Izvor: S media, 28.Jan.2011, 23:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tatonove ubice su na slobodi!
-Naš sin Ivan nije huligan, nije vođa nijedne navijačke grupe ili podgrupe. Nije učestvovao u napadu na Brisa Tatona, a označen je i osuđen kao organizator, i to bez ijednog dokaza – kažu za S media portal Jelica i Zlatko Grković, roditelji Ivana Grkovića (28), kome je u prvostepenom postupku „odrezano“ tri decenije zatvora za ubistvo navijača francuskog „Tuluza“.
Da je znao da će mu odlazak na piće pred utakmicu „ >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Partizan“-„Tuluz“ iz korena promeniti život, apsolvent prava Ivan Grković (28) tog 17. septembra 2009. godine sigurno ne bi ni izašao iz roditeljskog stana. Rezultate meča pratio bi preko TV-a, i do danas bi zasigurno u džepu imao diplomu Pravnog fakulteta i miran san.
Sudbina je, pak, htela drugačije. Umesto velikih snova o budućnosti, Ivan gaji samo jedan – da dokaže da nije učestvovao u napadu na navijača francuskog „Tuluza“ Brisa Tatona, i da zatvorsku ćeliju zameni slobodom. On je, naime, osuđen na tri decenije zatvora kao organizator huliganske grupe koja je brutalno pretukla navijača „Tuluza“ Brisa Tatona, a koji je 12 dana posle napada preminuo u Urgentnom centru.
Otac: Da je moj sin kriv, lično bih mu presudio!
Komentarišući žalbu koju će advokat Zora Dobričanin-Nikodinović uputiti na prvostepenu presudu, Zlatko Grbović kaže:
-Nadam se da će Apelacioni sud pravilno oceniti sve do sada prikupljene dokaze i da će pronaći i kazniti prave krivce. Siguran sam da je Ivan nevin, a to su, uostalom, potvrdili svi svedoci u postupku. Da je digao ruku na bilo koga, verujte da bih mu lično presudio! Ovako, duboko verujem da će istina i pravda odneti pobedu nad ovom stravičnom pravosudnom greškom u procesu koji je vođen iz političkih strukutra moći. A mi, njegovi roditelji, smo uz njega.
Medijsko-politička hajka
U razgovoru za S media portal Ivanovi roditelji Jelica i Zlatko tvrde da se njihov sin našao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, i da je osuđen bez ijednog dokaza. Ogorčeni zbog medijsko-političke hajke kojoj su izloženi već 16 meseci, najpre demantuju navode po kojima je njihov sin vođa navijačke podgrupe „Iridućibili“.
- Dokaz da govorim istinu je postupak koji se vodi pred Ustavnim sudom, u kojem su jasno označena imena mladića koji se vode kao lideri svih navijačkih grupa i podgrupa, među kojima se ne nalazi Ivanovo ime – kaže za S media portal Zlatko Grković. – Moj sin jeste navijač „Partizana“ od malih nogu, čak je jedno vreme trenirao fudbal za „crno-bele“, ali je zbog preloma ruke i noge morao da se odrekne odlaska na treninge. Međutim, i tokom procesa za napad na Brisa Tatona, a i u presudi, Ivan je predstavljen kao vođa navijača podgrupe „Iridućibili“, što ne odgovara istini.
Ko je organizovao tuču?
Prisećajući se tog kobnog 17. septembra 2009, sagovornik S media portala kaže da je sa suprugom bio u poseti kod brata.
-Ivan je me pozvao i pitao da li može da uzme automobil da ode do grada, jer je trebalo da podeli ulaznice za utakmicu svojim prijateljima i da potom ode na stadion. Pristao sam, znajući da ne može da putuje gradskim prevozom zbog povrede noge. Naime, četiri meseca ranije Ivan je polomio nogu, pa je tri meseca bio u gipsu. Prelom je bio nezgodan, dvostruki; Ivan nije mogao da podiže nogu ni na visinu stepenika u autobusu i vidno je hramao. Da bi mogao da ode na utakmicu, dozvolio sam mu da uzme automobil.
Optužnica: Tatona su ubili dva puta!
Poseban pravni kuriozitet je optužnica u kojoj decidno stoji da je grupa mladića dva puta ubila Brisa Tatona: prvi put su ga 17. septembra tukli i bacili i tako ga „lišili života“, a onda je od posledica povreda i postoperativnog toka premunuo. U svetskoj pravnoj praksi nije zabeležen slučaj da je neko dva puta ubio jednu osobu.
Naš sagovornik prepričava da je njegov sin otišao u park ispred hotela „Moskva“ da drugovima preda karte, a onda je krenuo u Ulicu Carice Milice, potpuno sam:
-Na prilazu ispred stepeništa pored garaže na Obilićevom vencu se susreo sa drugovima. U jednom trenutku začuli su buku iz pravca platoa. Ivan je od sinagoge krenuo ka platou, ali ga je dežurni policajac opomenuo da „ne ide tamo, jer je tuča“. Pošto je bio na poziciji odakle je mogao da vidi šta se događa, primetio je kako neko pada sa platoa u prostor između garaže i stepeništa dubok preko sedam metara. Na video snimku koji je prikazan kao dokaz tužioca jasno se vidi da pre pojave Ivanovih drugova prolazi sedmoro momaka u jaknama sa kapuljačama, koji su u rukama imali bejzbol palice i baklje. Ivan se u tom momentu nalazio oko 30 metara od mesta tuče, i zadnji u grupi koja se penje stepeništem. Uplašen onim što vidi, okrenuo je glavu i krenuo ka stepeništu. Sve to su zabeležile kamere.
