Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Maj.2020, 18:57

Debata: Važno ulaganje u digitalizaciju i jačanje institucija

Debata: Važno ulaganje u digitalizaciju i jačanje institucija

Prevazilaženje posledica pandemije korona virusa u oblasti kulture i umetnosti u Srbiji bila je tema onlajn javne debate "Umetnost otpora pandemiji" koju je Zavod za proučavanje kulturnog razvitka organizovao danas na Fejsbuku, uz učešće predstavnika pozorišnih, muzejskih i bibliotečkih ustanova i reprezentativnih umetničkih udruženja, u okviru inicijative >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ResiliArt Uneska.

Na početku razgovora koji je moderirao direktor Zavoda Vuk Vukićević, direktorka Narodno pozorišta u Beogradu Ivana Vujić kazala je da epidemija nije ništa novo u civilizaciji i da su mnoge trajale godinama, ali da je nažalost današnji svet spreman da izgubi veliki broj ljudi, ali i nastavi dalje i prilagodi se.

"Ono što je najvažnije u ovoj situaciji jeste solidarnost između ljudi i institucija. Jedna vrsta paralizacije života jeste se odrazila na pozorište, ali su ljudi, hvala bogu, imali vremena da se zamisle i zapitaju se o svom delovanju kako u teatru, tako i u životu“, smatra Vujićeva.

Što se tiče uticaja epidemije na knjigu i bibliotekarstvo, direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov kazala je da se u ovoj situaciji pokazalo koliko je socijalna uloga biblioteka važna, a da je digitalni sadržaj pomogao u odsustvu fizičkog kontakta.

"Trudili smo se da korisnicima obezbedimo ne samo digitalni sadržaj u vidu knjiga, već i emitovanju dokumentarne građe, filmova... Maksimalno smo koristili društvene mreže, što je poseban fenomen, kako kod nas, tako i u svetu“, rekla je Ninkovljeva.

Ona smatra da je kulturni sektor pokazao izvanrednu vitalnost u trenutku kada nisu mogli fizički da budu otvoreni.

"Biblioteke su izašle iz zidova i približile su se korisnicima možda i više nego kada su bile otvorene“, kazale je direktorka Biblioteke grada.

Ona je skrenula pažnju na izdavački sektor koji je izuzetno pogođen ovom situacijom, te da je vrlo važno da biblioteke pokrenu javne nabavke, da se pomogne na sve načine, jer biblioteke žive od novih sadržaja.

Tijana Palkovljević Bugarski, direktorka Galerije Matice srpske u Novom Sadu, istakla je da su muzeji kao i sve ustanove kulture bili veoma pogođeni jer svoju aktivnost zasnivaju na direktnom kontaktu sa posetiocima, kroz programe koje realizuju u prostoru muzeja.

“Shvatili smo da postoji niz drugih mogućnosti kako da budemo u kontaktu s publikom, kako preći iz realnog u virtuelni svet, te smo pokretali različite akcije i umetničke izazove kako bi bili u interakciji i komunikaciji”, rekla je Bugarski i dodala da je to pokazalo veliku kreativnost i zainteresovanost mnogih.

Prednost ove pandemije je digitalni sadržaj koji je privukao, kako kaže, novu publiku koja je želela da otkriva različite sadržaje velikog broja muzeja.

“Važno je da se publika vratila čim smo obezbedili sve uslove uz poštovanje bezbednosnih mera”, ističe Bugarski.

Direktorka Muzeja Jugoslavije u Beogradu Neda Knežević smatra da je važno isticati solidarnost i saradnju koja manjka među kulturnim institucijama, te da su važni zajednički projekti i podržavanje između kolega.

“Muzej Jugoslavije je najposećeniji, te smo vrlo brzo osetili razliku kada se smanjio broj posetilaca. Odmah smo nastavili da održavamo kontakt preko virtuelnih i digitalnih sadržaja, akcija, kampanja”, rekla je Kneževićeva.

Prema njenom mišljenju, institucije kulture su se pokazale vrlo organizovano i spremno za prilagođavanje na novonastalu situaciju.

“Mislim da je podrška i inicijativa koji su imali kulturni radnici pozivajući publiku da učestvuje u različitim sadržajima bila vrlo uspešna i da su se mnogi rado odazivali”, smatra direktorka Muzeja Jugoslavije.

O uticaju pandemije na rad umetnika govorio je docent na Fakultetu primenjenih umetnosti Nikola Božović, koji je istakao da je bilo teško i na fizičkom i na duhovnom planu jer se rad umetnika ne svodi samo na atelje već i na međusobnu komunikaciju i delovanje sa kolegama.

“Živimo u vremenu tehnoloških promena, a jedna od karakteristika ove pandemije je upravo veliko prisustvo tehnologije. Ne možemo da zamislimo kako bi izgledala pandemija da nema društvenih mreža, a sve je to dovelo do toga da živimo kao u nekoj bajci i mašti gde je sve moguće”, rekao je Božović.

