Izvor: Radio 021, 23.Apr.2020, 19:02
Harari: Naši heroji nisu sveštenici koji opravdavaju pošast, već medicinari koji spasavaju živote
Juval Noa Harari, istoričar i filozof, autor bestselera kao što su "Sapiens" i "Homo Deus", osvrnuo se na korona virus i strah od smrti.
Kako piše u tekstu za britanski Gardijan, koji prenosi Peščanik, moderni svet je oblikovan uverenjem da ljudi mogu da nadmudre i poraze smrt, što je revolucionaran stav, s obzirom na to da su u većem delu svoje istorije krotko prihvatali smrt. Ukazuje na to da je većina religija i ideologija videla smrt kao glavni izvor >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << smisla u životu.
Međutim, to se promenilo naučnom revolucijom, jer za naučnike smrt nije božji dekret, već tehnički problem. Ne umire se zato što je bog tako odlučio, već zato što je srce prestalo da pumpa krv, rak je uništio jetru ili se javio već neki treći "tehnički problem".
Harari ukazuje na to da nije potrebno da se čeka drugi Hristov dolazak kako bi se prevazišla smrt, već da to može da uradi nekoliko naučnika u laboratoriji. Najbolji svetski umovi ne provode vreme pokušavajući da daju smisao smrti, nego rade na produžavanju života, ukazuje ovaj filozof.
"Ljudi su bili vrlo uspešni u borbi da produže život. Tokom poslednja dva veka očekivano trajanje života skočilo je sa 40 na 72 godine u celom svetu, a u nekim razvijenim zemljama na više od 80 godina. Posebno su deca istrgnuta iz kandži smrti. Pre 20. veka najmanje svako treće dete nije imalo priliku da odraste. Deca su podlegala dečjim bolestima kao što su dizenterija, rubeola i male boginje. U 17. veku u Engleskoj oko 150 od 1.000 novorođenčadi umiralo je tokom prve godine života, a samo oko 700 je stizalo do petnaeste. Danas samo pet od 1.000 novorođenih umre u prvoj godini, a 993 proslave 15. rođendan. U celom svetu, stopa smrtnosti dece pala je ispod pet odsto", piše Harari.
I dok su tradicionalne religije posmrtni život smatrale glavnim izvorom smisla, od 18. veka stvari se menjaju, pa ideologije poput liberalizma, socijalizma i feminizma gube interesovanje za život posle smrti. Međutim, Harari ukazuje na to da je nacionalizam jedina moderna ideologija koja još daje smrti centralnu ulogu.
"U svojim poetičnijim i očajnijim trenucima, nacionalizam obećava da će oni koji umru za naciju večno živeti u kolektivnom sećanju. To obećanje je, međutim, tako mutno da ni sami nacionalisti zapravo ne znaju kako da ga shvate. Kako se 'živi' u sećanju? Ako si mrtav, kako znaš da li te se ljudi sećaju ili ne? Woodyja Allena su jednom pitali nada li se da će zauvek živeti u sećanju filmskih gledalaca. Allen je odgovorio: 'Radije bih živeo u svom stanu'. Čak i mnoge tradicionalne religije su pomerile fokus. Umesto da obećavaju raj posle smrti, počele su da naglašavaju ono što mogu da učine za nas u ovom životu", smatra Harari.
Harari ukazuje i na to da aktuelna pandemija verovatno neće promeniti ljudske stavove prema smrti, ali će nas Kovid-19 verovatno navesti da udvostručimo nastojanja radi zaštite ljudskog života. Ovaj mislilac kaže da naši heroji nisu sveštenici koji pokopavaju mrtve i opravdavaju pošast, već medicinari koji spasavaju živote, kao i naučnici u laboratorijama.
Harari očekuje da kada se kriza završi, moderna civilizacija odreaguje tako što će, opomenuta na svoju prolaznost, graditi snažniju odbranu, ne očekuje ulaganja u odeljenja za filozofiju, nego će veće budžete dobiti medicinske škole i zdravstveni sistemi.
Ceo tekst napisan za Gardijan, a potom objavljen i na Peščaniku u prevodu Slavice Miletić, možete da pročitate OVDE.
Autor: Peščanik, 021
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
Pogledaj vesti o: Coronavirus
.jpg)