Mlađi brat kao talac
Međutim, pošto je bio u neposrednoj blizini tuče, policija je smatrala da bi Ivan Grković trebalo da dođe na razgovor. On je, pak, posle utakmice otišao kod devojke, pa su pripadnici interventne jedinice, kako navodi Zlatko Grković, u četiri sata izjutra upali u njihov porodični stan i maltretirali Ivanovog mlađeg brata. Čak su ga, tvrdi, poveli u stanicu kao taoca, dok se Ivan ne pojavi kod inspektora!
-Čim je saznao šta se dogodilo, Ivan nas je pozvao a onda je, nešto iza podneva u pratnji advokata, otišao u SUP. U međuvremenu, na RTS-u u 10 sati supruga i ja smo gledali izjavu ministra policije, koji je rekao da su svi napadači i organizatori na Brisa Tatona pohapšeni. Bili smo šokirani čuvši šta se gostu iz Francuske desilo, i bilo nam je drago što je policija tako efikasno obavila svoj posao. Tada nismo ni slutili šta se, zapravo, događa... Rekli smo Ivanu da obavezno ode u policiju i ispriča sve što je video. On je to i učinio, ali su ga zadržali i odlučili da ga izvedu pred istražnog sudiju – prepričava naš sagovornik.
Podmetnut iskaz
Nešto kasnije, Ivan Grković je saznao da ga je jedan od privedenih mladića u svom iskazu datom policiji označio kao organizatora napada na Tatona!
-Taj mladić je kasnije, tokom procesa, rekao da je iskaz bio dat pod pretnjom policije i podmetnut. To, međutim, sudija nije uvažila – decidan je Grković.
"Čisti mi je obraz, čiste su mi ruke!"
Desetak dana posle Ivanovog odlaska u SUP, Grkovići su dobili pravo da posete svog sina. Kažu da će taj susret pamtiti dok su živi.
„Moje ruke, srce i duša su čisti, i ništa nisam uradio da ovaj mladi čovek nastrada. Nisam učestvovao u napadu na Brisa Tatona, bio sam bar 30 metara udaljen od njega“, rekao je Ivan svojim roditeljima.
Pismo za Suzan i Alana Tatona - nestalo
Jelica i Zlatko Grković su odmah po povratku iz Centralnog zatvora, gde je njihov sin bio pritvoren, poslali pismo roditeljima Brisa Tatona preko francuskog ambasadora u Srbiji. Naveli su da duboko žale zbog incidenta koji se dogodio i ponudili Tatonovima svaku vrstu pomoći. Međutim, kažu, da to pismo nikada nije stiglo do Brisovih roditelja.
Politička presuda
Kada je počelo suđenje, Grkovići su bili ubeđeni da će njihov sin dokazati svoju nevinost. Jedina „kost u grlu“ bile su izjave predstavnika vlasti , pravosuđa i policije, date u prvih 48 sati posle incidenta, koji su, podsećaju Grkovići, svim uhašenim mladićima „presudili pre suđenja“.
-Setite se da su predsednik države, razni ministri, gradonačelnik Beograda, kao i predstavnici Tužilaštva rekli da će uhapšeni mladići dobiti maksimalne zatvorske kazne. Pri tome, optužnica još nije ni bila napisana, a o početku suđenja da i ne govorimo! I sam proces obilovao je nizom povreda zakona. Istražni sudija nije obavio uviđaj, jer su ga obavestili o tuči tek tri sata i 45 minuta pošto se ista dogodila. Zbog toga nije hteo da izađe na lice mesta, jer je s pravom sumnjao da su krucijalni dokazi uklonjeni. Dalje, sudija u prvom stepenu nije dozvolila da bude obavljena rekonstrukcija, iako zakon propisuje da je to obavezno u slučaju svakog kršenja javnog reda i mira – navodi Zlatko Grković.
Francuzi nisu teretili Ivana
Po njegovim rečima, iskazi koje su dali svedoci iz Francuske očito nisu ozbiljno uzeti u razmatranje:
-Saslušano je čak sedam svedoka iz Francuske i osam iz Beograda, od čega dva zaštićena svedoka, i niko od njih nije rekao da je video Ivana kako učestvuje u napadu na Tatona. Interesantno je da su učešće u tuči priznala samo dvojica mladića koja su na kraju dobila najmanje kazne. Ubeđen sam da bi suđenje bilo pravednije da je održano usred Tuluza! Najzad, da ni francuskim novinarima nije baš najjasnija presuda izrečena pre neki dan govori i izjava jednog od njihovih izveštača, koji je rekao: „Ja danas, posle devet meseci suđenja, i izrečene presude, ne znam ko je ubio Brisa Tatona“!?
Zlatko Grković kaže da ga najviše boli nepravda kojom je izložena njegova porodica:
-Iz dana u dan slušamo sve veću i veću količinu laži. U obrazloženju presude piše da je moj sin zajedno sa prvooptuženima organizovao tuču, a istina je da se oni čak i ne poznaju! Odgovorno tvrdim da su prave ubice navijača francuskog „Tuluza“ na slobodi!
S. Moldovan
