Izvor: Radio 021, 23.Okt.2020, 13:02
Imunolog za 021: Da li je moguće jačati imunitet cinkom i selenom
Apoteke su preplavljene proizvodima za "jačanje imuniteta" - od cinka, selena, do ogromnih doza vitamina C, a u periodu epidemije virusa korona mnogi posežu za ovim preparatima, verujući da će im pomoći da ojačaju imunitet i uspešnije se odbrane od zaraze.
Međutim, zvanična medicina ima malo ili nimalo dokaza da bilo koji od suplemenata zaista dovodi do velikih promena u imunitetu - naprotiv, mogu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << da budu štetni u dozama većim od preporučenih dnevnih, a mnogi koji nemaju nikakvu potrebu za suplementima ih, ipak, uzimaju "preventivno".
O tome zašto preventivno uzimanje suplemenata nema nikakvo dejstvo na naš imunitet, o imunom sistemu, virusima i vakcinama za 021 govori doc. dr Milica Popović sa Klinike za nefrologiju i kliničku imunologiju Kliničkog centra Vojvodine.
Šta su imunitet i imuni sistem?
Kad neko ima imunitet, znači da ima otpornost na neku bolest, a imuni sistem je sistem u ljudskom organizmu koji je zadužen da stvara tu otpornost, objašnjava dr Petrović.
On može da bude urođen - sa čime se svi rađamo ukoliko smo zdravi, a i tokom godina se u susretu sa različitim mikroorganizmima stiče otpornost i to je stečeni imunitet, koji se razvija kroz život i kroz susret sa različitim "napadačima".
"Možemo se čak i roditi bez imuniteta, ali je to u vrlo retkim slučajevima. Te bolesti postoje i zovu se urođene imunodeficijencije ili urođeni nedostatak imuniteta i dešavaju se zapravo mnogo ređe nego što ljudi smatraju. To se najčešće odmah prepozna u detinjstvu jer dete ima česte respiratorne infekcije, zapaljenje uha, često pređe na upalu pluća i po tome može već da se posumnja da imaju urođeni nedostatak neke od komponenti imuniteta. Imunitet je jako složen sistem. Stečeni imunitet se sastoji iz dve vrste ćelija - T limfocita i B limfocita. Od B limfocita se stvaraju antitela i to su proteinske komponente koje se vežu za napadača na organizam - bilo da je to bakterija, virus, hemijska materija uneta u organizam, neki lek na koji je čovek alergičan i ona pomažu u uništavanju tog napadača", objašnjava naša sagovornica.
Kada se prvi put susretnemo sa nekim napadačem, dolazi do reakcije u kojoj se stvaraju podvrste limfocita - neke su "memorijske" ćelije, koje pamte i kad se svaki sledeći put dođe u kontakt sa tim istim napadačem, memorijske ćelije se aktiviraju i vrlo brzo počinju da stvaraju odbrambene mehanizme iliti antitela, kaže dr Popović na pitanje 021 kako nastaju antitela.
Jak i slab imunitet
Postoje ljudi koji se češće razboljevaju, svaki put ih zahvati neki virus i dane provode u krevetu, bez trunke energije. Takvi ljudi imaju osnov da posumnjaju da im je imunitet slabiji, a dr Popović naglašava da je moguće roditi se sa slabim imunitetom.
"Urođeno slab imunitet se prepozna već u ranom detinjstvu i takve osobe moraju da dobiju pomoć lekara jer nisu u stanju da se izbore sa različitim napadačima. Međutim, nedostatak imuniteta može da bude stečen i kasnije u životu, pa tako recimo ljudi sa AIDS imaju stečeni nedostatak imuniteta jer virus napada njihove limfocite i nema šta da stvara antitela. Takva situacija je i kod ljudi koji nemaju adekvatnu ishranu - ne unose proteine, ne unose dovoljno mikroelemenata, nemaju od čega da stvaraju antitela. Hronične bolesti poput hronične bubrežne bolesti isto su stanja kad osobe zbog svoje osnovne bolesti imaju smanjen imunitet", naglašava naša sagovornica iz Kliničkog centar Vojvodine.
Da li je mit da cink, selen i drugi elementi jačaju imunitet?
Već dugi niz godina, a naročito tokom epidemije virusa korona, građani imaju širok izbor flaširanih voda sa dodatkom različitih minerala i vitamina, preparate sa cinkom, ogromnim dozama vitamina C, selenom i njihove kombinacije. Tvrdi se da uzimanje ovih suplemenata i dodataka ishrani "jača imunitet", ali je istina dosta daleko od toga. Kako za 021 kaže dr Milica Popović, jako razvijena i moćna industrija stoji iza svih tih preparata.
