Izvor: Radio 021, 12.Apr.2020, 22:19
Korona kriza u svetu - spas leži u "paketima stimulansa"
Širenje koronavirusa je milijarde ljudi širom sveta prisililo da ostanu kod kuće, tako da su mnoge prodavnice, uslužne delatnosti i kompanije zatvorene ili rade smanjenim kapacitetom – gotovo svi osećaju finansijske posledice.
I gotovo sve vlade sveta nalaze se pred izazovom - kako umanjiti devastirajuće posledice koje pandemija ostavlja na ekonomiju.
Jedan deo odgovora na pandemiju bili su tzv. paketi "stimulansa" – koji daju novac, ne samo da bi pomogli >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << ljudima da prežive, već i da pokušaju osnažiti ekonomije tako što će podržati kompanije i finansijske institucije, piše Radio Slobodna Evropa.
U međuvremenu, centralne banke se koriste različitim sredstvima monetarne politike kako bi odgovorile na nešto što bi moglo postati prolongirani ekonomski pad i globalna recesija. To je nada za preživljavanje za "zatvorene" ekonomije, što može postati epidemija poslovnih propasti i gubitka poslova u mesecima koji dolaze, kako bi se brzo oporavile kada opasnost po javno zdravlje bude smanjena.
Ali, nemaju sve vlade isti pristup.
Američki "koronavirus keš"
U Sjedinjenim Državama, Kongres i Bela kuća su odobrili dve hiljade milijardi američkih dolara u "paketu stimulansa" izdatom krajem marta kako bi se pomoglo ekonomiji da prebrodi ovo što bivša predsednica Federalnih rezervi upozorava da će biti "ogromni i devastirajući udarac bez presedana".
Desetine miliona Amerikanaca pod stanjem mere "zatvaranja" primiće tzv. "koronavirus keš", isplate do visine od 1.200 dolara po osobi. Paket stimulansa u Sjedinjenim Državama takođe uključuje fond of 500 milijardi dolara za pomoć pogođenim industrijama i malim biznisima koji bi dobili zajmove i pregurali krizu.
Za to vreme, nakon sedmica pada na berzama i zabrinjavajućih znakova na državnom tržištu obveznica, američke Federalne rezerve su najavile da su "spremne da upotrebe svoj puni paket mera".
Zapravo, Federalna vlada je već počela da pumpa ogromne svote novca u američku ekonomiju. Radi to preko mera kao što su otkupni ugovori koji preplavljuju tržište gotovinom, kao i drugim merama nazvanim "kvantitativno olakšavanje".
Federalna vlada takođe je smanjila interesne takse na nulu, uspostavila službe za zajmove i stavila minimume zahteva za kapital bankama kako bi im olakšala izdavanje kredita kompanijama i pojedincima.
EU paket pomoći
Evropska centralna banka (ECB) najavila je program od 750 milijardi evra za otkup vladinih i korporativnih dugova širom evrozone kako bi olakšala udar pandemije na ekonomiju. Evropska komisija takođe je relaksirala svoja pravila za pomoć državama i raspodelu budžeta. Ali, ECB je procenila da bi Evropskoj uniji moglo da zatreba 1,5 hiljada milijardi kako bi se nosila sa ekonomskom krizom tokom 2020.
U međuvremenu, evropski ministri finansija postigli su 9. aprila saglasnost o paketu pomoći vrednom pola milijarde evra za članice teško pogođene pandemijom virusa korona, javlja BBC.
Predsedavajući evrozone Mario Senteno objavio je da je dogovor postignut nakon maratonskih pregovora putem video-konferencije u Briselu. Tokom razgovora, ministri nisu prihvatili zahtev Francuske i Italije da se raspodele troškovi krize objavom takozvanih korona akcija.
Dogovoreni paket manji je od onog koji je tražila Evropska centralna banka (ECB), jer je navedeno da će bloku biti potrebno 1,5 milijardi evra da otkloni posledice krize. Međutim, francuski ministar finansija Bruno le Mer pozdravio je dogovor kao važan ekonomski plan u istoriji EU.
Britanska intervencija 'bez presedana'
U Velikoj Britaniji, ministar finansija Rishi Sunak je rekao da je vlada spremna za intervenciju "bez presedana" kako bi podržala ekonomiju. Iako bi britanski napori za spašavanje mogli koštati više od 500 milijardi američkih dolara – ili oko 15 odsto ukupnog BDP-a države.
Britanski trezor se obavezao da će platiti 80 odsto plate radnicima nekoliko meseci u pokušaju da ublaži masovna otpuštanja sa posla. Britanija je takođe odgodila plaćanje poreza, povećala beneficije za nezaposlenost i dala garancije za kredite.
Takođe, Banka Engleske snizila je referentnu kamatnu stopu na rekordno niskih 0,5 posto. Smanjila je i minimalni iznos sredstava koje banke moraju imati kako bi lakše omogućile kredite za kompanije i pojedince.
Planovi stimulansa u drugim državama
Nemački političari su se složili oko fiskalnog stimulansa – paketa vrednog 750 milijardi evra kako bi održali najveću evropsku ekonomiju.
Ovaj paket uključuje 100 milijardi evra za fond ekonomske stabilnosti kojim se postiže direktna jednakost u kompanijama. Takođe uključuje 400 milijardi evra za kreditne garancije za velike korporacije koje su pod rizikom da ne mogu isplatiti dugove.
Francuska je najavila 45 milijardi za krizne mere kako pomogla firmama i radnicima. Francuski ministar Bruno Le Maire kaže da je veliki deo te svote namenjen za odgode plaćanja poreza i naknadu plata, te otkazivanje plaćanja za kompanije kojima preti ekonomski kolaps. Francuska vlada takođe je garantovala do 300 milijardi evra za korporativne zajmove od komercijalnih banaka.
Tekst u celini čitajte OVDE.
Autor: Radio Slobodna Evropa
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
