da sezonske promene u ljudskom ponašanju mogu takođe da dovedu do promene u stopi zaraženosti.
Slučajevi malih boginja u Evropi, na primer, obično se poklapaju sa školskom godinom a smanjuju se tokom raspusta kad deca ne šire virus među sobom.
Tvrdi se da su ogromne migracije ljudi oko kineske lunarne Nove godine 25. januara odigrale ključnu ulogu u širenju Kovida-19 iz Vuhana u druge gradove Kine i širom sveta.
Vreme može da se poigra i sa našim imunitetom i takođe nas učini podložnijim infekciji.
Postoje izvesni dokazi koji sugerišu da nivo vitamina D u našim telima može da ima uticaj na to koliko smo podložni zaraznim bolestima.
U zimu naša tela prave manje vitamina D iz izloženosti suncu, uglavnom zato što provodimo manje vremena napolju i zato što se krijemo od hladnog vazduha pod slojevima odeće.
Ali neke studije su pokazale da ova teorija vrlo verovatno nema uticaja na sezonske varijacije koje viđamo kod bolesti kao što su grip.
"Još nema dokaza za sezonalnost Kovida-19", kaže Kolica.
"Bihevioralna komponenta mogla bi takođe da igra ulogu." Ali ona upozorava da je suviše rano da se zna hoće li preduzete mere usporiti širenje virusa.
"Samo po sebi, moglo bi delimično da smanji efektivnu zaraznost zbog smanjenja kontakata preko kojih bi bolest mogla da se prenosi."
A ako se slučajevi Kovida-19 zaista smanje tokom narednih meseci, to bi moglo da se desi iz raznih razloga - preventivne mere kao što su izolacija i blokade pokazale su se uspešnim; među populacijom je počeo da se gradi sve veći imunitet; ili je možda uticalo godišnje doba, kao što sugeriše model Džen Albert.
"Ukoliko postoji sezonski efekat, on bi mogao da zamaskira pravi uticaj ova druga dva", upozorava Albert.
"U zemljama u kojima je stroga blokada značila da nije mnogo ljudi bilo izloženo virusu, ne bih se iznenadila kad bismo videli drugi talas u jesen i zimu."
Čak i ako Kovid-19 ne bude pokazao izvesnu sezonsku promenljivost, malo je verovatno da će nestati u potpunosti tokom letnjih meseci, kao što su neki sugerisali.
Ali veliki pad slučajeva mogao bi ipak da donese neku prednost.
"Koraci koje preduzimamo da bismo spljoštili krivu skupi su u ekonomskom smislu, ali mogli bi da nam pomognu da razvučemo pandemiju do leta", kaže Albert.
"Ukoliko virus ima izvesna sezonska svojstva, to bio moglo da kupi dodatno vreme koje je zdravstvenim sistemima potrebno da se pripreme."
A u svetu koji jedva uspeva da izađe na kraj sa sve većim brojem slučajeva, to bi upravo moglo da bude vreme koje nam je očajnički potrebno.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
