Izvor: Deutsche Welle, 26.Feb.2021, 10:58
Brodari profitiraju od lokdauna
Uprkos pandemiji korona-virusa – ili možda upravo zbog toga – već skoro šest meseci ne posustaje potražnja za kontejnerima za prevoz tereta i robe. Porastao je i profit brodara. Zašto se to dešava?
„Od trećeg kvartala beležimo ogroman rast potražnje, tako nešto još nikada nismo doživeli“, kaže Nils Haupt iz brodarskog poduzeća „Hapag Lojd“ koje se bavi prevozom kontejnera. To je, dodaje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << nepredviđeni, ali veoma dobar razvoj poslovanja za kontejnersku branšu – nakon što se u poslednjih 12 godina loše poslovalo, a onda u protekloj godini uz sve to došla i pandemija.
U januaru i februaru 2020. brodarstvo je bilo teško pogođeno. Proizvodni proces u Kini zbog korone je obustavljen, a izvoz prema Aziji odjednom „presušio“, kaže Haupt za DW: „A onda se sve odjednom promenilo. Potražnja u SAD naglo je opala, u Evropi i Južnoj Americi takođe. U Kini je doduše ponovo počelo da se proizvodi, ali je veoma malo toga bilo transportovano. Brodari su očekivali da će to tako ostati nedeljama, odnosno mesecima.“
Lokdaun i „bum“ brodskog saobraćaja
U avgustu prošle godine karte su se ponovno promešale za kontejnersku branšu. I od tada je potražnja za kontejnerskim prevozom veća od ponude. I to mnogo veća. Za taj „bum“ je zaslužan upravo – lokdaun. Mnogo ljudi radi od kuće, troše manje novca za putovanja i usluge, a kad nekome dosadi u sopstvena četiri zida, i želi da mu novac tek tako leži na računu, onda on investira – u novi nameštaj, sportske uređaje, bicikle, zabavnu elektroniku.
Na neočekivan i osetan porast potražnje za transportom brodari nisu mogli brzo da odgovore. „Mnogi brodari su se proteklih godina rešili većeg broja starijih brodova“, kaže Burkhard Lemper iz Instituta za pomorski saobračaj i logistiku (ISL), ujedno i profesor na Visokoj školi u Bremenu. Osim toga, dodaje Lemper, brodari su i kod narudžbina novih plovila bili oprezni. Na samom početku pandemije u protekloj godini neke narudžbine, kako kaže, bile su odložene.
Prof. Burkhard Lemper, Institut za pomorski saobračaj i logistiku
„Najveća briga s kojom se trenutno suočavamo jeste činjenica da na tržištu stvarno više uopšte nema brodova“, napominje Haupt iz „Hapag Lojda“ i dodaje da trenutno nije moguće ni dodatno „iznajmljivanje“ (charter) brodova: „Svi brodovi koji mogu da prevoze kontejnere i koji ne moraju da budu u brodogradilištima, u ovom trenutku plove. Svi raspoloživi kontejneri su takođe na putu“, potvrđuje i Ralf Nagel iz Udruženja nemačkih brodara (VDR).
Potražnja veća od ponude
Nije samo problem to što ima premalo brodova – zbog ogromne potražnje i korone ima sve više logističkih problema u lukama i prilikom transporta do krajnjeg cilja. U Los Anđelesu brodovi moraju da čekaju desetak dana pre nego što im dozvole da uplove u luku. Manjak radnika zbog lokdauna, bolovanja i karantin dodatno povećavaju probleme. Zbog pandemije zna da se dogodi da kompletna posada „zapne“ na moru. „Oko 400.000 mornara nalazi se na brodovima na kojima niko ne može da ih zameniti“, kaže Hartman iz VDR-a.
Još jedna nuspojava ove priče: vlada nestašica praznih kontejnera. Zbog svih tih kašnjenja u lukama, na kanalima i prilikom transporta na kopnu, kontejneri su sada mnogo duže na putu nego inače. Samo u januaru su brodovi „Hapag Lojda“ na najfrekventnijim rutama u smeru Dalekog Istoka u proseku na cilj stizali sa 170 sati zakašnjenja. To je oko sedam dana. Na pacifičkim rutama trebalo im je čak 250 sati više nego inače.
Kontejneri osim toga više vremena provode kod mušterije pre nego što mogu da se „obrade“. „U prošloj i početkom ove godine nabavili smo 300.000 novih kontejnera, ali čak ni to nije dovoljno“, kaže Haupt. Kupovina novih kontejnera je jedna opcija, ali ona nije baš moguća – jer i proizvođači kontejnera rade s maksimalnim kapacitetima, a i cene su veoma porasle, kaže Haupt.
Visoki profiti
Visoka potražnja u kombinaciji s ograničenom ponudom rezultira snažnim porastom cena transporta. Srećnici su oni koji su pre „buma“ sklopili dugoročne ugovore. Ako nisu primorani da produžavaju svoje ugovore i pregovaraju oko novih uslova u ovoj situaciji, njih taj porast cene usluge ne pogađa. Ali svi oni kojima su kratkoročno potrebni transportni kapaciteti, moraju duboko da posegnu u džep, pa i da budu srećni ako uopšte dobiju šansu da im neko preveze robu. „Trenutno je gotovo nemoguće kratkoročno pronaći kapacitete na nekom brodu“, potvrđuje Haupt.
Cene transporta robe su sada otprilike tri do četiri puta veće nego pre godinu dana, dodaje Haupt. Pogotovo kod tereta iz Kine. Ali ima još uvek regiona kod kojih se cene gotovo uopšte nisu menjale, kaže naš sagovornik. U proseku je vozarina kod „Hapag Lojda“ porasla za četiri odsto u odnosu na 2019.
Brodari dobro posluju
Najveća nemačka brodarska kompanija „Hapag Lojd“ je, zbog „buma“, zabeležila veoma dobru poslovnu 2020. I u tekućoj godini koncern očekuje osetan rast profita. U prvom kvartalu bi (pre kamata i poreza, EBIT) mogla da bude ostvarena dobit od minimalno 1,25 milijardi evra. Prošle godine je u istom kvartalu dobit bila osetno manja – za 160 miliona evra. I najveća svetska brodarska (kontejnerska) kompanija „Maersk“ u četvrtom kvartalu prošle godine zabeležila je operativnu dobit od 2,71 milijardi dolara (oko 2,23 milijardi evra). Danci očekuju da bi u ovoj godini dobit mogla dodatno da poraste.
„Trenutno su nam puni brodovi koji stižu iz Kine, koji plove prema SAD i Europi“, kaže Haupt iz „Hapag Lojda“. On očekuje da bi velika potražnja mogla da potraje do aprila. Ne može se očekivati da će ovako izraženo potrošačko raspoloženje potrajati čitave godine, smatra on: „Ovo je jedna veoma volatilna industrija. Poslednjih godina i decenija često smo bili u situaciji da kola odjednom krenu nizbrdo. Pa da onda odjednom sve krene uzbrdo.“ „Hapag Lojd“ već misli na buduću dobru fazu – firma je pre Božića naručila šest novih kontejnerskih brodova. Oni neće i ne mogu biti od koristi za sadašnji „bum“. Brodovi će naime biti isporučeni tek 2023.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