"Neki raniji podaci govore da se više milijardi evra na godišnjem nivou potroši na različite suplemente za koje njihovi potrošači veruju da imaju neki blagotvoran efekat na imunitet, da su imunitet 'busteri'. Ima naznaka, ali na ispitivanjima sprovedenim na životinjama da ti elementi mogu da utiču na ćelije imunog sistema", navodi dr Popović, ali i dodaje da kod ljudi ovakvih dokaza uopšte nema.
Naime, često je reč o placebo efektu, a placebo efekat nije nikakav pravi lek.
Kompanije koje proizvode sve preparate tvrdiće da su "studije dokazale" učinkovitost njihovog cinka, selena i drugih elemenata. Međutim, to su daleko od pravih, konkretnih medicinskih studija koje su zasnovane na dokazima, a kako se sprovodi istinita klinička studija objašnjava naša sagovornica iz KCV.
"Napravi se ispitivanje u kojem niko ne zna koju supstancu ili element dobija koji ispitanik - pa čak ni istraživači i to je randomizovana, dvostruko slepa klinička studija. Stvore se dve grupe - jedna dobija aktivnu supstancu, druga ne. Te dve grupe se prate određeni duži vremenski period pa se onda upoređuju i vidi se na kraju ispitivanja da li ima razlike u efektima koji su se ispitivali. Ovakva studija ima najvalidnije rezultate i kad takve rezultate vidimo, sa svim neželjenim dejstvima, to je medicina zasnovana na dokazima. Za sve ove suplemente je karakteristično da nisu sprovedena randomizovana kontrolisana ispitivanja - nema jasnih dokaza i nisu prošli sve faze ispitivanja na kojima bi moglo da se proveri koji su efekti, neželjena dejstva i da li oni zaista pomažu. Ne sme se zanemariti ni taj placebo efekat - ako čovek veruje da mu nešto pomaže, na neki način sam sebi psihički doprinosi da se bolje oseća, pokrene i krene zdravije da živi ili bilo šta drugo da uradi po pitanju svog zdravlja možda će to da bude pozitivan efekat, ali jasnih dokaza za sve tvrdnje medicina ne poznaje i ne zna", kaže dr Milica Popović.
Za cink je u studijama rađenim na životinjama, recimo, dokazano da utiče na imuni sistem - ali je unošenje cinka vrlo lako kroz balansiranu ishranu i veća doza jednostavno ljudima nije potrebna.
Šta je ključ?
Najviše što bilo ko od nas može da učini za svoj imunitet je da vodi zdrav život. Međutim, to se čini najtežim jer, za razliku od uzimanja tablete, iziskuje pravi trud na koji mnogi nisu spremni. Takođe, čini se da je lakše verovati da imate određeni nedostatak koji morate da nadoknadite i da će život posle biti kvalitetniji, a zdravlje bolje. Ali, to nije istina.
"Raznovrsna, dobro balansirana ishrana sadrži sve što nam treba. Postoje jasni kriterijumi za postavljanje dijagnoze slabog imuniteta i to se radi, u početku, kod lekara opšte prakse, koji će uputiti, u početku, na običnu krvnu sliku iz koje se već može videti nivo leukocita. Dalje se rade laboratorijske analize na koje će vas, opet, uputiti lekar, koji je zadužen za dijagnostiku i lečenje. Sprovoditi terapiju na svoju ruku, bez jasnih dokaza i bez jasno sprovedene dijagnostike je igranje sa zdravljem - uzimanje supranormalnih (većih) doza od normalnih može da utiče i na apsorpciju drugih oligoelemenata, da poremeti taj nivo i onda tu može da nastane problem", apeluje naša sagovornica.
Vakcine i njihovi dometi
Najveće dostignuće medicine su vakcine, kojima se u telo unosi mala doza određenog "napadača" i telo uči da stvori antitela i izbori se sa zarazama. Vakcinisanje se, pre svega, preporučuje ljudima sa hroničnim oboljenjima, starijima i deci jer je njima pomoć u odbrani od zaraza najpotrebnija. I dok se čeka vakcina za kovid 19, i dalje jača antivakcinalni lobi i unosi sumnju u savremenu medicinu i njene domete, koji su spasli milijarde ljudskih života.
"Jako je jak lobi protiv vakcine i imaju više medijskog prostora u odnosu na, recimo, lekare. Kad se i desi neko neželjeno dejstvo i koje je uvek moguće, onda se to tumači kroz teorije zavere, zloupotrebe i razne druge opasne i neistinite priče. Vakcine preporučujem svima, osim onima koji imaju kontraindikaciju zbog koje ne mogu da istu prime, poput alergije na neku od komponenti ili možda visoku temperaturu", zaključuje naša sagovornica, doc. dr Milica Popović sa Klinike za nefrologiju i kliničku imunologiju KCV.
Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
