Izvor: Kurir, 30.Jan.2011, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZLOČIN I KAZNA
Zapravo, planirao sam danas da se pozabavim presudom za ubistvo Brisa Tatona, ali sam se zbog ove druge, daleko zanimljivije teme, ipak popišmanio. Inače, kolumna koju ipak neću napisati ne bi sadržala ni reč razumevanja za optužene. Daleko bilo i da bih doveo u pitanje izrečenu kaznu - jer jasno je da „slobodna sudijska uverenja“, izrečena u slavnoj reformisanoj palati, prosto nisu u
Zapravo, planirao >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << sam danas da se pozabavim presudom za ubistvo Brisa Tatona, ali sam se zbog ove druge, daleko zanimljivije teme, ipak popišmanio.
Inače, kolumna koju ipak neću napisati ne bi sadržala ni reč razumevanja za optužene. Daleko bilo i da bih doveo u pitanje izrečenu kaznu - jer jasno je da „slobodna sudijska uverenja“, izrečena u slavnoj reformisanoj palati, prosto nisu u stanju da maše vrhunsko zadovoljenje božanske pravde, nezavisne od svakog političkog pritiska.
Svakako bih u širokom luku izbegao i onu prostačku izreku da je „bolje pustiti sto kriminalaca nego oterati jednog nevinog na robiju“. Krajnje je neumesno porediti zločine i kazne, pa i da sam kojim slučajem ipak pisao o tome, sigurno bih izbegao poređenje s kaznama nekoj „gnjilanskoj grupi“, onom policajcu što je roknuo klinca u kolima, Belgijancima što su iskopali oko onom Grobaru i slične tričarije.
S druge strane, samozadovoljno bih se hvalio svojim letošnjim boravkom u Tuluzu, gostoljubivom gradu u kojem se šarmantno ukrštaju francuski, španski i arapski šmek i u kojem je od fudbala ipak popularniji ragbi. Sretoh tamo ljude raznih fela, koji su, naravno, čuli za slučaj svog nesretnog sugrađanina. Začudilo me je što niko na meni nije želeo da se sveti što dolazim iz grada iz kojeg se Taton direktno preselio na večne stadione. Da s tim Tulužanima nešto definitivno nije u redu, shvatio sam kada niko od njih nije uzviknuo da je prava šteta što u Srbiji ne postoji smrtna kazna.
Najviše mi je žao što sam odustajanjem od ove teme propustio da pohvalim naše brojne pravdoljubive građane, fine ljude, redovne platiše, nevinašca koja su još u školskom dvorištu patila zbog šikaniranja od svakakve bagre i huligana. Dirljiva je ta strast kojom bi oni rado zašiljili kolac za sve što nosi patike i trenerku, to sanjarenje kako im razdragano s bakljama prilaze lomači ili s picnutom porodicom maglovitim nedeljnim jutrom veselo hrle na njihovo vešanje.
Da se nisam odlučio da pišem o bračnom paru Ikodinović-Bekvalac, možda bih i pomenuo strah da država na ovaj način podiže standarde represije, koji mogu biti upotrebljeni, recimo, i prilikom socijalnih nemira ili sličnih nemilih zgoda. Izbegao bih ipak tu neutemeljenu pretpostavku i stavio nešto vickasto za kraj, onako za uz nedeljni ručak. Svakako ne bih neumesno poentirao podsećanjem da je i sam pronalazač giljotine na kraju završio na njoj.
Nenapisanu kolumnu verovatno ne bih naslovio „Putevi slave“, po onom Kjubrikovom filmu s Kirkom Daglasom u kojem pohlepni francuski general iz Prvog svetskog rata nasumice izabere vojnike za streljanje kako bi se oprao nakon suludog neuspešnog proboja. Ne bih se odlučio ni za „Obesite ih visoko“, po onom vesternu s Klintom Istvudom u kojem ga nevinog osude na vešanje, on nekako preživi, pa im svima jebe kevu.
Oprostićete na maloj digresiji. Dakle, i lepa Nata i zlatni Danilo su Vage, što ih čini jednom od najboljih kombinacija u čitavom zodijaku. Jako su osetljivi, suštinu života nalaze u ljubavi i sentimentalnom životu. Glavno pitanje je ko preuzima inicijativu u vezi, što sada izgleda čini naš zlatni vaterpolista. Pevačica je Devica u podznaku, dakle vrlo oprezna i skeptična. Ipak, ova kombinacija, uz trenutnu konstelaciju zvezda (kojom vas sada ne bih zamarao), nezaustavljivo hrli ka nastavku romanse, jer kao što i veli naziv njihove kafane u Novom Sadu - „Tako je suđeno“! Dakle, pomiriće se - i svi ćemo biti srećni, veseli, siti i debeli! Juhu!
