Izvor: NoviMagazin.rs, 31.Jan.2020, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Virus obara cenu nafte
Otkako se Kina suočila sa epidemijom koju izaziva još nedovoljno proučeni korona virus, zbog čega su “u karantinu” i neki milionski gradovi, a čitav saobraćajni protok kroz ovu ogromnu zemlju samo u desetak dana skoro je prepolovljen, cene sirove nafte na svetskim tržištima konstantno padaju.
Tako je za Savindan (27. januara) zabeleženo da je cena barela sirove nafte na Londonskoj berzi opet ispod 60 dolara, a u SAD je cena lake nafte još niža, te da je pad >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << cena samo u nekoliko dana dostigao iznos od oko 1,4 dolara po barelu. Očigledno je reč o proceni trgovaca naftom da će Kina, kao veliki uvoznik sirove nafte, ući u razdoblje smanjene privredne konjunkture u narednih nekoliko meseci (najmanje), a za njom će se verovatno recesioni udari osetiti u nizu drugih svetskih zemalja. Jer, Kina je poslednjih godina jedan od ključnih regulatora svetske ekonomske aktivnosti.
Spominjem ovu aktuelnu svetsku temu i brigu samo zbog toga da pokažem kako je sve teže predvideti šta se sve može dogoditi van direktnih ekonomskih tokova i bilansa, pa čak i van političkih procesa, a šta neočekivano i veoma brzo može da se odrazi na globalne privredne prilike i da izazove krizu, te da je veliko pitanje ima li međunarodni poredak dovoljno efikasne institucije i makropolitike koje bi mogle da amortizuju teže eksterne krizne posledice. Čak bi se moglo reći da su takve institucije i takve politike u izvesnoj “krizi ideja i koncepcija”, što se može videti i po vestima koje su nam stizale sa ovogodišnjeg Foruma u Davosu. Mada niko ne može staviti primedbu na to što je Davos ovoga puta bio skoro potpuno posvećen opasnostima od klimatskih promena i različitim pogledima na te opasnosti, nekako je nedostajalo više rasprava o prizemnijim ekonomskim problemima.
IakojeDavosveć duže vreme više zimsko okupljalište svetskih političara nego poprište nekih “globalnih ekonomskih diskusija”, on je ipak ostao prilika da bar čujemo kako čelnici najpoznatijih svetskih ekonomskih (bretonvudskih) institucija ocenjuju ekonomske prilike i šta savetuju da se čini. Da li zbog toga što je ovoga puta promovisan “Manifest Davos”, koji se više bavi pitanjem kako danas funkcioniše kapitalizam sa gledišta upravljanja kapitalom i smislom ciljeva tog upravljanja nego pitanjima tekućih ekonomskih politika, malo šta smo mogli čuti što je od, da tako kažemo, praktičnog značaja. Naime, ovaj manifest, najviše govori o takozvanoj “socijalnoj funkciji” investicija (koristima za potrošače i društvo u celini), pa profit kao cilj potiskuje u drugi plan, što deluje humano, ali ne i novo. Odavno se već priča o tome da kapitalizam treba “humanizovati”, ali još niko nije uspeo da taj generalni cilj harmonizuje sa osnovnim gorivom kapitalističkog razvoja, a to su realni finansijski prinosi na investirani kapital. Dakle, jednostavno je reći da je i vreme “vlasničkog kapitalizma”, i vreme “državnog kapitalizma” – na izmaku, te da je budućnost u “stejkholding kapitalizmu”, ali nije lako objasniti kako da se kompanije privedu poželjnim društvenim ciljevima, a ne ganjanju sebične dobiti.
Valjda pod pritiskom i ovog “Manifesta Davos” i nova prva violina Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva više je govorila o tendenciji da sve uži krug vlasnika kapitala (10 odsto) donosi ključne odluke o upotrebi sve većeg dela investicionog kapitala (o dve trećine) nego što je iznela dokaze da baš to usporava svetski ekonomski razvoj. Zanimljivo je pri tome da MMF sve ređe govori o “razduživanju” većine prezaduženih zemalja, što bi trebalo najviše da tangira MMF. Valjda na to utiče okolnost da su krediti za refinansiranje dugova sve dostupniji i sve jeftiniji, ali da uprkos tome mnoge zemlje i dalje ne uspevaju da uhvate siguran ritam borbe protiv siromaštva svog stanovništva.
Pogledaj vesti o: Coronavirus