On smatra da su mnogi izgubili osećaj za realnost, “da bez problema zamišljaju bogatog negativca iz Džejms Bonda koji ima dovoljno para da izradi neku laboratoriju i proizvede virus koji će uticati na celokupno društvo.”

“Ono što je bilo šokantno, sada je postalo svakodnevno i izgubio se pojam autoriteta, izgubilo se poverenje u njega”, smatra Božović i ukazuje na egzistencijalnu ugroženost mnogih koji se bave predmetnom umetnošću.

Čuveni muzičar Borislav Dugić kulturu doživljava kao nežnu biljku koju svaki korov, poput korone, lako prekrije, te da je virus zaustavio živote mnogih umetnika.

“S druge strane, dobili smo vreme da vežbamo i stvaramo. Muzičar kada vežba jedva čeka da izađe na scenu i to nekome i prikaže. To je naše mesto kazivanja i to nam je neophodno. Moramo izvući dobro iz ovoga, dobro je što nas je zaustavilo kako bismo malo mislili”, kaža Dugić.

Čelnice kulturnih institucija složile su se u konstataciji da je pandemiija pokazala koliko je važno ulagati u digitalizaciju u svim sferama.

Vujićeva je skrenula pažnju na vrlo uspešan rad Narodnog pozorišta u sferi digitalizacije, kao i ogromnu zainteresovanost publike da iste i prati.

“Imali smo 300.000 gledalaca od kada smo počeli sa emitovanjem predstava, fascinantan je broj od 10.500 ljudi za vreme jedne predstave i zato smo odlučili da nastavimo u to da ulažemo. Naše predstave pratili su i iz Amerike, Australije, Kanade, Afrike… Zato ćemo i po otvaranju naše kuće nastaviti da radimo na digitalnoj platformi”, kazala je direktorka nacionalnog teatra.

Direktorke su istakle i solidarnost i podršku zaposlenim radnicima, a Vujićeva je kazala da je važno da nisu raskinuli nijedan ugovor, kao i da se usmerili na humanitarnu pomoć onim umetnicima koji nisu ni u jednom statusu ili ugovoru.

Božović je kazao da je ova situacija pokazala i poziciju kulture u društvu, koliko je umetnost bitna u ekstremnim vremenima.

"Ako je virus nešto pokazao, to je da više nego ikad moramo da se borimo za prisustvo kulture u životima jer je ona neophodna i put je do spasenja“, smatra umetnik.

Palkovljević Bugarski se složila da je kultura pokazala koliko može da leči i ispuni vreme, a da je jako važno reći i da je pandemija izbrisala granice između velikog i malog muzeja, pozorišta ili galerije - jer su svi našli u istom.

“Nakon svega ovoga, ne smemo zaboraviti i suštinu naših institucija, moramo insistirati na našoj posebnosti kada je u pitanju kontakt, knjiga u rukama, predstava pred publikom, jačina aplauza… Suština je direktan kontakt sa umetničkim delom i kustosom kao medijatorom između prošlosti i sadašnjeg trenutka”, smatra Bugarski.

Trud sada treba uložiti, kako dodaje, u vraćanje publike i njenog poverenja, zato treba osluškivati ukus i publiku posetilaca.

U svemu tome važna je strategija i neophodna su sredstva, jer je i za digitalizaciju potrebno osoblja i mašina za rad.

"Svi zaposleni u kulturu su svojim zalaganjem pokazali koliko je kultura stub društva, koliko je važna i koliko ima zainteresovane publike. Država treba da vidi koliko je neophodno ulagati mnogo više u kulturu. Zato svi moramo zajedno da sarađujemo jer imamo jednu publiku koja želi svakakav sadržaj“, istakla je direktorka Galerije Matice srpske.

Ocenila je da je potreban razvojni budžet u kulturi, da su neophodne jake institucije koje imaju autonomiju u kreiranju, ne samo programa, već i određivanja prioriteta što se tiče sredstava.

I ostali sagovornici su se složili da je podrška svima potrebna u svakom sektoru te da je zalaganje sa svih strana neophodno, a pohvaljene su i digitalne platforme poput "Srbija stvara“ koje deluju u pravcu digitalizacije.

Ninkovljeva je istakla važnost medija, u kojima je, smatra, teško dobiti prostor ukoliko niste „skupo podržani“, te da mejnstrim nisu ozbiljni kulturni programi već komercijalni sadržaj i blokbasteri.

"Teror tržišta guši kulturu i to nam je jako veliki problem“, kazala je.

Veliko rešenje bi bilo, smatra Vujićeva, sačiniti zakon o kulturi koji bi dugoročno mogao pomoći sektorima, zaštiti umetnike i omogućiti im da se razvijaju.

"Moraju postajati regulative kako bi se s praksom menjale“, smatra ona.

Sagovornici su se složili da, da bi sve funkcionisalo, mora da se radi i ulaže u kulturnu politiku i strategiju koje moraju biti jasne.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.