Izvor: Deutsche Welle, 11.Jun.2020, 13:06

Azijska korona-zagonetka

Narod na Dalekom istoku je izgleda manje podložan zarazi korona virusom. Za to do sada postoji samo nekoliko objašnjenja, koja deluju uverljivo. Za DW iz Tokija izveštava Martin Fric.

Iako je blizu Kine, iako se ne sprovodi mnogo testova i iako nije uvedeno vanredno stanje, Japan ipak dobro prolazi tokom pandemije korona-virusa. Za to bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << moglo da postoji nekoliko razloga. (30.03.2020)

U Singapuru se život odvija normalno uprkos pandemiji. Autoritarna država-grad u istočnoj Aziji preduzela je mere na vreme: uz apele na solidarnost i oštre kazne za kršenje zakona. A pomaže i borbena muzika. (16.03.2020)

Epidemija se širi, u to nema nikakve sumnje. Iz sata u sat stižu vesti o državama u kojima su se pojavili prvi slučajevi zaraze. Istovremeno, i borba protiv korona-virusa poprima međunarodne razmere. (25.02.2020)

Političari u Berlinu traže da se postavi „poverenik za usamljenost“. Sve je manje druženja i socijalnih veza, a to utiče i na zdravlje. Ne radi se samo o nemačkom problemu – fenomen se posmatra od Japana do Amerike. (20.10.2019)

Japanski ministar finansija, Taro Aso, 79-godišnji tvrdokorni nacionalista, na pitanje zašto Japan ima tako malo žrtava virusa Kovid-19, odgovorio je kratko rečju „mindo“ - što se može prevesti kao „viši kulturološki nivo“. Televizija TBS navodi da japanski jezik ima malo tzv. praskavih suglasnika i zbog toga se tokom govora stvara manje kapljica koje prenose viruse. Mnogi Japanci su pak ubeđeni da ih njihov dobar način ishrane bolje štiti od korona virusa.

Ali, ove japanske teorije ne objašnjavaju zašto je stopa zaraze i smrtnosti ne samo u Japanu, već u celoj Aziji tako niska. Kina je do sada od posledica zaraze virusom Kovid-19 prijavila troje mrtvih na milion stanovnika, Japan sedam, Pakistan šest, Južna Koreja i Indonezija pet. Tajvan, Vijetnam, Kambodža i Mongolija su čak bez registrovanih žrtava korona virusa. Poređenja radi u Nemačkoj je na milion stanovnika 100 njih umrlo od posledica zaraze korona virusom, u SAD oko 300, a u Velikoj Britaniji, Italiji i Španiji preko 500 žrtava na milion stanovnika.

Ovako velika razlika se ne može obrazložiti različitim testovima i načinom brojanja. Na primer, Južna Koreja je masovno svoje građane testirala na izlasku s parkinga, dok je Japan dugo vremena testirao ciljano samo pacijente koji su više od četiri dana imali temperaturu, kao i osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženim. Takođe i drugi običaji u Aziji prilikom pozdravljanja bez rukovanja, nisu odlučujući faktor ako se virus prenosi vazduhom. Stoga se nauka sada fokusira na druge razlike između Zapada i Istoka kako bi se bolje suzbio korona virus na globalnom nivou.

Zarazniji zbog mutiranja?

Naučnici sa japanskog Instituta za infektivne bolesti otkrili su da se virus Sars-CoV-2 regionalnim širenjem genetski promenio. Prve infekcije u Japanu i na kruzeru „Diamond Princess“ u luci u Jokohami potiču zaista od virusa iz Vuhana iz Kine. Ali, drugi talas zaraze u Japanu vodi ka virusu koji je stigao sa putnicima iz Evrope. Istraživanja Univerziteta Kejmbridž su to potvrdila. Vrlo je moguće da je virus u Evropi prilikom mutacije postao zarazniji, misli američki tim naučnika iz Nacionalne laboratorije Los Alamos.

Penzionisani profesor, Tacuhiko Kodama, lekar sa vodećeg Univerziteta Tokio, upućuje na studiju Imunološkog instituta La Jolla sa Univerziteta u Kaliforniji. Nakon toga su mnogi ljudi u istočnoj Aziji očigledno stekli antitela otporna na novi korona virus. Mnogi gripovi i korona virusi su u prošlosti poticali iz južne Kine i kod stanovništva u susednim zemljama izazivali virusne prehlade. „Zbog toga se u njihovoj krvi nalaze bela krvna zrnca, koja mogu da se odbrane od modifikovanih virusa kao Sars-CoV-2“, smatra Kodama. Imuni odgovor nije savršen, ali se njihova tela mogu nositi sa određenom količinom sličnih virusa.

Bolnica u Tokiju

Tasuko Honjo, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, razmišlja u sličnom pravcu. Ljudi u Aziji se veoma jako razlikuju od onih na Zapadu u onim genima, koji kontrolišu odgovor imunološkog sistema na neki virus, kazao je japanski imunolog. Ali, to ne znači da su ljudi u Aziji sigurni, upozorava lekar Kodama. Mutirani virus bi mogao jednako da bude smrtonosan za ljude na Dalekom istoku, kao i u Evropi.

Faktor - gojaznnost

Nasuprot tome jedno drugo u Japanu popularno objašnjenje za razlike između Zapada i Istoka nije baš ubedljivo. Navodno su ljudi u istočnoj Aziji bolje zaštićeni zbog obavezne vakcinacije protiv tuberkuloze, jer ona generalno jača imuni sistem protiv virusa. BSŽ vakcina protiv tuberkuloze je bila obavezna i u nekim zemljama istočne Evrope, poput bivše Jugoslavije, dok je na Zapadu vakcinisanje bilo na doborovoljnoj bazi. S druge strane stopa vakcinacija BSŽ vakcinom je u Francuskoj jednako visoka kao u Japanu, ali je u Francuskoj smrtnost od Kovid-19 neuporedivo veća.

Tvrdnje japanskog nacionalističkog ministra finansija Asoa da je Japan u „kulturnom smislu superiorniji“ od Zapada, ne odnosi se samo na široko rasprostranjeno dobrovoljno nošenje zaštitnih maski, već i na generalno zdravije stanovništvo. Samo četiri odsto Japanaca i pet odsto Južnokorejanaca je gojazno, dok je u zapadnoj Evropi ta kvota, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, preko 20 procenata, a u SAD preko 36. No, direktna veza između stope smrtnosti zbog virusa Sars-Cov-2 i prekomerne težine još nije naučno dokazana.

Martin Fric je dopisnik DW iz Tokija, gde živi duže od 20 godina. Njegova najnovija knjiga „ABC 4 Japan: Kulturni vodič“ izašla je 2020. godine.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Nastavak na Deutsche Welle...