Izvor: NoviMagazin.rs, 27.Mar.2020, 11:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Korona i gorivo
Još se ne vidi kuda će nas odvesti rat za udele na skučenom svetskom naftnom tržištu, koji se između najvećih proizvođača rasplamsao zajedno s pandemijom koronavirusa i startom svetske privredne recesije.
Da bi Ruska Federacija i SAD zadržali svoje učešće na stagnirajućem tržištu, svi su morali da slede politiku cena Saudi Arabije i OPEK-a, koja je povećala dnevnu ponudu, a glavna posledica je da članice ovog kartela dnevno gube oko 500 miliona dolara (Rojters). >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Ukoliko cena sirove nafte u dužem periodu bude oscilovala oko 35 dolara za barel (predviđanja Golden Saksa), mnogim proizvođačima iz škriljaca u Teksasu preti bankrot, a državni budžeti Venecuele, Irana i Ruske Federacije naći će se u najvećim problemima.
I naftaši i njihovi potrošači u Srbiji imaće znatne teškoće, jedni zbog suženih profita i sniženih poreskih prihoda, drugi zbog toga što se ne može očekivati pad cena derivata srazmeran padu cena sirove nafte na svetskom tržištu. Državna zahvatanja u ceni dizela dosad su učestvovala sa oko 85 dinara po litri ili oko 52-54 odsto (pri čemu je akciza fiksna – sa 57,63 dinara po litru, naknada za obavezne rezerve 2,6 dinara po litru, naknada za markiranje i energetsku efikasnost u zavisnosti od deviznog kursa). Na sve dolazi i PDV od 20 odsto, koji se primjenjuje na bruto cenu: roba plus akciza, plus ostale naknade, tako da se i nameti uvećavaju 20 odsto. Stoga akciza nije 57,63 dinara po litru derivata već de fakto 69,15 dinara po litri.
NIS, koji je praktično monopolista na našem tržištu nafte i gasa, na domaćoj nafti ima praktično fiksne troškove: ispumpavanje košta oko devet dolara po barelu i još između 11 i 13 dolara po barelu odvaja se za druge troškove i rudnu rentu. Dakle, sirova nafta iz domaćih izvora NIS košta oko 20-22 dolara po barelu. U 2019. proizvodnja domaće sirove nafte bila je 859.000 tona od ukupno prerađenih 3.373. 000 tona (domaća nafta tako je učestvovala sa oko 25,5 odsto u ukupnoj preradi). U tadašnjim uslovima, kada je sirova nafta (pa samim tim i derivati) bila bazirana na međunarodnim kotacijama od rekordnih 110,6 dolara za barel, NIS je na domaćoj nafti imao najmanje 550 miliona dolara ekstra dobiti u odnosu na uvozni kontingent. Međutim, sada će se, ako se međunarodna cena sirove nafte bude vrtela oko 35 dolara za barel, na domaćoj nafti ostvarivati “svega” nešto preko 82 miliona dolara ekstradobiti. To je nedovoljno za “subvencionisanje” troškova i dobiti koje se ostvaruju na uvoznoj nafti.
U cilju povećanja iskorišćenosti svojih rafinerijskih kapaciteta, NIS je svojom politikom cena stvorio uslove da njegovi klijenti ostvaruju maloprodajne marže na benzinu i dizelu od oko 15 dinara po litru (što je u poređenju sa ranijih pet dinara, u uslovima kontrolisanih cena od države – tri puta više). Ovo, naravno, moraju da snose krajnji potrošači – privreda i građanstvo. Elem, dosad je ova politika maloprodajnih cena bila održiva samo na osnovu unakrsnog subvencionisanja – ekstraprofit iz domaće nafte delom se prelivao u korist vlasnika maloprodaje (pri čemu NIS u maloprodaji učestvuje sa oko 44 odsto). Nastavak politike subvencionisanja u uslovima niske cene sirove nafte može da se vrši na osnovu odliva neraspoređene dobiti cele kompanije. Ona je na kraju 2019. iznosila 156 milijardi dinara, pri čemu je 87 milijardi pripadalo NIS-u (56,15 odsto), 46,6 milijardi dinara državi (29,87 odsto) i 21,8 milijardi malim akcionarima (13,98 odsto). U evrima: NIS je zahvatao 747,8 miliona, država 397,8 miliona, mali akcionari 186,2 miliona dinara. Pri ovome treba napomenuti da je NIS ispoštovao odredbe ugovora o kupoprodaji koji su zahtevali da se minimum isplate dividende određuje na 15 odsto, time što je godišnje isplaćivao 25 odsto. Prema nepotvrđenim informacijama, Vlada Srbije je zahtevala veću isplatu, u uslovima kada je vršena konsolidacija budžeta, što je NIS odbio, te je bilo došlo do šumova na vezama.
Sve ove računice sada se sukobljavaju s neizvesnim kretanjima na svetskom tržištu nafte i neizvesnom veličinom budžetskih troškova Srbije koje će doneti Korona kriza.
